Stručnjaci tvrde da će Šapićev „besplatan“ prevoz da nas košta skuplje nego dosadašnje karte

U četvrtak 18. decembra, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić saopštio je da će od 1. januara 2025. godine javni prevoz u Beogradu biti potpuno besplatan. Stručnjaci navode da će gradski prevoz biti „besplatan“ putem više poreske stope u nekom drugom sektoru, a da su najugroženije grupe svakako oslobođene mere naplate, te ova mera ne ide nikome u korist, jer će sada svi poreski obveznici doprinositi plaćanju javnog prevoza.

Ekonomista Milan R. Kovačević za Novu ekonomiju objašnjava da besplatan prevoz zapravo ne postoji nigde i da ako se ne finansira putem naplate karata, prihodi dolaze kroz poreze ili subvencije republičkog budžeta.

„Bilo bi normalno, da se umesto ove mere, našao način za bolju organizaciju gradskog prevoza. Sada ne samo što prevoz neće biti besplatan, već će biti i skuplji nego što je bio jer će ove „pogodnosti“ verovatno koristiti neki ljudi koji se inače nisu vozili linijama gradskog prevoza. Na kraju smo samo dobili skuplje „rešenje“ i neunapređen saobraćajni sistem“, kaže Kovačević.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović slaže s tim da ne postoji ništa besplatno u rečima Aleksandra Šapića i dodaje da najugroženije grupe, koje su do sada bile oslobođene plaćanja, kao što su osnovci, srednjoškolci, penzioneri i osobe sa invaiditetom, sada biti lišene te mogućnosti. Zbog toga on smatra da je ova odluka bila ishitrena i da ne donosi korist nikome, izuzev poslodavaca koji plaćaju naknadu troškova za prevoz.

„Beograd će biti prvi grad u Evropi sa preko pola miliona stanovnika koji uvodi besplatan javni prevoz“, izjavio je Šapić.

Međutim, podaci pokazuju da takvi gradovi ipak postoje. Jedan od primera je Oslo (709.037 stanovnika) koji nudi potpuno besplatan javni prevoz, a gotovo svi veliki evropski gradovi nude tu mogućnost za decu, studente i penzionere. Luksemburg nudi besplatan javni prevoz na nivou cele države. Ipak, većina gradova u Evropi naplaćuje transport.

Jovanović smatra da ako nijedan veliki grad u Evropi nije uveo potpuno besplatan javni prevoz, „očigledno postoji dobar razlog da to bude tako“.

„Zaposlena lica plaćaju cenu karte i to omogućava da mnogi koji zaslužuju imaju zaista besplatan prevoz, a da ga ne plaćaju indirektno preko poreza. Sistem naplate ne služi samo kako bi se prikupili prihodi, već i da Grad Beograd dobije informacije korisnika prevoza, kako bi ih iskoristio za bolju i efikasniju organizaciju“, naglasio je Jovanović.

Da li će iko imati korist od ove odluke?

Kovačević kaže da će jedini na dobitku ovakve odluke biti poslodavci koji su plaćali naknadu troškova prevoza, ali da će radnici koji su dobijali taj prihod, a možda nisu plaćali prevoz, jer su išli peške, ili ga nisu plaćali svakog dana, u ovoj situaciji gubitnici.

Međutim, to nije ni blizu najveći problem.

Javno komunalno preduzeće „Naplata prevozne usluge Beograd“ prema poslednjim podacima za 2023. godinu ima 111 zaposlenih (uglavnom kontrolora, prim. ur.), a Jovanović ističe da je prihod ovog preduzeća oko 950 miliona dinara godišnje.

„Ti radnici će ostati bez posla, ili će smisliti nešto, jer ima mnogo radnika u Srbiji koji posao dobijaju na osnovu „zasluge““, kaže Kovačević.

Jovanović podseća da je na početku svog mandata Šapić zapravo obećao povećanje cene transporta u Beogradu, jer je grad trebalo da tu obavezu preuzme od privatnih kompanija. To se kasnije i desilo, ali je oprema privatne kompanije Kentkart koja je do maja 2023. godine vršila naplatu prevoza, morala da bude „bačena“, a samim tim sledila su nova ulaganja.

„Uložena su značajna sredstva u razvoj aplikacije i ostale dodatne opreme, ali i formiranje samog JKP „Naplata“. Ostaje pitanje šta će biti sa tim preduzećem, ali i sa radnicima. Bila bi tragedija da nastavimo da plaćamo održavanje preduzeća koje ne treba da postoji, jer je jedina funkcija ovog preduzeća naplata karata, koje više neće biti“, dodaje Jovanović.

Nije postojao plan da se ovakva odluka donese

„Ovakve odluke u demokratskoj državi ne bi trebalo da donosi jedan čovek, nego tim stručnjaka koji bi našao najbolje rešenje za sistem transporta. On (Šapić) je tog dana tu odluku smislio i rekao, pa je sada to tako“, kaže Kovačević.

Jovanović ovu odluku objašanjava kao ishistrenu iz razloga što je, kako kaže, „u poslednjem rebalansu budžeta u septembru, u Naplati zaposleno još deset ljudi“.

„To je vrhunski dokaz da ova odluka nije dugoročno planirana, niti da je urađena bilo kakva analiza“, dodaje on.

Jovanović smatra da je razlog iza ove gradonačelnikove odluke procena da je situacija u društvu napeta i da treba izaći sa nekom „populističkom merom kako bi se primirilo javno mnjenje“.

Prema izveštaju DRI, u periodu od 25. maja do 31. decembra 2023. godine (kada je ovaj posao obavljalo javno preduzeće „Naplata prevozne usluge Beograd), naplaćeni su prihodi u iznosu od 1.903.320.000 dinara.  Ukupni prihodi od naplate karata za 2023. godinu bili su manji nego za 2022. i 2021. godinu.

U izveštaju za 2023. godinu  DRI skreće pažnju Gradu Beogradu da sredstava iz tzv. integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata nemaju karakter javnog prihoda i da Grad ne treba da ih uključuje u budžet.

Naime, Grad ova sredstva prvo uključuje u budžet kao prihod, pa ih potom prenosi prevoznicima i prijavljuje kao rashod, o čemu je Nova ekonomija već pisala. DRI je u izveštaju 2023. godine ukazala da ovakva praksa nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.

Bez obzira na to, takva mogućnost više neće postojati, te će na neki drugi način, grad Beograd morati da nađe način da vrši nakandu javnog prevoza – od plata zaposlenih do održavanja autobusa.

Šapić: Od 1. januara besplatan javni prevoz u Beogradu za sve