Šta bi blokada 1,5 milijarde evra iz EU fondova značila za Srbiju?

Evropska komisija razmatra da li će zamrznuti novac namenjen Srbiji, jer država nazaduje u proevropskim reformama. U pitanju je 1,5 milijarda evra iz “Plana rasta”, a ključni razlozi zbog kojih bi se Evropska unija (EU) odlučila na ovaj korak jesu pravosudne reforme, represija protiv demonstranata i uplitanje vlasti u rad medija. Ukoliko se ova najava zaista realizuje, to bi, smatraju stručnjaci, bila loša vest za Srbiju, kao i za dalje evrointegracije.

Komesarka EU za proširenje Marta Kos saopštila je na sastanku Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta da Evropska komisija i dalje razmatra da li će Beogradu isplatiti novac njoj namenjen iz Plana rasta, jer je veoma zabrinuta zbog stanja u Srbiji.

Kos je prvo najavila pregled situacije i tražila da zajedno razmisle o pravcu u kome proširenje Evropske unije ide. Rekla je da je to jedno od najvažnijih pitanja u Evropi.

„Sve smo zabrinutiji zbog onog što se dešava u Srbiji. Delim zabrinutost Evropskih zelenih i grupe Renew, zbog zakona koji podrivaju nezavisnost pravosuđa i zbog represije protiv demonstranata, kao i uplitanja u nezavisne medije. Trenutno procenjujemo da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplatu u okviru finansijskih instrumenata Evropske unije. Nastavićemo da podržavamo Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, ali očekujemo da vlasti u Srbiji usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije i da povrate nezavisnost medija, uključujući i putem reformi REM-a“, rekla je ona.

Finalna odluka o zamrzavanju sredstava, kako je pre sastanka objavio N1, biće doneta nakon što Venecijanska komisija saopšti svoje mišljenje o takozvanim „Mrdićevim zakonima“, odnosno o setu pravosudnih zakona koji je usvojen na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića. Kos je već ocenila da usvajanjem i sprovođenjem tih zakona Srbija nazaduje na EU putu i tražila je da se njihova primena obustavi, tako da potencijalno zamrzavanje sredstava ne bi bilo iznenađenje.

Reforme pravosuđa uključuju ograničavanje mandata glavnih javnih tužilaca i davanje većih ovlašćenja predsednicima sudova nad sudijama. Kritičari ovih reformi strahuju da će te promene narušiti nezavisnost sudija i ugroziti slučajeve visoke korupcije koje vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal. Nakon negativnih reakcija, Srbija je zatražila mišljenje Venecijanske komisije, tela Saveta Evrope sastavljenog od stručnjaka za ustavno pravo. Na mišljenje ove komisije i dalje se čeka.

Novac bez kog će Srbija ostati zapravo su sredstva iz “Plana rasta” za Zapadni Balkan. To je okvir koji je, posmatrano za čitav Zapadni Balkan, vredan šest milijardi evra i odnosi se na period od 2024. do 2027. godine, a za cilj ima brzavanje reformi i ekonomskog rasta zemalja koje su kandidati za članstvo u Uniji.

Od pomenutog iznosa od šest milijardi, do dve milijarde su bespovratna sredstva, dok su zajmovi još četiri milijarde. Dodela pomoći uslovljena je sprovođenjem reformi kojima bi se države uskladile sa pravilima EU. Samo za Srbiju, predviđeno je ukupno oko 1,58 milijardi evra, a mi smo već povukli neka sredstva.

Dinamika isplate zavisi od sprovođenja reformi u oblasti ekonomije i vladavine prava. Države korisnice sredstava mogu da traže predfinansiranje do 7 odsto ukupne dodeljene sume, što je Srbija iskoristila. Naime, Evropska komisija prenela je u junu prošle godine 51,7 miliona evra u vidu povoljnih kredita u budžet Srbije, kao deo predfinansiranja. Kako je tada saopšteno, dodatnih 59 miliona evra predfinansiranja, u formi grantova i zajmova, biće usmereno kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan radi unapređenja infrastrukture širom zemlje.

Tada je navedeno da će buduće isplate iz Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan biti realizovane nakon ispunjenja reformskih koraka dogovorenih između Evropske komisije i Vlade Srbije kroz Reformsku agendu, kao i pod uslovom da su ispunjeni svi relevantni prethodni i opšti uslovi.

Brnabić najavila izmene zakona

O tome da bi sredstva EU mogla da se zamrznu u medijima se govori već neko vreme. Tim povodom, predsednica Skupštine Ana Brnabić rekla je da ne smatra da će Kos tražiti zamrzavanje fondova za Srbiju, te ocenila da to ne bi bilo fer jer Venecijanska komisija još nije dala svoje mišljenje. Ono bi, dodala je Brnabić, trebalo da stigne u junu.

Ipak, predsednica Skupštine je naglasila da nećemo čekati jun.

