„Upravljanje otpadom je rudnik koji niko ne iskopava“: Srpski startap Recikom spaja zagađivače sa reciklerima

U Srbiji se godišnje proizvede 2,8 miliona tona otpada. Samo 15 odsto se reciklira, a ostatak završi na deponijama ili u prirodi. Do 2030. godine Srbija ima cilj da podigne reciklažu na viši nivo, a u tome joj pomaže privreda. Dok se čeka primena zakona, jedan startap iz centra Šumadije čeka priliku da pritisne dugme „start“ jer ima cilj da poveže proizvođače otpada sa reciklerima i da im pomogne da proces reciklaže bude brži i jednostavniji.  Startap „Recikom“ osnovao je Miljan Ilić pre tačno tri godine. Kompaniju je pokrenuo uz pomoć Founder Institute (Faunder instituta) u San Francisku koji okuplja ljude sa biznis idejama iz čitavog sveta i pomaže im da izađu na tržište.

Pre tri godine je osnovan startap. Koja je ideja Recikoma i šta je vaša misija?

Recikom povezuje zagađivače i sakupljače u jednom lancu. Sama vizija i misija Recikoma je da spoji sve činioce u otpadu sa jedinstvenim sistemom, da se jednostavno povežu i sarađuju. Mora da se tačno zna gde je ko i kada proizveo otpad, gde ga je predao, ko ga je preuzeo, gde je otpad završio. Na osnovu tih podataka i mnogo veće firme u lancu će moći da rade i upravljaju svojim otpadom. Naša misija je da to zaživi i da privučemo što više inostranog kapitala. Kada je u pitanju razvoj naše aplikacije, on je trajao tri godine, u čemu nam je pomogao Faunder institut u San Francisku.

Kako ste došli na ideju da pokrenete startap?

Recikom se rodio u Srbiji sa idejom da reši problem koji imamo. Obično nismo svesni zagađenja oko nas. Ja sam bio jedan od onih koji je video problem, jer je kamion koji je odvozio otpad ispred moje zgrade, došao i pokupio sav sortiran otpad u jedan kamion. Kada sam ih pitao zašto to rade, rekli su da to nije do njih, da nemaju dovoljno vozila niti opreme kako bi sistem koji je zamišljen funkcionisao. Tako se javila ideja.

Kako ste došli do Founder Instituta u Americi i kako ste saznali za njega?

Došao sam do njega preko društvenih mreža. Svaki startap želi prvo novac i stalno tražimo novac da nešto pokrenemo, neke donatore, investitore… Faunder Institut se pojavio i ja sam se 2022. godine odmah prijavio za njihov program i nisam prošao test. On je jako rigorozan i podrazumeva test inteligencije, ličnosti i DNK profil preduzetnika. Jednostavno nisam bio spreman.

Ali niste odustali.

Nisam odustao. I sledeće godine sam se prijavio jer sam sazreo u startap biznisu. Onda sma shvatio da moraš da radiš na sebi. Najveći progres se stvara kad se nema novca, jer tad čovek shvata da mora da grabi ka cilju i da je svaka prepreka samo jedan od stepenika koje mora da prođe. Nekad ćeš se vratiti nazad, nekad ćeš biti sam, nekad ćeš čuti loš savet od nekog… Startap nije za svakoga, a jeste jedna avantura. Faunder institut mi je dosta pomogao u tome.

Na koji način? Koliko traje program, koliku ste podršku dobili i koliko vam je on značio da realizujete ovu ideju?

Program traje 14 nedelja i u njemu učestvuju mentori iz celog sveta, najviše iz Amerike. Svi su u Silikonskoj dolini, a predavači nisu klasični profesori, već su stručnjaci u svom biznisu. Svako od njih ima zasebno firmu, uspešnu, ali je svako od njih u nekoj oblasti najbolji. Mislim da naša startap zajednica treba da prođe neki akcelerator takvog tipa, pa tek onda da se upusti u svoje avanture.

Šta su oni rekli za vašu ideju kada ste im to sve predočili?

Oni zapravo u početku nisu razumeli, jer im nije bilo shvatljivo da Srbija tolike novce gubi kroz neefikasan sistem upravljanja otpadom. Kasnije su videli potencijal. Morate da budete ubedljivi i da pokažete strast ka tome što radite.

Je l bilo još nekoga iz Srbije?

