Grčka vlada i kompanije pokrenule inicijativu za povratak kvalifikovanih radnika iz dijaspore

Ministarka rada Grčke putuje po Evropi kako bi ubedila državljane ove zemlje da se vrate i pomognu u obnovi radne snage Grčke, više od deset godina nakon što su hiljade ljudi emigrirale u potrazi za boljim prilikama tokom dužničke krize, prenosi Fajnenšel tajms. 

Niki Kerameus obilazi različite evropske gradove sa delegacijom grčkih poslodavaca, promovišući povratak kući, sa porukom “Grčka više nije ista zemlja iz koje su pobegli”.

„Na početku, atmosfera je negativna. Gledaju nas kao predstavnike države koja ih je oterala. A izazov je još veći: pokazati im da današnja Grčka nema nikakve veze sa Grčkom iz 2010. ili 2012. godine“, navela je ministarka Kerameus.

Grčka se suočava sa manjkom radne snage u čitavoj privredi. Više od 600.000, uglavnom mladih i visoko obrazovanih, Grka napustilo je zemlju između 2010. i 2021. godine, nakon što je država ušla u recesiju.

Niske plate i ograničene mogućnosti za napredovanje, kao i osećaj da nema dovoljno meritokratije su glavni razlozi zbog kojih se mnogi odlučuju da ostanu u inostranstvu.

Ipak, postoje znaci da bi ovaj odliv ljudi mogao da se preokrene. U 2023, prvi put od 2009. godine, više ljudi se doselilo nego što je otišlo, ali nije poznato koliko njih su visokokvalifikovani radnici.

Šezdeset odsto ljudi koji su se vratili u Grčku tokom 2023. godine imaju između 20 i 44 godine, što su najproduktivnije radne godine, prema rečima Tasosa Anastasatosa, glavnog ekonomiste grčke Eurobanke.

Grčka vlada nudi različite podsticaja kako bi podstakla mlade da se vrate, uključujući i umanjenje poreza na dohodak za 50 odsto tokom sedam godina za one koji su najmanje pet godina radili u inostranstvu.

Oko 6.000 ljudi iskoristilo je ovu meru od 2020. godine.

Kerameus će kasnije ove godine svoju turneju nastaviti u Njujorku.

Na događajima koji se održavaju od 2024. godine, grčke kompanije poput Egean erlajnsa i uprave luke Pirej, zajedno sa stranim firmama kao što su Delojt i Lidl, traže nove zaposlene i ponekad ih angažuju na licu mesta.

Ipak, teško je privući visoko plaćene kadrove nazad kada su plate u Grčkoj među najnižima u Evropskoj uniji.

Prosečne zarade porasle su za 28 odsto od 2016. godine, ali primanja stručnjaka koji zarađuju više od 1.600 evra mesečno jedva da prate inflaciju.

„Ne možete graditi održiv oporavak ako ne plaćate profesionalce konkurentno“, rekao je savetnik za ekonomiju u Narodnoj banci Grčke Dimitris Maliaropulos.

„Nema rasta bez ljudskog kapitala. A bez ozbiljnog ulaganja u celoživotno učenje, koje je i dalje znatno ispod proseka Evropske unije, rizikujemo da dodatno zaostanemo“, naveo je on.