Zašto pijace gube trku sa marketima: Na tezgi cene više nego u radnji, a proizvođača sve manje

Šta sve može da se kupi za 1.000 dinara na pijaci? Na beogradskoj možete kupiti kilogram pasulja, dva kilograma krompira i kilogram jabuka. U prodavnici ista korpa košta 588 dinara, pa za preostali novac možete kupiti još kilogram crnog luka i 10 jaja. Pijace odavno nisu mesto na kom se može pazariti jeftinije, ali „kupuj domaće“ nije samo fraza, već način da se zaštitimo od potpune zavisnosti od uvoza, smatraju stručnjaci. 

Veliki trgovinski lanci su uspeli da verno oponašaju pijace, uz velike asortimane svakodnevno svežih proizvoda, a čak u pojedinim marketima iznad voća i povrća stoji znak „Pijaca“.

Marketi pobeđuju u borbi za potrošače jer otkupljuju velike količine robe, što im omogućava da ponude niže cene, a uz to imaju i širok asortiman. Međutim, nije oduvek bilo tako, objašnjava za Novu ekonomiju agroekonomista Milan Prostran.

,,Kada se prisetimo kako su izgledali trgovinski lanci i kakvog su kvaliteta bili voće i povrće pre 30 ili 40 godina, danas je slika potpuno drugačija. To se odnosi i na kvalitet, način pakovanja i dostupnost. Trgovinski lanci danas prilično ozbiljno konkurišu pijacama. Sve je to, na kraju, tržište i marketing, odnosno borba za potrošače“, kaže Prostran.

U supermarketima se mogu kupiti i domaći i uvozni proizvodi. Ovih dana u ponudi su bili pasulj iz Kirgistana, beli krompir iz Severne Makedonije, crni luk i šareni pasulj iz Srbije, dok južno voće, očekivano, stiže iz toplijih krajeva.

Prostran objašnjava da marketi imaju slobodu da biraju od koga će da uzimaju namirnice. Ako je sezona loša u Srbiji, oni lako mogu da se okrenu uvozu voća i povrća iz zemalja sa kojima je potpisan sporazum o slobodnoj trgovini. To im omogućava da tokom cele godine i svake sezone uspešno snadbevaju potrošače.

,,Albanija je, na primer, dobar proizvođač povrća, ima jeftinu radnu snagu i može da trguje sa nama bez carinskih dažbina. Osim toga, ima razvijenu transportnu mrežu i kamionski prevoz, a nema ni zadržavanja na graničnim prelazima kakva postoje prema Evropskoj uniji“, kaže Prostran.

Za veliki deo robe između članica CEFTA primenjuje se režim slobodne trgovine. Među članicama su Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, pa čak i Moldavija. Za njihove proizvode, koji često mogu biti jeftiniji od naših, carine se ne naplaćuju.

Marketi su otporniji na loše sezone i rast troškova, dok njihove posledice najviše osećaju mali proizvođači, kaže predsednik Udruženja pijačnih prodavaca „Opstanak“, Srđan Praštalo za Novu ekonomiju.

Na pijacama skoro da više ni nema proizvođača-trgovaca. Većinom su nakupci i prekupci. Oni robu otkupljuju od drugih proizvođača i na nabavnu cenu dodaju svoju maržu, zbog čega su i krajnje cene na pijacama više nego ranijih godina.

,,Proizvođači moraju da slože mnogo kockica da bi bili uspešni. Mali proizvođač mora da uspostavi direktnu vezu sa krajnjim potrošačem, ali to nije tako lako. Mora da ima i osobine dobrog ugostitelja. Broj pijaca i prodavaca je u opadanju. Među njima ima dosta starijih ljudi, a takav poslovni model je teško održiv“, kaže Praštalo.

Kao glavne prednosti pijace on izdvaja direktan kontakt sa prodavcima i dostupnost kvalitetnih domaćih proizvoda.

