Legalizuju se svi objekti bez dozvole?

Novi zakon omogućio legalizaciju objekata izgrađenih i posle 2009. Objekti na putevima, klizištima i suprotni planskim dokumentima ne mogu biti legalizovani.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o legalizaciji. Iako je prvobitni vladin predlog predviđao da se Zakon odnosi samo na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010, poslanici su ipak usvojili amandman SPS koji omogućuje legalizaciju objekata izgrađenih i nakon tog perioda.

To znači da svi objekti koji su izgrađeni do dana stupanja na snagu zakona mogu biti legalizovani. 

Takođe, parlamentarci su usvojili i amandman socijalista koji predviđa da građani imaju rok od 90 dana od stupanja na snagu zakona da podnesu naknadne zahteve za legalizaciju tih objekata. 

Zakon je dobio podršku 123 poslanika, a protiv je bilo 24 poslanika. 

Inače, zakon predviđa mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina, a visinu naknade za bespravno izgrađene objekte utvrđuju lokalne samouprave, koje će moći i da smanje maksimalni rok od 20 godina. 

Do sada su podneti zahtevi za legalizaciju oko 700.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar. 

Zakonom je predviđena obimnija projektna dokumentacija i vlasnici objekata će imati veće troškove. 

Lokalne samouprave će po stupanju na snagu zakona da utvrde kriterijume za određivanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i uslove pod kojima će se ostvariti umanjenje naknade i način plaćanja. 

Ustavni sud je proglasio neustavnim deo Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na legalizaciju, pa ubuduće neće država određivati cenu legalizacije već lokalne samouprave, a novi zakon je, kako je rekao resorni ministar Velimir Ilić u skladu sa Ustavom. 

Gradovi i opštine će moći da propišu umanjenje naknade za vlasnika porodičnog stambenog objekta ili stana u stambenoj ili stambeno-poslovnoj zgradi, koji je izgradnjom ili kupovinom trajno rešavao stambeno pitanje ako vlasnik ili članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost za stanovanje. 

Umanjenje naknade je predviđeno i za vlasnike koji su izvršili opremanje građevinskog zemljišta sopstvenim sredstvima ili sredstvima od mesnog samodoprinosa i to srazmerno učešću u opremanju. 

Neće moći da se legalizuju objekti izgrađeni ili rekonstruisani na klizištu ili močvarnom zemljištu, ako su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta, zatim objekti na površinama javne namene ili zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima, oni koji su suprotni planskom dokumentu. 

Inače, zahtev za legalizaciju treba da sadrži geodetski snimak, projekat izvedenog objekta u tri primerka, dokaz o pravu korišćenja svojine odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, ili dokaz o pravu svojine na objektu, zatim dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i dokaz o uplati administrativne takse.

Ministar građevine Velimir Ilić izjavio je Tanjugu da će, prema danas usvojenom Zakonu, biti omogućena i legalizacija 600.000 novih bespravnih objekata izgrađenih posle 11. septembra 2009. godine.

Ilić je podsetio da je predlog tog zakona predviđao legalizaciju za oko 700.000 bespravnih objekata izgrađenih do 11. septembra 2009. godine za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010. godine, pošto je Ustavni sud bio protiv toga se obuhvate svi nelegalni objekti građeni do stupanja zakona na snagu. 

Poslanici su, ipak, usvojili amandman SPS koji omogućuje legalizaciju objekata izgrađenih i nakon tog perioda. 

Ilić je rekao da je divlja gradnja i prijavljivanje posle predviđenog roka bilo tretirano kao krivično delo, zbog čega je bilo podneto mnogo krivičnih prijava, pa Ministarstvo građevine i vlada nisu mogli tokom izrade zakona da predvide nešto protivzakonito i protivustavno. 

„Ali, skupština može da donese odluku kao najviše zakonodavno telo. Poslanici imaju pravo da glasaju o tome, i ja sam im to rekao u parlamentu“, istakao je Ilić. 

Prema njegovim rečima, vlada je dužna da isprati i poštuje sve što skupštinska većina izglasa. 

„Naravno, ako neko to utuži Ustavnom sudu i ako bude protivustavno, onda će posledice biti drugačije i moraće da se piše novi zakon“, napomenuo je Ilić i dodao da će Ministarstvo građevine poštovati odluku parlamenta. 

„Mi smo (ministarstvo) uradili što je sa naše strane najkorektnije i najbolje, a parlament je uradio ono što je smatrao da je dobro“, zaključio je Ilić.