Poljoprivreda i ove godine u lošem stanju uprkos većem izvozu od uvoza agrarnih proizvoda

Očekuje se da će i ove godine Srbija imati loše poljoprivredne rezulate. Glavni razlog je, kao i prethodnih godina, suša, uzrokovana klimatskim promenama. Nepovoljni klimatski uslovi su najviše štete naneli kukuruzu, gde je zabeležen pad od preko 23 odsto. Lošija proizvodnja uticala je i na cene poljoprivrednih proizvoda koje su porasle i do 40 odsto. 

Prema popisu poljoprivrede 2023. godine u Srbiji se navodnjava tek 8,3 odsto korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Iako je prošle godine Srbija zabeležila rast u poljoprivredi za 8,7 odsto, tome je najviše doprineo rast u biljnoj proizvodnji od 15 odsto, dok se u stočarstvu još uvek beleži pad od skoro pet odsto.

U poređenju sa 2022. godinom, broj goveda u 2023. godini smanjen je za preko devet odsto, odnosno za 75.000 grla, a broj muznih krava za više od deset odsto. U sektoru svinjarstva pad je još drastičniji, Srbija je ostala bez 526.000 svinja za godinu dana, odnosno njihov broj je 2023. bio za petinu manji.

Prošle godine cene poljoprivrednih proizvoda su naglo skočile – povrće za oko 40 odsto, mleko 23 odsto, jaja 18 odsto, svinjsko i teleće meso za 17 odsto.

Kao i godinama ranije, u izvozu su prednjačile maline sa udelom od 10 odsto, dok je u poređenju sa 2022. najveći pad vrednosti bio u izvozu žitarica, sa 694,6 miliona evra u 2022. na 440,8 miliona evra u 2023. godini.

Za razliku od izvoza, kod uvoza je u svim kategorijama zabeležen rast. Prošle godine, uvoz primarnih poljoprivrednih proizvoda porastao je više od sedam odsto u poređenju sa 2022. godinom, ali čak za 50 odsto u odnosu na petogodišnji prosek.

Srbija je najviše uvozila smrznuto svinjsko meso, sirovu kafu, banane, semenski kukuruz i merkantilnu soju.

Najviše primarnih poljoprivrednih proizvoda Srbija izvozi u Evropsku uniju i na CEFTA tržište, dok izvoz u Rusiju opada još od 2021. godine.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u prvih šest meseci ove godine poljoprivreda je ostvarila suficit od 61,9 miliona evra. Izvoz ovog sektora iznosio je 636,9 miliona evra, 51 odsto više u odnosu na isti period 2023. godine, a učešće u ukupnom izvozu u tom periodu povećano je sa 2,9 odsto na 4,4 odsto.

Uvoz u prvih šest meseci tekuće godine iznosio je 575,1 miliona evra, što je rast od 5,6 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine, a učešće u ukupnom uvozu povećano je sa 2,9 odsto na tri odsto.

Iako Srbija beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, očekuje se da će poljoprivreda i ove godine imati loše rezultate. Kako se navodi u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT), poljoprivreda je u prvih osam meseci zabeležila pad bruto dodate vrednosti za oko pet odsto.

Prema proceni Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Srbija je zbog klimatskih promena u poslednje dve decenije pretrpela gubitke od 7,8 milijardi evra, a najveća šteta se pripisuje sušama. Očekuje se da će i ove godine loši klimatski uslovi dovesti do loših rezultata u poljoprivredi.

Pošto se najavljuju ekstremne suše i narednih godina, jedino rešenje je da se promeni tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji i ne raspravlja godinama o kanalima već se grade, naveo je časopis Biznis i finansije.