Kolike su američke investicije u Srbiji i kakva nam je poslovna klima?

Investiciona klima u Srbiji se blago poboljšala poslednjih godina, vođena finansijskom stabilnošću i fiskalnom disciplinom, naveo je State Department u svom godišnjem izveštaju za 2024. godinu. Privlačenje stranih direktnih investicija, ocenjeno je u izveštaju, važan je prioritet za Vladu Srbije. Tako američki investitori pozitivno gledaju na poslovanje u Srbiji, pre svega zbog strateškog položaja zemlje, dobro obrazovane radne snage koja govori engleski jezik, konkurentnih troškova rada, visokih investicionih podsticaja i sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU i drugim ključnim tržištima.

Američki investitori generalno uživaju u jednakim uslovima i mogu iskoristiti razne programe osmišljene da privuku strane direktne investicije (SDI). Ambasada SAD u Beogradu često pomaže investitorima kada se pojave problemi, a srpski zvaničnici imaju tendenciju da reaguju na investicione probleme.

Srpski zakon, podseća se u izveštaju, dozvoljava da strani i domaći privatni subjekti mogu da osnuju i poseduju preduzeća i da se bave svim oblicima profitabilnih aktivnosti. Srbija nema mehanizme za proveru ili odobravanje investicija dolazeće strane investicije, a američki investitori „nisu stavljeni u nepovoljan položaj niti izdvojeni bilo kakvim pravilima i propisima“.

Tako proces registracije firme u Srbiji Stejt Department opisuje kao „relativno lak“ za koji je potrebno najviše pet dana od podnošenja zahteva.

„Neke strane kompanije imaju poteškoća sa otvaranjem bankovnih računa zbog odredbe Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koja zahteva od kompanija da otkriju svog krajnjeg korisnika“, navodi se u izveštaju.

Jedna od poteškoća koja se navodi kao bitna, jeste i to što Srbija nema bilateralni investicioni sporazum sa SAD.

Uprkos tome, u Srbiji itekako ima američkih investicija. Prilikom investiranja, kompanije su dužne da obezbede najmanje 25 odsto podobnih troškova iz sopstvenih sredstava ili iz drugih izvora koji ne sadrže državnu pomoć. A državna pomoć je itekako prisutna.

Iz američkih kompanija su takođe zadovoljni poslovnom klimom u Srbiji, pa su tako članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) navele da su „umereno zadovoljne“ poslovnom klimom u Srbiji i dale joj ocenu „3“ od mogućih „5“ na skali.

Kao i prethodnih godina za članice ovog poslovnog udruženja najveći izazov za poslovanje je dostupnost radne snage, dok visoka inflacija značajno gubi na važnosti. Međutim, taj rizik je i dalje prisutan.

Kao i prethodnih godina, izazovi sa dostupnošću radne snage se vide kao najznačajniji izazovi za poslovanje, pokazalo je istraživanje, a jedini ekonomski parametar čiji rast nije nadmašio očekivanja za 2024. godinu jeste rast zaposlenosti, što ukazuje na rastuće potrebe kompanija za dostupnim kadrovima.

Upitane da preciznije definišu izazove, kompanije su kao ključne probleme istakle visoka očekivanja kandidata i zaposlenih u pogledu zarada i beneficija, nedostatak kvalifikovane radne snage na domaćem tržištu, kao i visoko poresko opterećenje zarada.

Koliko iznose strane direktne investicije u Srbiju?

Samo u toku prošle godine prema podacima Narodne banke Srbije, strane direktne investicije iz Amerike u Srbiju iznosile su 148 miliona evra.

U 2023. godini ona su iznosila 59,5 miliona evra, u 2022.  su iznosile 115,5 miliona evra, dok su u 2021. iznosile 105,6 miliona evra.

Uprkos tome, samo od 2011. do 2021. godine, američke kompanije su zvanično uložile pola milijardi evra u Srbiji, ali procene kažu da su ta ulaganja mnogo veća, pisala je Nova ekonomija.

Među vodećim američkim investicijama je kupovina Duvanske industrije Niš, od korporacije Phillip Morris u avgustu 2003. godine putem procesa privatizacije, koja je dovela do ulaganja 636 miliona evra i zapošljavanja više od 1.150 ljudi. Takođe 2003. godine US Steel je kupio srpskog proizvođača čelika Sartid. Ukupan iznos te investicije sada premašuje 300 miliona dolara, a ova kupovina dovela je do zapošljavanja 5.000 ljudi.

Korporacija Ball iz Kolorada je ostvarila najveću greenfield investiciju u Srbiji vrednu 75 miliona dolara za proizvodnju limenki. Kompanija Coca Cola je u februaru 2005. godine kupila proizvođača flaširane vode Vlasinku za 21,5 miliona evra. U januaru 2008. godine Meril Lynch postao je vlasnik 25 odsto udela u MPC Properties, kompaniji koja se bavi nekretninama i radila je na izgradnji Ušće tržnog centra.

Ni druge kompanije koje su kasnije došle u Srbiju nisu u zaostatku. Tako je NCR Voyix (bivši NCR) započeo je svoje poslovanje u Srbiji 2011. godine kao mali centar za korisničku podršku sa 300 zaposlenih. Tokom dvanaest godina, broj zaposlenih je dostigao više od 5.000 ljudi.

