U Srbiji se antibiotici troše pet puta više nego u Evropskoj uniji

Opsežna studija o potrošnji antibiotika u pedijatriji pokazala je da se u Srbiji antibiotici troše pet puta više nego u Evropskoj uniji, izjavila je danas u Nišu profesorka Medicinskog fakulteta i članica Radne grupe za antibiotike Ministarstva zdravlja Milica Bajčetić. 

Prema njenim rečima, u Srbiji se u proteklom periodu potrošnja antibiotika kretala od 1.200 do 1.500 doza na 1.000 dece, dok je u skandinavskim zemljama i zemljama centralne Evrope, potrošnja između 200 i 300 doza. 

„Već deset godina pratimo potrošnju antibiotika kod nas i ustanovili smo da je daleko iznad obima potrošnje u svetu“, rekla je Bajčetić na predavanju za pedijatre organizovanom u okviru projekta Ministarstva zdravlja koji ima za cilj za racionalnu upotrebu antibiotika. 

Ona je rekla da je projekat Ministarstva zdravlja usmeren na racionalno prepisivanje antibiotika u pedijatriji i na suzbijanje rezistencije. 

„Podaci o rezistenciji na antibiotike su alarmantni. Rezistencija na antibiotike je povećana, a najveća je na cefalosporin“, rekla je Bajčetić. 

Ona je rekla da se 80 odsto antibiotika prepisuje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i da se tu generiše rezistencija. 

„Kada takav pacijent dođe u sekundarnu bolničku ustanovu, on ima teži oblik oboljenja i oslabljen imunitet. To pogoduje razvoju multirezistentnih bakterija koje mogu dovesti do smrti“, rekla je Bajčetić. 

Prema njenim rečima, zahvaljujući projektu za racionalnu upotrebu antibiotika koji je Ministarstvo zdravlja pokrenulo 2015. godine i kontinuiranoj edukaciji lekara, potrošnja antibiotika u Srbiji smanjena je za 15 odsto. 

Predsednik Udruženja pedijatara Radovan Bogdanović kazao je da se antibiotici najčešće prepisuju za infekcije gornjih disajnih organa, a većina tih infekcija, naročito kod dece, virusne je prirode i tu, kako je istakao, antibiotici ne pomažu. 

On je kazao da prekomernoj potrošnji antibiotika u Srbiji mnogo doprinosi to što su pedijatri u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pod stalnim pritiskom roditelja da prepišu antibiotik. 

„U javnosti se stvorila atmosfera da ako je dete prehladjeno i ima povišenu temperaturu, da mora da dobije antibiotik“, rekao je Bogdanović. 

To ne sme da bude opravdanje, dodao je Bogdanović, ali činjenica je da postoji povlačenje lekara pred pritiscima roditelja. 

„Kada imate u toku dana 50 ili 60 pregleda, onda je teško izboriti se sa pritiskom i ne možete da trošite vreme na ubeđivanje sa roditeljima“, rekao je Bogdanović i dodao da je veoma bitno uticati na svest javnosti da antibiotici nisu svemogući lekovi i da njihova zloupotreba dovodi do bespomoćnosti lekara.