Herbicidom hteli da unište ambroziju, pa izazvali pomor pčela

Uzgajivači pčelari, oni koje je prošle nedelje pogodio pomor pčela, prvi put ove godine nisu izlagali na sajmu u svojoj opštini, Bačkoj Topoli.

Ipak, na tom mestu, dobili su obećanja da će njihov problem, a koji oni nazivaju ekološkom katastrofom, uskoro biti rešen.

Pre nedelju dana bili su očajni. 

„Gomile mrtvih pčela ispred košnice“, rekao je Pero Popović iz Njegoševa. 

Desio se pomor više od hiljadu društava pčela. 

„Jednostavno, to je ekološka katastrofa“, smatra pčelar Radomir Ivković iz Njegoševa. 

Ona je podrazumevala i skoro milionski trošak za analize, da bi dokazali da je uzrok trovanja herbicid total, kojim je neko prskao ambroziju. 

„Odakle meni milion i po dinara da ja to sve platim. To je samo bilje“, kaže Ivković. 

A, osim bilja, koštaju i toksikološke analize pčela. Zato su pčelari očekivali pomoć resornog ministarstva, ali se nisu nadali iznenadnom sastanku sa ministrom na sred puta. 

Ministar u planiranoj poseti sajmu u Bačkoj Topoli, a neplaniranom sastanku sa pčelarima. Objasnili su da je uzrok pomora pčela nestručna upotreba herbicida. 

„Ja sam njima rekao sad, ja ću doći sledeće nedelje sa direktorom Uprave za veterinu, Uprave za zaštitu bilja i inspekcijske poslove, to će biti četvrtak, ili petak sledeće nedelje“, kaže Nedimović. 

„Ovo je prosto neverovatno. Ovo je božija volja da smo se sreli na ulici“, smatra predsednik Udruženja pčelara Bačka Topola Mirko Spasojević. 

Razmere ekološke katastrofe, kaže predsednik Udruženja, su tolike da ih je neophodno hitno rešavati, pa makar i na neformalnim sastancima, na ulici. Podseća da je na ogromnim površinama stradao veliki broj košnica. 

„Na toj površini sledeće godine uopšte neće biti oprašivanja. Znači, poljoprivrede minimum za 40 odsto će imati manje prinose nego ove godine“, kaže Spasojević. 

Toga su svesni i u ministarstvu. 

„S druge strane treba nam istina ko je taj ko se usudio da se na ovaj način poigra sa pčelama, koje nam znače za kompletan sistem poljoprivredne proizvodnje. Moramo da utvrdimo ko je to da se ne bi takve stvari ponavljale“, kaže Nedimović. 

Pomoć je obećala i lokalna samouprava. Predsednika opštine pčelari su sreli na sajmu u Bačkoj Topoli, gde prvi put nisu izlagali oni koje je pogodio pomor. 

A na pitanje da li će finansijski lokalna samouprava pomoći Udruženju pčelara? 

„Hoće! Jednostavno, hoće, naći ćemo sredstva“, kaže on. 

Koliko sredstava, odnosno novca će opština izdvojiti za nadoknadu štete još se ne zna. Ipak se zna, koliko pčelara je pretrpelo koliku štetu. 

„Od 17 prijavljenih, obavili smo pregled kod sedmorice njih i kod svihs edam pčelara smo ustanovili stopostotno uginuće“, ističe Komisija za utvrđivanje štete u pčelinjacima Nemet Ištvan. 

Prevedeno u brojke to je oko 40 hiljada evra materijalne štete.