Joe la Pompe, bloger, kolumnista, pisac iz Francuske, 15 godina je radio kao kreativac u nekoliko velikih advertajzing agencija. Dizajnirao je stotine kampanja za naconalne i internacionalne brendove. 1999, postaje anonimni autor bloga koji pronalazi kopirane advertajzing koncepte (koje sadrže istu kreativnu ideju, realizovanu od strane različitih agencija u različito vreme). Besramne kopije? Slučajnosti? Ili plagijati? Joe uvek prepušta čitaocima da sami odluče. Onda, šta je u stvari njegov cilj? Da obelodani, ponekad tako očigledne »prevare«, ali pre svega da natera kreativce da se zamisle i provere originalnost svojih kreativnih ideja, što će i uraditi u okviru najveće konferencije o medijskim trendovima, SEMPL koji će se održati 23. i 24. novembra u Portorožu, u Sloveniji.
1. Gde pronalazite sve te primere sličnih kreativih ideja koje možemo da vidimo na vašem blogu? Da li imate tim koji vam pomaže ili sve pronalazite sami?
Kada sam 1999. počeo ovu avanturu, sve sam sam radio. Prvo sam se oslanjao samo na svoje pamćenje. Ubrzo zatim, počeo sam da kupujem knjige i časopise. Imam ogromnu kolekciju reklamnih godišnjaka kod kuće, više od 300 knjiga, uglavnom ukradenih u agencijama u kojima sam radio kao copywriter. Danas koristim internet da pronađem 99% materijala, koristim blogove, biltene, newslettere, google pretragu, društvene medije, arhive reklama sa besplatnim pristupom i profesionalne baze podataka. Ali osim svega ovoga, imam i pomoć uzbunjivača i anonimnih pomagača iz celog sveta.
2. Šta mislite, koja je razlika između plagiranja i slične ideje? Kako advertajzing agencija (ili klijent) mogu da dokažu da je neko iskopirao njihovu orginalnu ideju?
Zavisi. Na primer kada pogledamo dva slična TV spota, ako su ideje, priča, situacije, okviri i dijalozi identični… Možete bez mnogo bojazni reći da je u pitanju kopija. Kod štampanih oglasa je mnogo teže proceniti… Uzgred, gotovo da nikad ne koristim termin plagiranje. Ako malo bolje pogledate moj blog primetićete da uvek govorim kako je nešto „manje originalno” u odnosu na drugo, nikada ne kažem kopija. Više je u pitanju slično razmišljanje, isti koncept i zabavna sličnost.
U svakom slučaju, veoma je teško dokazati originalnost ideje. Nekoliko slučajeva je ipak došlo do suda i pojedine agencije su tužene za kršenje autorskih prava i nelojalnu konkurenciju. Na ovom polju sud još uvek donosi odluku od slučaja do slučaja, a na osnovu ispitivanja rada autora, procene njegove originalnosti, različitosti i rizika da javnost bude obmanjena.
3. U doba influensera, koje plaćaju oglašivači, vi čuvate svoju nezavisnost. Kako vam to, kao blogeru, uspeva?
Pojavljujem se sa maskom, i želim da ostanem anoniman. To mi omogućava da kritikujem i ne budem vezan ni za jednu advertajzing agenciju. Kako uspevam da opstanem u tako konkurentnom okruženju? Da li zarađujem za život od svog bloga? Radim za nekoliko nezavisnih međunarodnih publikacija: CB News (Francuska), Cominmag (Švajcarska), Arabad (Srednji Istok), Pub (Belgija) i Le Grenier aux Nouvelles (Kanada), i objavio sam nekoliko knjiga. Poslednja „Copy Paste: kako advertajzing reciklira ideje” (Maison Moderne Publishing / Gestalten) je izašla prošle godine. Takođe radim za advertajzing festivale, pomažući im da obezbede originalnost nagrađenih radova.
4. Šta mislite zašto agencije uspevaju da prodaju klijentu reciklirane ideje – zato što im klijenti veruju i sigurni su da će dobiti ono što su platili?
Uglavnom da. Ali takođe je uobičajeno da agencije čak i ne znaju da ideja već postoji. Oni veruju da je nova samo zato što su je sami osmislili. Ne shvataju koliko smo često svi žrtve nesvesnih sećanja. Kreativne timove čine veoma mladi ljudi, od kojih samo nekolicina ima dobru kreativnu zaleđinu, svest i kulturu da provere šta je do sada urađeno… rade u žurbi, nemaju dovoljno vremena za razmišljanje i početno istraživanje. A nekad se jednostavno baš to traži, da ne budete originalni. Koliko puta sam čuo da klijent govori: „Sviđa mi se nova kampanja konkurencije, želim isto!” Obično je posao agencije da kaže „ne”… ali zbog krize i straha da ne izgube budžet, mnoge agencije rade upravo ono što klijent želi, čak i kada je u pitanju jadni rimejk ideje drugog brenda.
5. Da li otkrivate lice na javnim događajima, kao što su konferencije na kojima govorite?
Činjenica da se pojavljujem pod maskom (čak i kada nije prigodno za konferenciju) je dobar način da zaštitim svoju slobodu kritikovanja, što mi je veoma važno. Neću vam reći ništa novo kad kažem da je svet advertajzinga pun ljudi spremnih da urade bilo šta da bi bili u centru pažnje, da se fotografišu, pojave u časopisima. Ja više volim da ostanem u pozadini. Važno je kako radim svoj posao i koja pitanja time pokrećem. Takođe, ne mogu da poreknem da je misterija dobar način da zainteresujem ljude za sebe i ono što radim.
6. Šta ćete govoriti publici na SEMPL konferenciji u Portorožu, u Sloveniji? Šta biste voleli da učesnici upamte sa vaše prezentacije?
Predstaviću učesnicima svoj blog, ispričati kako sam došao na ideju da ga pokrenem i odlučio da ostanem anoniman, šta me motiviše da ga svakodnevno razvijam i koja sve pitanja sam time pokrenuo. Pripremio sam i nekoliko zaista dobrih primera radova koji su »slučajne kopije«, verujem da će im to biti posebno zanimljivo. Neke kopije radova su toliko velike i besramne da neće verovati da su istinite! Cilj mi je da se publika nakon mog izlaganja još više zainteresuje za problem originalnosti i nadam se da ću u njima probuditi želju da unaprede svoj rad.