Stari Rimljani pili su krv ubijenih gladijatora jer su verovali da ovaj ritual prenosi njihovu hrabrost i vitalnost.
1. Nisu (svi) umirali mladi
Iako je zvanični životni vek u starom Rimu iznosio samo 25 godina, mnogi Rimljani doživeli su duboku starost. Na nizak prosek uticale su česte smrti žena tokom porođaja, kao i visoka stopa mortaliteta kod beba. Ostatak je u proseku živeo kao u današnje doba.
2. Pili su krv ubijenih gladijatora
Stari Rimljani pili su krv ubijenih gladijatora jer su verovali da ovaj ritual prenosi njihovu hrabrost i vitalnost. Nekoliko autora opisalo je postupak skupljanja krvi nakon borbi, ali i prodaje u medicinske svrhe. Pojedini Rimljani smatrali su da je krv gladijatora bila lek za epilepsiju.
3. Vreme je za njih bio relativan pojam
Rimski sat mogao je da traje 75 minuta tokom leta i 44 minuta u zimi, s obzirom na to da su mnogi Rimljani zavisili od sunca. Naime, 12 dnevnih sati počinjalo je u zoru, a 12 noćnih nakon zalaska sunca. U različitim godišnjim dobima dužina sata se menjala, pa su mnogi Rimljani bili tolerantni kada je u pitanju bila tačnost.
4. Samo bogati su nosili ljubičasto
Stari Rimljani su procenjivali ljude po izgledu – tačnije po boji odeće. Sve nijanse smeđe, žute, sive i crne smatrale su se znakovima siromaštva. S druge strane, crvena, ljubičasta i zelena nastale su pomoću veštačkih boja koje su dovezene izdaleka i bile su veoma skupe. Zbog toga su bile jedan od znakova bogatstva.
5. Spojene obrve bile su znak inteligencije
Guste i spojene obrve bile su na ceni u starom Rimu, a pogotovo kod žena jer su se smatrale znakom velike inteligencije. Upravo zato, mnoge dame želele su da pojačaju maljavost na ovom delu tela. Na primer, lepile su veštačke obrve napravljene od kozje dlake.
6. Stomatološka pomagala su bila tražena
Stari Rimljani su brinuli o svojim zubima, pa su zubari bili vrlo popularni. O tome svedoči i arheološki pronalazak ženske vilice sa protezom. Naučnici veruju da su drevna stomatološka pomagala poput improvizovanih implatanata i zubnih proteza više predstavljala demonstraciju moći i bogatstva nego stvar potrebe.
7. Ispijanje otrova je bila svakodnevna pojava
Na kraju 1. veka rimski carevi uveli su tradiciju ispijanja malih količina otrova na svakodnevnoj bazi kako bi razvili imunitet na opasne supstance. Kombinacija otrova nazivala se mitridat, prema istoimenom kralju koji je prvi isprobao ovu metodu.
8. Povraćanje na gozbama je bilo uobičajena pojava
Stari Rimljani su voleli da preteruju u hrani i piću, pa su uveli tradiciju povraćanja tokom svojih gozbi. Prema Seneki, jeli bi sve dok im ne bi pozlilo. Nakon toga su podsticali povraćanje kako bi mogli da nastave da uživaju u jelu i piću.
9. Rimljanke su farbale kosu
Iako je farbana kosa na ženi prvobitno bila znak da se ista bavi najstarijim zanatom na svetu, treća supruga cara Klaudija – Valerija Mesalina uvela je ovu praksu u modu među sve dame. Prvo su se farbale samo perike, a kasnije je rimsko plemstvo to činilo i sa sopstvenom kosom.
10. Veš su prali urinom
Stari Rimljani koristili su ljudski urin za pranje svoje odeće. Verovali su da amonijak iz urina pomaže u otklanjanju mrlja s toga i drugih odevnih predmeta.