,,Na svakoj beogradskoj pijaci postoji nekoliko ‘zvezda’, odnosno prodavaca koje ljudi iz tog kraja vole, prepoznaju i koji znaju da počaste mušteriju. To su stvari koje ne možete da dobijete u velikoj trgovini“, kaže Praštalo.

Proizvođač-trgovac mora razmišlja o mnogo stvari i da uloži veliki novac u proizvodnju, rad, a zatim i transport i zakup tezge, a troškovi proizvodnje i gorivo postaju nepredvidivo skupi, kaže ekonomista Prostran.

Prodavci na Bajlonijevoj pijaci u centru Beograda rekli su za Novu ekonomiju da je zakup tezgi ponovo poskupeo. Pre godinu dana dnevni zakup koštao je oko 700 dinara.

„Tezge u prvom redu, odmah do ulaza, radnim danima koštaju 1.200 dinara, a vikendom 1.500 dinara. Tezge u zadnjim redovima su jeftinije“, rekao nam je jedan od prodavaca.

On navodi da je zakup tezge za osobe „bez papira“ , odnosno prodavce koji nemaju potrebnu dokumentaciju, dvostruko skuplji.

,,I proizvođači uglavnom pokušavaju da pronađu partnera kome će isporučiti robu, a koji ima uslove za njeno skladištenje, hladnjaču i sopstveni prevoz i koji će da plasira te proizvode umesto njih. Sa poskupljenjem svega njima je veliki trošak da plaćaju gorivo do pijace“, objašnjava Prostran.

Međutim, ni veoma rodna sezona nije nužno dobra za proizvođače, jer im se ne isplati da robu prodaju po niskim otkupnim cenama, navodi Prostran.

„Način na koji su pijace funkcionisale pre 20 ili 30 godina više nije moguć. Mali proizvođači iz Smedereva, Ostružnice i drugih mesta tada su živeli u velikim porodicama. Jedni članovi porodice radili su na imanju, dok su ostali prodavali robui. Danas kao prvo, mi više ni nemamo tako velike porodice“, dodaje Praštalo.

Budućnost vodi pijace ka ugostiteljstvu, smatra Praštalo, jer one već širom Evrope predstavljaju turističku atrakciju, a ne prvu stanicu za nabavku.

„To se dešava svuda u razvijenom svetu, pijace nisu jeftinije od marketa. Nigde u Evropi pijace nisu jeftinije, ali nude kvalitetnije proizvode i sve više postaju deo ugostiteljstva, a manje klasične trgovine“, navodi on.

,,Ono čime pijace mogu da se bore jesu kvalitet i usluga, odnosno prepoznavanje kupaca, njihovih uobičajenih želja, onoga što vole i traže. To je, jednostavno, budućnost. Pijace se svuda u svetu smanjuju i postaju turistički i ugostiteljski centri. To je budućnost i u Srbiji“, zaključuje on.

Prostran kaže da je ova godina u Srbiji plodna i dobra, za razliku od prethondih kada je mraz uništio prinose.

„Ova godina nije u potpunosti tipična, s obzirom na to da imamo dosta domaće proizvodnje i da trenutno nema velikog pritiska uvoza. Kada su u pitanju paprika, paradajz, krastavci, kupus, pa i krompir, ove godine ponuda domaćih proizvoda je dobra“, kaže on.

Dodaje da smo prethodnih godina najviše krompira uvozili iz Poljske, dok su paprika i paradajz stizali iz Severne Makedonije i Albanije.

„Čak i ako platimo malo više, na taj način treba da podržimo domaće proizvođače kako bi ostali u proizvodnji i kako ih uvoznici ne bi ugušili. U suprotnom, mogli bi da napuste proizvodnju, a onda bismo cenu ponovo platili kroz uvoz“, zaključuje Prostran.

Stručnjaci za stočarstvo podeljeni: Jedni za afričku kugu svinja krive državu, drugi odgajivače