„Male im plate od 7.000 evra“: Zašto je Vučić na konferenciji o maržama napao kontrolore letenja u Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u nedelju, tokom najave ograničenja marži za najveće trgovinske lance, da ima i onih „kojima je 7.000 evra nedovoljna plata“. Iako nije izgovorio o kome je reč, nije bilo dileme da je mislio na kontrolore letenja, odnosno članove Sindikata kontrole letenja (SKL) u SMATSA.

SMATSA (Serbia and Montenegro Air Traffic Services) je zajednička kontrola letenja Srbije i Crne Gore koja kontroliše nebo iznad dve države i južni deo Jadranskog mora (u saradnji sa Albcontrol – albanskom kontrolom letenja), a od 2019. godine nadležna je i za kontrolu letova iznad većeg dela teritorije Bosne i Hercegovine (55 odsto).

Kakve veze kontrolori letenja imaju sa maržama u prodavnicama? Nikakve. Zašto su onda uopšte pominjani na konferenciji o ekonomskim merama države i smanjenju marži? Izvor Nove ekonomije u SMATSA (ime i prezime poznato redakciji) smatra da je u pitanju indirektna poruka poruka predsednika zbog štrajka koji je 19. avgusta započeo jedan od dva sindikata u SMATSA. Sindikat kontrola letenja najavio je da će štrajk trajati do 30. septembra, a u okviru njega će se poštovati zakonski standard po kome obim rada sme da se smanji za samo 10 odsto.

Nezavisni sindikat kontrola letenja, koji obuhvata i zaposlene crnogorske državljane, nije stupio u štrajk, ali po navodima našeg izvora iz SMATSA, o tome se intenzivno razmišlja, naročito posle poruke predsednika koja je usledila posle napada tabloida po kome su kontrolori leta nazvani „ološem koji pljačka narod, a još hoće i da štrajkuje“. Isti izvor navodi da se niko iz sindikata SMATSA neće oglašavati jer su već duže od decenije pod konstantnim napadima predsednika države, od kada je Blic objavio da je Aleksandar Vučić još kao prvi potpredsednik Vlade Srbije 2013. godine iz besa polomio bravu na svom kabinetu jer su mu kontroli leta navodno tražili 13. platu. Dodaje da konstantno targetiranje predsednika države ima „politički karakter“, kao i da se u javnosti nikada ne predstavi šira slika o njihovom obimu posla i odgovornosti.

„Niti je Vučić nadležan za određivanje visina plate u SMATSA, niti ima bilo kakvu nadležnost nad ovim telom. SMATSA je društvo sa ograničenom odgovornošću kojim upravljaju Skupština, Nadzorni odbor i direktor sa rukovodstvom, a u skladu sa Eurocontrol (Evropska kontrola letenja) standardima u odnosu na prihode. Vlada Srbije i Vlada Crne Gore imaju indirektnu mogućnost upravljanja kroz imenovanja članova upravnih tela. Nije tačno ni da su plate u SMATSA 7.000 evra. Ako se izuzme top menadžment, prosečna zarada ne prelazi 5.300 evra, dok je u regionu prosek 10.000 evra, a u Grčkoj i više od toga“, navodi izvor Nove ekonomije.

Naš izvor dodaje da novac koji zarađuju jeste daleko iznad srpskog proseka, ali da je i odgovornost neuporedivo veća od one koju ima prosečni srpski radnik.

„Mi ne možemo kao lekari da radimo u privatnoj praksi. Dok doktor na operaciji ima odgovornost prema jednom životu, mi svakodnevno brinemo o hiljadama, pa i desetinama hiljda života. Obim posla se u poslednjih 10 godina duplo uvećao i sada preko SMATSA vazdušnog prostora u jednom danu imamo preko 3.000 preleta. Stres je zbog toga sve veći, a u toku smene je sve manje mogućnosti za kvalitetan odmor. Menadžment je zbog štrajka indirektno pretio i otkazima, kao u vreme Slobodana Miloševića kada je devedesetih otpušten veliki broj ljudi zbog nepoželjnog političkog stava, ali danas tako nešto nije moguće. Obim posla je naprosto toliki da država nema luksuz da bilo koga otera“, tvrdi naš izvor.

Rukovodstvo SMATSA je u saopštenju štrajk nazvalo „neosnovanim i štetnim po sve zaposlene u preduzeću i učesnike u vazdušnom saobraćaju“. SMATSA tvrdi i da su štrajkači „doveli u opasnost zaposlene u Terminalnoj i Aerodromskoj kontroli letenja Podgorica i Aerodromskoj kontroli letenja Tivat“, pošto nijedan zaposleni iz Crne Gore nije formalno u štrajku. Naš izvor navodi da to nije tačno, da je saopštenje SMATSA pretenciozno, isto kao i izjava Vučića, kao i da niko ni na koji način nije bio ugrožen.

„O smanjenju obima rada u skladu sa svim propisima obavešteni su svi činioci u avio saobraćaju, uključujući i Eurocontrol koji u skladu sa tim mora da usaglasi svoje aktivnosti. Međutim, zakonska mogućnost od samo 10 odsto obima posla je toliko minorna, da u praksi ni ne utiče na vazdušni saobraćaj iznad Srbije, a u štrajku je trenutno samo jedan, manji sindikat. Zbog toga sindikati traže izmenu te stavke u Zakonu o radu kako bi zaposleni u SMATSA kao i drugi zaposleni u Srbiji imali mogućnost ozbiljnijeg pritiska na poslodvca. Ovo je verovatno i vid upozorenja na drugi sindikat da se ne priključi štrajku jer se zna da se o tome uveliko razmišlja. Saopštenja poslovodstva SMATSA u kojima se plaši javnost da je bilo ko bio ugrožen samo dodatno narušavaju odnose sa zaposlenima i plaši me da će sada do dogovora doći teže, a mogućnost ulaska u štrajk i drugog sindikata biti sve realnija“, tvrdi naš izvor.

Šta je onda Vučića uopšte navelo da na konferenciji o maržama pomene štrajk u SMATSA, ako njihovo smanjenje obima rada ne utiče ozbiljno na avio saobraćaj iznad srpskog neba? Naš sagovornik smatra da je u pitanju žalba koju je kompanija Rajaner (Ryanair) uputila predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

„Rajaner je u prva dva dana štrajka Srpske kontrole letenja zaista imao 99 otkazanih letova, što nije nezanemarljiv broj. Međutim, jedini razlog za ta otkazivanja nije naš štrajk nego nopovoljni vremenski uslovi koji su 19. i 20. avgusta bili iznad Srbije. Iako im je preporučena drugačija ruta, oni su izračunali da im je jeftinije da ni ne polete taj dan, umesto da potroše više goriva i izbegnu jake turbulencije i nepovoljno vreme. Druge kompanije nisu imale otkazane letove. Pretpostavljam da je razlog zašto su se iz Rajanera direktno obratili Ursuli fon der Lajen to što su od početka godine bili suočeni i sa štrajkovima u Grčkoj i Italiji, pa im je ovo došlo kao šlagvort. Pretpostavljam i da je iz Evrope odmah upućena poruka Vučiću i Vladi Srbije da se neće tolerisati eventualna obustava letova iznad Srbije i da problem reše u najkraćem roku, što je verovatno kod njega izazvalo dodatnu nervozu. Ne znam šta bi drugo moglo da bude razlog da opet mi budemo meta zbog visina naših plata“, zaključuje naš sagovornik.