NCR se 2023. godine podelio na dve nezavisne kompanije, pa je tako u Srbiji nastavio da posluje kao NCR Voyix, gde trenutno zapošljava više od 3.700 ljudi. Od početka poslovanja u Srbiji pa sve do kraja 2024.godine, izvoz usluga ove američke kompanije dostigao je skoro milijardu dolara.

Tako je i svetski poznat Microsoft počeo sa radom u Srbiji 2002. godine. Te godine je sklopljen sporazum o strateškoj saradnji u oblasti IT-ja sa Vladom Republike Srbije, a pored toga, Microsoft je otvorio svoj razvojni centar u Beogradu, MDCS, 2005. godine.

Nešto više od 700 zaposlenih i osam inženjerskih timova rade u Microsoft razvojnom centru u Srbiji na razvoju i poboljšanju nekih od najvažnijih Microsoft proizvoda, kao što su cloud servisi i razvoj generativne veštačke inteligencije.

Zbog čega kompanije dolaze u Srbiju?

Strane direktne investicije su karakteristika savremenih ekonomskih odnosa i procesa globalizacije. Neki će istaći da strane kompanije kada ulože u Srbiju, zapravo samo koriste radnu snagu i izvlače profit. Međutim, pozitivni efekti koje ne treba zanemariti su i transfer tehnologije i znanja, doprinos rastu BDP-a zemlje, zapošljavanje velikog broja ljudi, tvrde stručnjaci.

Ono što velike korporacije motiviše da dolaze u Srbiju jesu niži troškovi poslovanja, uglavnom u pogledu troškova rada, blizina sirovina potrebnih za proizvodnju, izbegavanje carinskih i drugih troškova izvoza na ciljna tržišta, smanjenje transportnih troškova dopremanja proizvoda na ciljna tržišta, sticanje prava nad patentima i tehnologijom u vlasništvu kompanija u inostranstvu…

Dobre strane su i to što kompanije dobiju mogućnost da se zaviju u boljem ambijentu za poslovanje i samo preuzimanje kompanija koje su direktna konkurencija na ciljnim tržištima ili to mogu da postanu.

Tako su neke srpske kompanije, kada su porasle, prešle u ruke američkih investitora, kao sledeći korak u razvoju. 

Jednostavan primer toga je kupovina Nordeusa. Take-Two Interactive, jedna od najvećih kompanija u industriji video igara, kupila je domaću softversku kompaniju Nordeus za 378 miliona dolara 2021. godine.

Dogovor je podrazumevao tranaskciju od 225 miliona dolara u kešu, kao i 90 miliona dolara u novoemitovanim akcijama kompanije Take-Two.

Preuzimanje kompanije Nordeus je deo strategije Take-Two koja želi da ojača segment mobilnog gejminga, nakon akvizicija kompanija Social Point i Plaidots koje su se desile 2017. godine.

Take-Two je jedna od tri najveće američke gejming kompanije, poznate po naslovima „Grand Theft Auto“, „Civilization“, „BioShock“ i posebno „NBA 2K“.

Osnovana 2010. godine, Nordeus je kompanija za mobilne igrice, najpoznatija po Top Eleven, najuspešnijem svetskom „fudbalskom menadžeru“ na svetu, koji trenutno ima preko 240 miliona registrovanih korisnika.

Drugi primer prodaje srpskih firmi je startap Frame. Ovaj sada već srpsko-američki startap prodat je 2018. godine američkoj softverskoj cloud kompaniji Nutanix. Kompanija Frame je prodata za iznos od 165 miliona dolara, što je najveća javno poznata akvizicija za jedan startap iz Srbije. Priču o kompaniji Frame pokrenuli su trojica Nišlija krajem 2012. godine.

Novosadska kompanija „3Lateral“ je 2019. godine otkupljena od strane američke gejming kompanije Epic Games, koja stoji iza jedne od najuspešnijih video igara – Fortnite-a, kao i Unreal Engine-a – platforme za gejming development. Dve kompanije su ranije sarađivale na projektima koje je potpisivao Epic Games. Kako je tada najavljeno, kompanija će nastaviti da radi sa dosadašnjim partnerima na video igrama, filmskim i televizijskim projektima, zadržati svoje ime i sa svojih 80-ak zaposlenih nastaviti da bude prisutna u Srbiji.

Već naredne godine kompanija „3Lateral“ je kupila plac od skoro 6.500 kvadratnih metara u Radničkoj ulici u Novom Sadu za više od 7,7 miliona evra, koji firmi služi kao poslovni prostor.

U Ameriku izvozimo usluge

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović nedavno je istakao da je izvoz usliuga u sektoru infiromaciono-komunikacionih tehnologija od januara do juna ove godine povećan za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine. 

Izvoz tih usluga dostigao je 2,2 milijarde evra.

Samo u junu ove godine izvoz IKT sektora iznosio 381 milion evra što predstavlja rast od 17 odsto u odnosu na isti period prethodne godine kada je izvoz iznosio 327 miliona evra. 

Prihod od usluga sa Sjedinjenim Američkim Državama iznosio je od januara do maja ove godine 818,9 miliona evra.

Vera u dugoročni potencijal srpske IT industrije je razlog što NCR Voyix ulaže u lokalne talente