Država prodajom Beopetrola oštećena za 100 miliona evra

Prodajom Beopetrola ruskom Lukoilu država je oštećena za oko 100 miliona evra, procenio Savet za borbu protiv korupcije.

Članica Saveta Jelisaveta Vasilić kaže da je izveštaj o privatizaciji tog preduzeća dostavljen Vladi Srbije.

Savet je izveštaj o privatizaciji „Beopetrola“ a.d. dostavio Vladi Srbije 30.septembra ove godine ali, kako kaže, pošto vlada nije reagovala u roku od osam dana, izveštaj je objavljen na sajtu tog tela. 

Ona je pojasnila da je paket akcija društvene svojine „Beopetrola“ prodat na tenderu i da je ugovor podrazumevao kupoprodajnu cenu, investiciona ulaganja i socijalni program.Kupoprodajna cena je isplaćena ali, kako tvrdi Vasilićeva, ostao je sporan investicioni program od 85 miliona evra. 

U izveštaju Saveta se navodi da je kupac, „Lukoil“, imao obavezu da investira 85 miliona evra u modernizaciju kompanije, još osam u socijalni program, i da sve te obaveze obezbedi u celosti bankarskom garancijom. Međutim, „Lukoil“ je predao garanciju samo na 41 milion evra, a uzeo kredite na dodatnih 117,2 miliona evra. 

„Savet smatra da investicioni program nije izvršen, odnosno da nije uplaćeno 85 miliona evra na ime investicionog programa“, naglasila je Vasilićeva u izjavi Tanjugu. 

Ona je dodala da kupac (Lukoil) nije imao novca za investiciona ulaganja, pa je od firme koju je kupio (Beopetrola) dobio kredit od 105 miliona evra i još jedan od 10,2 miliona evra. 

To znači, kako je navela, da je „Beopetrol“ sam sebe investirao, a ne kupac, jer kupac nije imao novca. 

Vasilićeva je naglasila da je još problematičnije to što se iz izveštaja Agencije za privatizaciju nije moglo utvrditi da li je taj novac uložen u investicije. 

„To znači sve ono što je trebalo da bude investicija, gradnja novih pumpi, softverski programi, toaleti, nismo utvrdili da je izvršeno. Čak to kaže i Agencija u svom izveštaju“, naglasila je Vasilićeva. 

Ona smatra da je država oštećena za ceo iznos kredita, jer „Lukoil“ neće vratiti nikome novac ni državi, ni radnicima, ni malim akcionarima. 

Savet je utvrdio da je postojalo i plaćanje firmama „Inkoneks-kom“ iz Beograda i „Đovelo trejding ltd“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva, za nepostojeće radove. 

„Sa firmom ‘Inkoneks-kom’ zaključen je ugovor za izgradnju i rekonstrukciju 132 benzinske pumpe. Isplaćena su 31,2 miliona evra, iako ne postoje dokazi da je investicija izvršena. Za isporuku opreme angažovana je firma ‘Đovelo trejding’, isplaćeno joj je 24 miliona evra, ali ni ovde nema dokaza da je posao obavljen“, dodaju u Savetu za borbu protiv korupcije. 

Pored investicionih, „Lukoil“ nije ispunio obaveze ni po osnovu socijalnog programa, za koji je trebalo izdvojiti tri miliona evra. Kako navode u Savetu, u izveštaju Agencije za privatizaciju stoji da je, novac po tom osnovu, namenjen povećanju plata, regresa, stipendija, otpremnina i drugo. 

Agencija je u svojim izveštajima, kako navodi Savet, konstatovala da se podaci koje je dostavio „Lukoil“ i podaci iz revizorskog izveštaja ne slažu, pa se ne može tačno zaključiti koliko je sredstava potrošeno za te namene. 

I pored toga što nije imala sve relevantne dokaze o ispunjenju obaveza, Agencija za privatizaciju je obavestila Lukoil da je u celosti izvršio sve obaveze predviđene kupoprodajnim ugovorom, navodi se u izveštaju Saveta.

U „Lukoilu“ Tanjugu je rečeno da za sada ne žele da komentarišu pisanje medija.