Oko mera u Vladi postoji saglasnost i mi smo uzeli u obzir koliko može poskupeti potrošačka korpa. Za smanjenje plata neće biti izuzetaka, kaže Lazar Krstić.
Prema njegovim rečima, još nema konačne liste toga koje će namirnice biti prebačene u višu kategoriju PDV-a (sa 8 na 20 odsto), ali za sada je siguran da se to odnosi na IT opremu i hotelske usluge.
Takođe, kako kaže, lista stavki koje mogu da ostanu u nižoj poreskoj stopi usklađuje se sa EU, tako da one stavke koje mogu da ostanu u nižoj stopi ostaće tu, a sve što bude suprotno regulativi moraće da se prebaci u višu stopu.
„Ako su to neke namirnice koje po logici stvari ne mogu biti oporezovane po nižoj stopi, mi ćemo ih prebaciti u višu, međutim, moguće je, dana primer, mleko ne može tu ostati zbog konkurentnosti na tržištu u EU“, rekao je ministar finansija gostujući u Kažiprstu na B92.
Prema rečima Krstića, povećanje PDV-a ne mora nužno da znači da će biti povećane cene hrane i kao primer navodi najavu Unije pekara da hleb neće poskupeti u maloprodaji, odnosno da će povećanje apsorbovati proizvođači, odnosno prodavci.
Krstić, međutim, priznaje da ne možemo očekivati da trgovci izađu u susret i ne dižu cene.
„Ne izlaze prodavci meni i građanima u susret, ali ako tražnja padne značajno, maloprodaji nije u interesu da te cene povećaju, već da zadrže prodaju i veći profit“, smatra on.
Povećanje niže stope PDV sa osam na 10 odsto, nije poslednja sa prihodne strane, iako je bila nužna u ovom trenutku zbog nivoa sive ekonomije, precizirao je ministar. Efekat na potrošačku korpu biće 0,7 odsto, i na korpu od 20.000 dinara iznosi 150 dinara.
Krstić tvrdi da neće biti izuzetaka kada je reč o smanjenju plata u javnom sektoru, koje se odnosi na zarade iznad 60.000 dinara.
„Neće biti izuzetaka, bilo ko da to traži“
On objašnjava da će nove ekonomske mere zahtevati promenu nekoliko zakona i da će ove godine neki od njih već u novembru ići u Skupštinu. Kako je rekao, na pripremi nacrta tih zakona vlada će raditi sukcesivno.
„Mi još uvek ne znamo status kvo, ali smo već krenuli sa registrom zaposlenih i institucija i nadamo se da ćemo sa novom sistematizacijom da znamo šta da očekujemo. Za sada znamo za oko 670 000 zaposlenih u javnom sektoru a ostalo je još 300 institucija koje moraju da podnesu podatke zaposlenih, pa je moguće da će ih biti do 700.000, što je 150.000 više nego što se prvobitno mislilo.“
Krstić kaže da se uporedo i registruju institucije i da i tu ne postoje svi podaci koji bi trebalo da postoje.
„Sa Ministarstvom pravde i državne uprave pravimo registar institucija da vidimo šta svaka od njih zapravo radi, koliko ljudi je potrebno za te poslove, koji je njihov učinak i da na osnovu toga napravimo temeljnu reorganizaciju“, naveo je Krstić.
To bi, prema njegovim rečima, omogućilo da se profilira radna snaga, da se vidi gde ima viška zaposlenih koji nisu produktivni ili su postavljeni da bi samo primali platu.
Govoreći o otpuštanjima u javnom sektoru rekao je da moraju da se uvedu sistemska rešenja – jedinstveni platni razredi. Oni koji se bave istim poslom, imaju istu stručnu spremu, u različitim institucijama, u bilo kom kraju Srbije zarađivaće isto, oni koji bolje rade mogu brže ići kroz platne razrede, a za one koji ne rade u opšte, ili su postavljeni po političkoj liniji, postoji mogućnost da budu otpušteni.
Prema rečima Krstića, cilj Vlade je da tokom 2014. godine smanji subvencije preduzećima koja su u restrukturiranju, kojih je 179, koja se nalaze u nekom pravnom limbu.
„Znamo da radnici koji rade u tim preduzećima su nosioci privrede u mnogim gradovima u Srbiji, ali mi ćemo problem sa javnim preduzećima, konkretno sa preduzećima u restruktuiranju rešiti na odgovoran način i to tako što ćemo tražiti investitore i partnere koji mogu da donesu svoj novac, tehnologije ili menadžment“, obrazložio je Krstić i naveo da to može da se odnosi i na Sartid.
Za problem Srbijagasa, rekao je, razmatrane su različite opcije na sastanku nekoliko ministara i dogovoreni su neki koraci.
„Ide grejna sezona i nikome ne pada na pamet da sada iseče subvencije, ali ako bude trebalo novca da bi se prošlo kroz grejnu sezonu, naravno da ćemo to uraditi, jer smo stavljeni pred svršen čin, ali cilj je da se to ne ponovi sledeće godine i zato je potrebno da Srbijagas bude restrukturiran“, objasnio je Krstić.
Krstić kaže da će državni prihodi ove godine biti za 20 milijardi dinara manji od predviđenih i da će biti neophodno doneti rebalans budžeta, ako se taj novac ne uštedi.
„Preduzeli smo mere, ograničili diskrecione troškove u svim ministarstvima i pokušavamo da uštedimo. Ako ne budemo uspešni u tome, bićemo suočeni s tim da po zakonu radimo rebalans“, kazao je on.
Budžet će, dodao je, biti završen do 1. novembra.
O završenoj poseti MMF Srbiji, Krstić je rekao da razgovori nisu bili laki i da, ako se uđe u pregovore, ni oni neće biti laki. Razmišlja se, rekao je, o sklapanju aranžmana, koji će zavisiti od uslova.
vozom niko vise ne putuje jer je sporo,rizicno nije bezbedno i prljavo, a Zeleznice posluju sa gubicima od desetina miliona eura i puno se krade od kontrolora pa do direktora svi kradu