„Voće i povrće“ predvode srpski poljoprivredni izvoz, najveći suficit ipak na žitaricama

Ne računajući energente, rude i proizvode iz prerađivačke industrije, Srbija je u prvih sedam meseci ove godine najveću vrednost izvoza ostvarila od voća i povrća. Međutim, kada se pogleda saldo, odnosno razlika između izvoza i uvoza hrane, najveći sufucit ostvarili smo na žitaricama, pa tek onda voću i povrću, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. 

Kod žitarica je „plus“ najizraženiji. U prvih sedam meseci 2026. godine izvezli smo ih za oko 456 miliona evra, a uvezli za 201 milion, pa je suficit iznosio 254 miliona evra.

Ipak, u poređenju sa istim periodom prošle godine, izvoz žitarica je opao.

Najveća izvozna kategorije među poljoprivrednim proizvodima ostaju „voće i povrće“, kategorija kod koje su porasli i izvoz i trgovinski suficit.

Srbija je za sedam meseci izvezla voća i povrća za 757 miliona evra, a uvezla za 557,8 miliona.

Tako je suficit dostigao 199,2 miliona evra, više nego dvostruko u odnosu na isti period prošle godine.

Agroekonomista Žarko Galetin objašnjava za Novu ekonomiju da se od domaćeg voća najviše izvoze šljive, trešnje, višnje i borovnice.

,,Apsolutni adut je šljiva, a prinosi borovnica osciliraju iz godine u godinu. Ipak, borovnica i dalje finansijski donosi najveći prihod“,kaže Galetin.

Gde se jede, tu se i pije, pa dobar rezultat izvoza beleže i pića. Srbija ih je izvezla za 317,2 miliona evra, a uvezla za 121,2 miliona, što znači da je u spoljnoj trgovini pićima ostvarila gotovo 196 miliona evra viška.

Galetin objašnjava da tome doprinose i vino i jaka alkoholna pića, pre svega rakija.

„Iz godine u godinu povećavamo izvoz vina i ono postaje sve atraktivnije. Sa druge strane, ova godina je bila sasvim solidna voćarska godina za proizvodnju rakije. Sušna godina, koja je došla na samom kraju zrenja, dobro je došla da voće bude kvalitetnije za proizvodnju pića“, kaže Galetin.

Sa druge strane, kafu, čaj, kakao i začine (očigledno) mnogo više koristimo nego što ih prodajemo svetu.

Za sedam meseci Srbija ih je uvezla za 324,5 miliona evra, a izvezla za svega 160,2 miliona, pa je na toj grupi proizvoda ostala u minusu čak 164,3 miliona evra.

Pritom je izvoz pao još 16 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Svet je ove godine kupovao manje našeg domaćeg mesa, dok smo ga mi puno uvozili.

Za godinu dana izvoz mesa i prerađevina pao je sa 66,2 na 64,6 miliona evra, odnosno za 2,5 odsto, dok je uvoz porastao sa 149,4 na 156,2 miliona evra, ili za 4,6 odsto. Tako se minus u trgovini mesom dodatno produbio, sa 83,1 na 91,6 miliona evra.

Galetin kaže da je jedan od glavnih razloga za takav trend smanjen stočni fond, ali i činjenica da je uvozno meso često cenovno konkurentnije od domaćeg.

„Naš stočni fond je izuzetno devastiran. Imamo nešto više od dva miliona svinja, a smatra se da bi jedna država trebalo da ima približno onoliko svinja koliko ima stanovnika. Mi smo daleko ispod toga i to je jedan od razloga zbog kojih uvozimo meso“, kaže Galetin.

On dodaje da dodatni pritisak na domaće proizvođače stvara i jeftinije meso iz Evropske unije, jer oni imaju strožije standarde koji se odnose na zamrzavanje, čuvanje i rok trajanja mesa.

„Mi uvozimo meso koje je, kada je reč o tržištu Evropske unije, često pri kraju roka u kojem se tamo prodaje. Takvo meso onda po nižoj ceni dolazi kod nas, između ostalog iz Španije, Nemačke i Hrvatske, i na taj način postajemo sve više uvozno zavisni kada je reč o mesu“, kaže Galetin.

To kupci svakodnevno vide u prodavnicama, odnoso jeftino meso na akciji u marketima, a sa akcijskim cenama domaći proizvođači teško mogu da konkurišu.

Ipak, ono što nam dobro ide je proizvodnja i prodaja duvana.

Domaći duvan i duvanski proizvodi su takođe popularni u inostanstvu, pa je vrednost izvoza duvana za prvih sedam meseci ove godine 347,7 miliona evra, dok je vrednost uvoza 248,2 miliona. Srbija je i na ovoj robi ostala u plusu za 99,5 miliona evra.

Jedan od razloga je to što je duvan otporniji na klimatske promene, od nekih tradicionalnih ratarskih kultura, pa se proizvođači okreću ovoj biljci, smatra Galetin.

,,U Vojvodini se može pronaći sve više zasada duvana. A Srbija ima veliki potencijal u  proizvodnji i prodaji duvana“, kaže on.

Svetu preti novo poskupljenje hrane: Šta možemo da očekujemo u Srbiji?