„Mi nećemo čekati jun, mi ćemo odmah, čim dobijemo mišljenje ekspertskog tima, što očekujemo krajem aprila, i pre toga krenuti da radimo na izmenama i dopunama zakona kako bismo imali vremena i za javnu raspravu. Svakako očekujem da te izmene i dopune što pre uđu u Skupštinu“, rekla je Brnabić.

Na osnovu ove izjave, moglo bi se zaključiti da je predstavnicima vlasti važno da osiguraju da Srbija ne ostane bez sredstava EU. Da to jeste važno, smatra i Milan Kovačević, ekonomista i konsultant za strana ulaganja.

Sredstva bi morala da se nadomeste

“Ukoliko bi Srbija ostala bez sredstava iz EU, bila bi velika šteta. Taj novac morali bismo da nadomestimo zaduživanjem, što nikako ne bi bilo povoljno imajući u vidu visoke kamate”, kaže Kovačević za Novu ekonomiju.

Ipak, on nije siguran da će vlast moći da zaustavi zamrzavanje sredstava.

“Čini mi se da su ostavili jasan utisak u EU, da ne sprovodimo ono što je potrebno za članstvo. Oni sada mogu da povuku sporne zakone, ali nisam siguran da bi to bilo dovoljno, jer ne možete vi nekoga konstantno da lažete i onda da očekujete da nećete snositi posledice. Poslednjih nekoliko izveštaja Evropske komisije za Srbiju su bili loši, ništa nismo izvršili, ni u čemu napredovali, a u poslednjem smo čak i nazadovali. Zato ne mislim da će ova vlast to uopšte i pokušati da popravi. Mislim da je jedini način da se promeni situacija da se raspišu izbori i da dođe neka nova vlast. Glavni deo problema ovde nisu novi zakoni koje smo mi uveli, već to što ne poštujemo postojeće, kao i, naravno, velika korupcija”, kaže Kovačević.

Mera koja može lako da se realizuje

Bojana Selaković, kordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji takođe kaže za Novu ekonomiju da je ovo veoma ozbiljna najava, zbog toga što bi takva odluka mogla veoma brzo da se realizuje, jer se radi o sredstvima koja su predviđena u okviru Plana rasta, koja predstavljaju svojevrsni podsticaj i nagradu za ispunjavanje obaveza iz Reformske agende.

“Za razliku od nekih drugih mehanizama i nekih drugih vrsti sankcija, ovo je vrlo efikasna mera i može da se realizuje vrlo lako. S obzirom na to da se ovde radi o jednom mehanizmu koji ne bi direktno pogodio građane, do bi bila veoma važna i jasna poruka vlastima”, kaže Selaković, koja podseća da Srbija već dugo tapka u mestu kada su u pitanju evrointegracije, jer već četiri godine nismo imali nikakav formalni napredak na tom polju.

Prema njenim rečima, Plan rasta je kreiran upravo kako bi se u državama kandidatima ubrzali reformski procesi. Da bi se sredstva iz Plana koristila, potrebno je, pored ispunjavanja obaveza na koje su se države obavezale, da bude postignut, te i da se održava, određeni nivo vladavine prava, slobodnih i fer izbora…

“Neće se povući sredstava iz svih drugih pretpristupnih programa koje Srbija koristi i koji su važni za građane, akademsku zajednicu, lokalne samouprave, medije… Ovo je nešto što bi moglo da se okarakteriše kao propuštena dobit, ali ukoliko do toga dođe, mislim da će poruka aktuelnoj vlasti biti vrlo jasna oko toga šta o njima misli Brisel i koliko je uopšte realno da govorimo o procesu evrointegracija dok se oni nalaze tu”, kaže Selaković.

Kako objašnjava Selaković, prvobitna ideja Plana rasta bila je da, ukoliko država ne može da povuče sredstva koja su joj namenjena, odnosno ukoliko ne realizuje ono na šta se obavezala, druge države sa Zapadnog Balkana dobiju više. Prema njenim rečima, pojedini akteri smatraju da bi ovaj novac trebalo da se usmeri na medije i nevladin sektor u Srbiji. Ipak, Selaković dodaje da bi novi modalilteti raspodele tog novca, u ovom slučaju 1,5 milijardi evra, morali ponovo da se razmotre u evropskim institucijama.

Vučić kaže da će “sve biti u redu”

Pored Ane Brnabić, oglasio se i predsednik države Aleksandar Vučić. On je rekao da će “sve biti u redu” kada Srbija bude ispunila potrebne uslove.

„Mislim da Ministarstvo finansija ispunjava uslove, policija i Ministarstvo energetike ne. I tu bi EU bila u pravu, ali onog sekunda kada ispunimo uslove, onda će to valjda biti u redu“, rekao je Vučić.

Dodao je da nije važno koji je iznos u pitanju, kao i da se neki uslovi, koji još uvek nisu ispunjeni, odnose na “neke merače gasa”. Vučić dalje od ovoga nije želeo da komentariše, jer nije želeo da se meša u “političke spekulacije”.

Vučić za Rojters: Pregovaramo o kupovini gasa preko EU, spremni smo da preispitamo „Mrdićeve zakone“