Narodna banka očekuje još manji privredni rast od već smanjenog u maju i veću inflaciju od projektovane

Posle blagog smirivanja inflacije u aprilu i maju, rast cena je nastavio u junu i julu na 4,6 i 4,9 odsto zbog čega je Narodna banka Srbije uvećala svoju projekciju i smestila je u gornji raspon cilja od tri plus, minus 1,5 odsto. To je promena od majske projekcije, dok su još u junu iz NBS tvrdili da se očekuje „nastavak usporavanja (inflacije) u drugoj polovini godine i približavanje centralnoj vrednosti cilja od tri odsto do kraja godine“. Prema objašnjenju guvernerke Jorgovanke Tabaković na današnjoj konferenciji, za ovakvu situaciju krive su klimatske promene koje su i u svetu i u Srbiji pogurale cene hrane na gore, kao i rast svetskih cena nafte nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana.

NBS je preduzela nekoliko aktivnosti kako bi ovaj problem u određenoj meri počeo i sistemski da se rešava – uključujući razgovore sa Udruženjem osiguravača Srbije kako da osiguranje, kao vid zaštite poljoprivrednim proizvođačima, bude pristupačniji. Tabaković je navela da je međugodišnji rast cena voća u julu iznosio oko 36 odsto, i da je „samo po tom osnovu međugodišnja inflacija u julu u odnosu na april bila viša za 0,5 procentnih poena“.

Srbija unazad godinama manje ulaže u poljoprivredu, a skoro svake sezone su redovni pregovori poljoprivrednika što sa predstavnicima vlasti kad je u pitanju cena otkupa i isplata subencija, što sa osiguravačima.

U 2024. godini stopa rizika od siromaštva u Srbiji je iznosila 19,7 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Posmatrano prema starosti, lica stara 65 i više godina bila su najviše izložena riziku od siromaštva – 23,6 odsto, kao i lica starosti od 55 do 64 godine – 22,7 odsto, dok je kod mlađih lica od 25 do 54 godine ta brojka niža – 16,4 odsto.

Iz NBS tvrde da rast cena struje neće preterano pogurati inflaciju, nekih 0,4 odsto, a da će se za efekat smanjenja granice za ulazak u crvenu zonu „tek raditi proračun jer je cena struje u Srbiji i dalje najniža u regionu“. Guvernerka je i sama predložila građanima da, kao i ona i njene kolege iz NBS, gledaju koliko koriste struju da ne bi otišli u crvenu zonu.

Na pitanje novinara kako će se cena voća odraziti na najsiromašnije slojeve, kao na primer penzionere, guverner Tabaković kaže da „kupuje onaj koji ima para“. I u godini kada je počeo rat u Ukrajini i kada je snažna inflacija pogodila Srbiju, guverner je preporučila da „se štedi ako ima odakle“.

Inflaciju koja je u Srbiji počela značajnije da pritiska od 2021. godine vlast je okarakterisala kao uvoznu. Ona je u značajnoj meri ipak bila pogurana domaćim cenama hrane, a pritisak je toliko postao vidljiv da je NBS tražila da Agencija za zaštitu konkurencije ispita poslovanje trgovinskih lanaca, nakon što je prethodno tvrdila da su njihove marže izrazito visoke. Rezultati istrage za sada nisu poznati, a pokrenuta je u oktobru prošle godine.

Iz NBS kažu da će inflacija postepeno usporavati u narednoj godini i u proseku će iznositi četiri odsto, a krajem 2026. godine približiće se centralnoj vrednosti cilja.

Manji rast BDP zbog situacije u svetu i blokada

Kao posledica povišene neizvesnosti oko trgovinskih politika vodećih
svetskih ekonomija i izraženih geopolitičkih tenzija, ali i protesta i blokada
u zemlji, smanjeno je investiciono i potrošačko poverenje, navode iz centralne banke. To se odrazilo tako da privredni rast Srbije u drugom tromesečju, prema oceni Republičkog zavoda za statistiku, zadrži istu dinamiku rasta iz prvog tromesečja i iznosi dva odsto, kažu iz NBS.

Nova projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu niža je i iznosi 2,75 odsto, rekla je Tabaković.

Ranije u aprilu Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio je projekcije privrednog rasta za Republiku Srbiju za 2025. godinu sa 4,2 odsto na 3,5 odsto dok je Narodna banka u februaru očekivala čak 4,5 procenata rasta BDP-a, da bi to do maja bila primorana da smanji na 3,5, a sada i na samo 2,75 odsto.

Kako navode iz centralne banke priliv po osnovu stranih direktnih investicija (SDI) za šest meseci ove godine iznosio je 1,5 milijardi evra, što je bilo za oko 40 odsto manje nego u istom periodu 2024, delom kao posledica iznadprosečnih jednokratnih priliva u prošloj godini, zatim smanjenog investicionog poverenja globalno posmatrano, ali i odlaganja određenih investicija zbog protesta i blokada u zemlji.

Ipak, u poslednja dva meseca uočava se da se dinamika priliva stranih direktnih
investicija približava prosečnim mesečnim ostvarenjima iz prethodne
godine, tako da je realno očekivati da u nastavku godine priliv bude veći nego
u prvoj polovini godine, kažu iz NBS.

„Na takva kretanja uticaće i smanjenje globalne neizvesnosti nakon postizanja dogovora oko carina, mada i dalje ostaju otvorena brojna pitanja vezana za sprovođenje ovih sporazuma. Imajući sve prethodno u vidu, projektujemo da će učešće deficita tekućeg računa u bruto domaćem proizvodu ove i naredne godine biti u rasponu 5,0–5,5 odsto i da će u velikoj meri biti pokriveno neto prilivima po osnovu stranih direktnih investicija, koji se projektuju na oko 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Zatim, u 2027. godini, pod uticajem većeg izvoza usluga, trebalo bi da učešće deficita tekućeg računa bude sniženo na oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda i da u punoj meri bude pokriveno neto prilivima stranih direktnih investicija“, rekla je Tabaković.

Guverner je pomenula i repo operacije koje NBS pojačano koristi od kraja 2022. godine u borbi protiv inflacije.

„Ovde želim da naglasim da referentna kamatna stopa nije kamatna stopa po kojoj se NBS zadužuje kod banaka na period od jedne nedelje i da to radi zato što ima potrebu za likvidnošću, kao što je prethodnih nedelja pogrešno tumačeno u javnosti. Naprotiv, organizovanjem reverznih repo operacija povlačimo strukturne viškove likvidnosti s tržišta i sprečavamo
da oni imaju inflatorni uticaj“, rekla je guverner Tabaković.

Nova ekonomija je pisala o ovim operacijama kao i kamatama koje su niže od referetne kamatne stope koja je na 5,75 odsto, u ovom slučaju za sterilizaciju tržišta kamate su na 4,5 ili 4,51 odsto.

Guverner Tabaković je naglasila i podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i pomenula uspehe koje je NBS zabeležila u 13 godina njenog vođstva. Ona je kratko rekla da neki „pokušavaju da ospore repo opercaije, ali ne mogu da ospore sjaj zlata“, koje u strukturi deviznih rezervi trenutno iznosi blizu 17 odsto, a dostiže sada količinu od 50,9 tona.

Hleba će biti, ali ćemo voće i dalje kupovati na komad ili gram