Jeste. Bilo je još nekoliko kompanija iz Srbije i svi smo u dobroj konekciji. Direktori Faunder instituta Srbija su iz naše zemlje i podrška su nam dugi niz godina. Nakon završenog programa nije kao kad studenti završe fakultet i više se nikad ne vraćaju. Institut je nešto sasvim drugačije. I pored podrške imate mrežu od više od 200 gradova širom sveta i više od 5.000 diplomaca. Tako da između nas postoji sistem konekcije i imamo uvažavanje jedni za druge.

Vi ste sada alumnista tog programa i pretpostavljam da možete da se obratite i mentorima ali i kolegama kada naiđete na neku poteškoću ili se nađete u sličnim situacijama?

Da, to stvara jedan brzi sistem za razvijanje bilo kog programa. Kada se nekome javite kao alumnista ovog instituta, koji je takođe završio taj program, pre svega znate da je i on prošao jako rigorozan sistem učenja i ponašanja kako bi znao da vodi jedan globalni uspešni startap. Skoro sam se javio jednom kolegi iz Meksika. Faunder institut ima prava da u narednih 15 godina kupi 2,5 odsto Recikoma. Tako da mi je on pomogao da otvorim firmu i da naučim neke stvari koje se u preduzetništvu kod nas ostavljaju po strani.

Da li Faunder institut garantuje da će ta ideja uspeti?

On daje veoma dobru potvrdu, odnosno, validaciju. Mnogo su rigorozni i ne daju da postoji ni trunka sumnje. Ne možete da prođete „na lepe oči“, već kroz sistem provere i tačnosti. Morate da dokažete da ste uradili sve kako treba. Možete da krenete da razvijate bilo kakvu biznis situaciju, ali ako niste dokazali da tu ideju  tržište treba ili da hoće i želi, onda je bezveze to raditi.

I da li ova vaša ideja treba tržištu, šta pokazuju rezultati?

Rezultati pokazuju da smo mi prenapredni sistem.

Šta to znači?

To znači da mi na Balkanu nismo spremni za ovako napredni sistem, inovacije i transformacije. Startap je brzina, nešto što menja pravila igre na terenu kroz svoje sisteme. Menja ih u dobrobit društva i ekonomije. A da li je naš sistem spreman za to? U tome treba da učestvuje država, preduzetnici, kompletna ekonomija. Konkretno, u otpadu ima mnogo crnog otpada. To je otpad koji nije nigde zabeležen, kome ne znamo poreklo, a dešava se da ga recikler dobije.

Prema zakonu mora da se zna poreklo otpada i ne može svako ko sakupi otkad da ga preda na reciklažu i dobije novac u zamenu za to. Je li tako?

Treba da postoji dokumentacija o kretanju otpada. Zna se ko skladišti, ko prikuplja sve dozvole, koje vozilo, koji tip vozila, da li vozač ima licencu za upravljanje tim otpadom… Ona firma koja je predala otpad mora da ima sistem upravljanja otpadom, tretmana otpada i tako dalje. Najveća novčana vrednost zemlje jeste u upravljanju otpadom, dakle to je jedan rudnik koji niko ne iskopava. Jednostavno treba urediti sistem. Recikom jeste tako napravljen da može da pomogne i državama i privredi, bilo koje zemlje.

Kako otpad jednom investitoru može da se isplati?

Recikom ima više modulacija, različite vrste otpada imaju različite tretmane. Vidimo da je nalet građevinske industrije sve veći u Srbiji. Samim tim, nalet i građevinskog otpada je veći. Imamo otpad od rušenja ili pak neki koji je nastao usled gradnje. Šta raditi sa njim? Većina investitora ne zna šta da radi sa njim, a postoje zakoni koji moraju da se ispune da bi građevinski investitor mogao da nastavi da radi. Zamislite samo koliko tu ima kanti, boja od lakova, svih izolatornih sistema, drvo, metal… Cirkularna ekonomija je ona koja povezuje sve te stvari u jedan sistem, lanac, gde građevinski investitor može da zaradi samo od odvajanja. Investitor će na aplikaciji Recikoma moći da napiše koju vrstu otpada ima, po njega će doći određeno vozilo, odneti ga. Tako će se znati njegovo poreklo, ko ga preuzima, ali i ko ga reciklira.

Dodatno smo unapredili sistem, tako da taj će građevinski investitor koji je predao otpad sutra od recikliranog cementa moći da uzme procente, odnosno popuste u kupovini. Njemu će se sigurno isplatiti da kupi reciklirani beton više nego onaj koji je nastao usled industrijske proizvodnje.

