Slobodno doručkujte slaninu, ona ipak nije toliko štetna

Slanina. Dok neki čeznu za njom, ali je izbegavaju u širokom luku kako bi sačuvali dobro zdravlje i liniju, drugi je bez griže savesti jedu gotovo svakodnevno, tvrdeći da je zdrava. Ko je od njih u pravu?

Ako pripadate grupi onih koji jedu slaninu, treba da znate da u ovoj priči mislimo na domaću slaninu, od proverenih proizvođača i bez pojačivača ukusa, a ne na industrijsku. Tek u tim okolnostima možemo govoriti o njenim potencijalnim benefitima. 

A sada – nauka. Pogledajte neke od naučnih razloga koji idu u prilog konzumaciji slanine, ali i protiv nje.

„ZA“

Uprkos tome što mnogi misle da je štetna za srce, nekoliko istraživanja je potvrdilo da ona sadrži korisne omega-3 masne kiseline koje zapravo štite kardivaskularni sistem. To je jedan od razloga zbog kojih su mnoge studije pokazale da je slanina u umerenim količinama u svakodnevnoj ishrani smanjuje pritisak i nivo šećera u krvi, što pomaže u prevenciji dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog ili srčanog udara. 

Slanina je bogata i kalijumom, ključnim mineralom za regulaciju krvnog pritiska, a bogat je izvor kvalitetnih proteina koji pomažu u održavanju optimalnog nivoa energije i izgradnji mišićnog tkiva. 

Uz to, sadrži mnoštvo važnih vitamina i minerala, od onih iz B grupe do fosfora, magnezijuma i gvožđa, pa čak i selen, koji je važan za dobar rad tiroidne žlezde. 

Dobra za imunitet, mišiće i hormone 

Slanina je i dobar izvor cinka, koji je potreban za zdrav imuni sistem, rast i obnavljanje mišićnog tkiva, kao i ravnotežu hormona u organizmu. Sadrži i kolin, koji je ključan za očuvanje pamćenja. 

Brojna naučna istraživanja su pokazala da svakodnevni unos namirnica koje sadrže kolin vremenom smanjuje rizik za slabljenje pamćenja. 

Deblja? Ne deblja! 

Iako većina ljudi smatra da slanina deblja, upravo je suprotno: zasićene masti kakve se nalaze u slanini brže pružaju osećaj sitosti nego hrana bogata ugljenim hidratima. Istraživanja su pokazala da su osobe koje su povećale unos masti i smanjile unos ugljenih hidrata u ishrani, dugoročno imale veći gubitak telesne težine. 

I za kraj, slanina je prirodni antidepresiv: istraživanja su pokazala da umami, takozvani peti ukus, poznat i kao „ukus za uživanje“, poboljšava raspoloženje i osećaj zadovoljstva i smanjuje nivo stresa.

„PROTIV“

Poznato je da slanina sadrži mnogo zasićenih masti, za koje nas lekari već godinama uveravaju da predstavljaju rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti. U 30 grama slanine ima čak 30 miligrama holesterola. 

Uz to, većina slanina kupljenih u prodavnicama sadrži nitrate, koji se u prerađenom mesu životinja iz neorganskog uzgoja, poput šunke, kobasica ili slanine, koriste za uništavanje bakterija, ali i kao pojačivač ukusa. 

Novija istraživanja su pokazala da nitrati podstiču razvoj tumora, naročito karcinoma debelog creva i rektuma. Naime, nitrati u našem telu se pretvaraju u N-nitrozo jedinjenja koja su kancerogena. Istraživanje sprovedeno u Cirihu pokazalo je da postoji veza između konzumacije prerađenog mesa i povećanog rizika od smrti usled srčanih bolesti ili raka. Takođe, studija sprovedena na Univerzitetu Kolumbija pokazala je da je konzumacija prerađenog mesa povezana i s razvojem hronične plućne bolesti. 

Previše natrijuma 

Slanini se zamera i prevelika količina natrijuma, koji se povezuje sa rizikom za razvoj srčanih bolesti i povišenog krvnog pritiska, a samo jedan šnit slanine sadrži čak oko 190 miligrama natrijuma. 

Kao da sve to nije dovoljno, naučnici Harvardskog Fakulteta za javno zdravlje analizirali su uzorke sperme 156 ljudi i otkrili da su oni koji su jeli mesne prerađevine, uključujući i slaninu, imali manju koncentraciju sperme i lošiju morfologiju. 

Zabrinjavajuća je i činjenica da je konzumacija svinja iz masovnog uzgoja, od kakvih se proizvodi sva slanina u prodavnicama, povezana s rastom nivoa insulinu sličnog hormona rasta (IGF-1) koji dokazano utiče na razvoj kancerogenih ćelija.