Kako se informišemo u doba veštačke inteligencije

AI na poslu: igre bez granica i pravila?

Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju (poput Google translate servisa). AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije obavljanje poslovnih procesa kao što su istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja, analiza podataka i edukacija. Ipak, tek ili već 11 odsto ispitanih, svesno donosi odluke na osnovu upotrebe AI alata. Važno je istaći da, uprkos širokoj primeni kod barem dve trećine poslovne zajednice, trenutno samo 17 odsto ispitanika navodi da njihova poslovna organizacija ima sistematizovana pravila, etički kodeks ili organizovane obuke za korišćenje AI alata.

Više od polovine ispitanika ne brine što senzitivne informacije dele sa veštačkom inteligencijom, kao i to što iz informacija koje dele AI alati uče i ta saznanja prenose dalje korisnicima.

Poverenje ili nepoverenje prema AI

Kada je reč o svakodnevnom životu, više od polovine ispitanih, često ili ponekad koristi alate veštačke inteligencije za informisanje o brendovima i proizvodima, ili pri donošenju odluka poput kupovine, putovanja, planiranja obroka, investiranja ili zaduživanja.

AI alate koriste i kompanije i brendovi za kreiranje grafika, vizuala, tekstualnog sadržaja ili kroz korisničku podršku. Za skoro 37 odsto ispitanika ta činjenica ne igra značajnu ulogu kada je reč o poverenju. Ipak, deo ispitanika itekako zamera kompanijama i brendovima, jer smatra da to ukazuje na uštede koje prave, kreirajuići istovremeno manju vrednost za kupca ili korisnika i utičući negativno na njihovo poverenje.

Veza između informisanja i mentalnog zdravlja

Oko 14 odsto predstavnika poslovne zajednice navodi da AI alate koristi u svrhu svakodnevnog informisanja. Sa druge strane, najveći deo ispitanika se oslanja na društvene mreže (gotovo 90%), tradicionalne medije (65%), ali i podkaste (42%) i forume (21%). Interesantno je da podkast već nekoliko godina beleži konstantan rast. Neki od ispitanika posebno navode razgovor sa kolegama, ali i neformalne viber grupe, kao važan kanal komunikacije i informisanja.

Prema brojnim istraživanjima, uticaj medija na sve aspekte života je neminovan. Ispitanici u Srbiji navode da neki medijski sadržaji loše utiču na njihovo raspoloženja, pa i na mentalno zdravlje, a među njima su vesti i informativni program o dešavanjima u našoj državi, i to za čak dve trećine ispitanika. Na osećaj mira ispitanika dominantno negativno utiču vesti i informativni program o dešavanjima u svetu, sadržaj iz tabloida i rijaliti programi.

Medijski sadržaji koji prema istraživanju pozitivno utiču na dve trećine ispitanika su kulturni sadržaji, pozitivne poslovne vesti i dostignuća, kao i inovacije, što je istaklo skoro 55 odsto ispitanika. Sportski uspesi i inspirativne životne priče takođe imaju pozitivan uticaj na konzumente ovih sadržaja, ali i kvalitetni filmski i serijski programi.

Uz neprekidan razvoj tehnologije, veštačka inteligencija postaje nezaobilazan deo svakodnevnog poslovanja, privatnog života i informisanja. AI alati omogućavaju veću efikasnost, produktivnost i inovacije, a u budućnost će njihov razvoj i primena svakako biti još izraženiji.