Vi ste zapravo preuzeli dosta papiroloških stvari na sebe, i dodatno skraćujete proceduru i olakšavate je građanima i firmama?

To je doslovno primena zakona. Građanima je najjednostavnije kada imaju sistem koji funkcioniše. Nas ne zanima koji je zakon u pitanju, nemamo vremena da proučavamo članove zakona. Kada ljudi renovinaju, na primer kupatilo, oni  opet moraju da traže od komunalnog kontejnere kako bi odložili taj otpad. Taj otpad na kraju završava na deponijama, a postoji potencijal reciklaže.

Koliki je zapravo potencijal u reciklaži, kakvo je stanje na terenu?

Recikom u prve dve godine od izlaska na tržište može da zaposli oko 5.000 ljudi u cirkularnoj ekonomiji.

Hoćete da kažete da od otpada može da se zaradi?

Može da se zaradi i može da se izvozi. Mi smo našli i te potencijale. Imali smo pregovore sa američkim i nemačkim auto-gigantima. Svi oni imaju problem zbog azijskih proizvođača automobila – rade jeftinije, rade kvalitetnije, ali ne poštuju standarde, imaju najviše recikliranih stvari. Onda treba naći način kako da se napravi održivi model vozila i konkurentniji – da li je to aluminijum, bakar, kobalt, litijum, sve to može jeftinije da se dobije i da industrija ima prave proizvode. Samim tim će sve to uticati na cenu automobila. Krajnji kupac našeg proizvoda će imati tačno kolike količine je Srbija odvojila i kog otpada, da li je to elektronski otpad ili onaj iz restorana kao što je iskorišćeno ulje (biodizel).

Kažu da je pravilo za startape da prođe pet godina da bi startap zaživeo. Da li će vaš startap zaživeti ili je možda već zaživeo, ima li potencijala za strano tržište?

Recikom je prošao kroz faze razvoja. Faunder institut je imao veliku ulogu u tome, sam američki program i način učenja. Niko ne priča o američkim investicijama u Srbiji. Investicija u samom smislu te reči ne znači nužno novac.

Faunder insitutut nije uložio novac u Recikom, a može. Ja mogu da im kažem da želim da pičujem ispred velikih inevstitora i da me spreme za to. Ali ja ipak želim da krenem iz svog mesta i svoje zemlje i dobijem veću vrednost za investitore ako izađem na tržište u svom okruženju. Njima nije bitno da li ću izaći na tržište u Srbiji ili nekoj drugoj zemlji. Investitori iz Amerike su već zainteresovani za Recikom.  Imali smo dobre ponude i iz Srbije, postoje ljudi koji su zainteresovani, samo što nama nije cilj da odmah prodamo 51 odsto, ne iz straha, već zbog toga što Recikom ima sistem rasta koji treba da ispoštuje investicionu školu.

Recikom je za tri godine uspeo da napravi proizvod koji je spreman za tržište, ali nije na tržištu zbog sitnih procedura koje ne želimo da forsiramo nego će same doći. Od 2026. godine kreću svi problemi sa zelenom ekonomijom, a gde su problemi, tu su i rešenja.

Do 2030. godine je ostalo još samo pet godina i treba da požurimo sa reciklažom. Hoće li uspeti za to vreme Recikom?

Mora. Ljudi mogu da osmisle 1.001 način za upravljanje otpadom, ali Recikom je urađen da tržištu bude koristan. Imamo strategije za upravljanje otpadom.

Jeste li radili testiranje, šta je ono pokazalo?

Radili smo testiranje. Pokazatelj uspeha u testiranju jesu građani i privreda koji su zadovoljni. Restoranima je bitno da na brz način odvoje otpad i dobiju dokument u kretanju u realnom vremenu, tako da su oni jako zainteresovani za ovaj sistem. Najbitnije im je da ispoštuju mušterije ali i zakon. Građani će moći da upravljaju otpadom, a onda imati i novčana sredstva koja će koristiti, na primer, za račune za održavanje zgrade ili će pak moći da investiraju na neki način.

Šta bi država trebalo da uradi kako bi se sistem reciklaže u Srbiji poboljšao?

Samo da sprovodi i ispoštuje zakone.

Ceo intervju možete pogledati na našem Jutjub kanalu: