Hleba će biti, ali ćemo voće i dalje kupovati na komad ili gram

Od početka godine, kao i svake, Narodna banka Srbije (NBS) sve svoje prognoze što se tiče agrara zasniva velikim delom samo na očekivanju i nadi da će godina biti dobra. Cene hrane u Srbiji su, paradoksalno, značajno veće nego drugde u regionu, ali i šire, što je i bio povod da NBS naredi istragu vezanu za cene u marketima koja je posle prebacivanja odgovornosti pala u zaborav. Naravno, do prvog izveštaja koji izdaje NBS vezano za inflaciju, a po kojem se vidi da je hrana ponovo aktuelna kao inflatorni činilac. Neki ekonomisti ovo vide kao primarni razlog zašto NBS još ne snižava kamatne stope.

„U poređenju sa majem 2024. godine, vidimo da su cene hrane i dalje na uzlaznoj putanji. Mi razlog za opreznost NBS-a vidimo u dinamici cena domaće hrane. Prema majskim podacima cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle na 5,7 odsto međugodišnje nakon rasta od pet odsto u aprilu i 1,3 odsto međugodišnje u maju 2024. godine. I dalje ostajemo pri prognozi inflacije od 3,5 odsto na kraju godine, obzirom da neizvesna poljoprivredna sezona još uvek predstavlja faktor rizika“, stoji u izveštaju Rajfajzen banke.

Iz ove bankarske grupacije su očekivali da ciklus popuštanja monetarne politike počne u junu, ali uviđaju da će trenutno visoke stope rasta cena hrane, kao i njihov neizvestan trend kretanja, uticati na odlaganje pada kamate. Nova poljoprivredna sezona će dosta uticati na trenutak kada će odluka biti doneta, veruju ekonomisti Rajfazena.

Prema rečima ekonomista iz branše, proizvodnja hrane u Srbiji je dobra, ali se ona uglavnom izvozi. Da je istraga vezana za cenu hrane urađena onako kako treba, možda bi i dovela do faktora koji najviše doprinose rastu ovih cena u Srbiji, a samim tim i inflacije. Očigledno da političke volje za ovo nije bilo, te da nam se može ponoviti ubrzavanje inflacije. Krivce treba tražiti u onima koje odluke i donose, jer jasnih rezultata i objašnjenja do sada nismo ni dobili posle tri godine.

„Srbija je samodovoljna u hrani, dakle iz sopstvene proizvodnje. Ona je otvoreno tržište, ali se poslovni ljudi odlučuju i za uvoz. Nekada smo imali bolji spoljnotrgovinski suficit nego što je to danas. Mi smo nekada imali uvoz od oko 1,1 ili 1,3 milijarde dolara, a danas se to kreće preko dve milijarde dolara. U prošloj godini smo imali izvoz nešto više od pet milijardi dolara poljoprivredno-prehambrenih proizvoda. Taj uvoz hrane kod nas se dešava ne iz potrebe, nego iz ekonomskog interesa i računice pre svega prerađivačke industrije“, kaže Milan Prostran, agroekonomista.

Većina mesa se uvozi da bi se preradila u klanicama na primer, prema njegovim rečima.

„Taj uvoz koji se dešava i kada je u pitanju meso, mleko i prerađevine, određeno voće i povrće, nije rezultat toga što mi to nemamo, nego su rezultat vaganja svojih ekonomskih računica posebno kada su u pitanju prerađivači, uvoznici i trgovci,“ objašnjava Prostran.

Zato je njegova preporuka da NBS umesto što brine o inflaciji, unapredi investicije u poljoprivredu zajedno sa vlastima, jer će tada i manje imati razloga da bude zabrinuta za rast cena. Prema njegovim rečima, ulaganja u infrastrukturu su besmislena ako nemate šta da jedete.

„Visoke cene voća imaju svakako uticaj na inflaciju, ali mnogi ljudi danas odustaju od većih kupovina i maline i kupine, borovnice i kajsije – to se sve kupuje na grame. Više su cene goveđeg mesa, nešto malo bolje stoji svinjsko meso i pileće je najpristupačnije pa najbolje stoji u potrošnji. Da li će cene rasti zavisiće i od svetskih cena hrane i tržišta. Kao i od toga kako je prošla sezona i kod naših susednih zemalja ali i u Evropi“, kaže agroekonomista.

I svetska cena hrane je podložna promenama, ako je sudeći po kretanjima u poslednjim mesecima, u aprilu je znatno rasla šest odsto u odnosu na godinu pre, da bi se u maju smirila i pala za 0,6 odsto na mesečnom nivou. I Svetska banka, ali i ostale institucije ističu da postoje velike mogućnosti za volatilnost, ali i rast ovih cena u toku godine, a da tek od naredne očekuju neku stabilnost.

„Imaćemo pšenice, imaćemo hleba, hrane za stoku od ječma i raži, biće uljane repice i ulja. Što se tiče te ratarske proizvodnje ona je ok, a što se tiče voćarske ona je mnogo podbacila. Ali njeno učešće u BDP-u u poljoprivrednoj proizvodnji i nije preveliko, nekih pet do 10 odsto ukupno. Najviše u toj proizvodnji učestvuje kukuruz, pšenica i meso. Pšenice imamo i zaliha preko milion tona, tako kad podvučemo crtu ove godine će biti pšenice preko 3,5 miliona tona. Naše potrebe su oko 1,4 miliona tona za godinu. Ona se tek žanje i nadamo se da neće biti nekih oluja“, kaže Prostran.

On objašnjava i da kukuruz, suncokret, soja, šećerna repa utiču mnogo na bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje.

Kako navodi, ove kulture su u situaciji sada da se pate, kao i povrtarske kulture na otvorenom.

„Sve bi to bila druga slika, da padne dobra kiša, a kakva će cena biti na jesen, videćemo“, kaže Prostran.

Savez poljoprivednika odbio poziv ministra Glamočića za razgovor