Srednja Šatornja

Ovo je jedna geografska priča.

Za početak, da srušimo jedan geografski mit. Gornja Šatornja (325 m nadmorske visine) nije položajem niža u odnosu na Donju Šatornju (310 m). Tu, dakle, nema one zabune kao u slučaju Donjeg i Gornjeg Milanovca, gde je Donji na mapi gornjiji od ovog drugog, a ko šiša nadmorsku visinu kad su tako daleko jedan od drugog, Dunav nećemo uzimati u obzir za potrebe ovakvog teksta. Ali nije to tema. Tema je Srednja Šatornja, koja nema veze ni sa Gornjom ni sa Donjom, a ni sa Milanovcima, gde god i kakvi god da su.

Srednja Šatornja je, dakle, odskora nastali geografski pojam kojim se pravilno obeležava improvizovano naselje u Beogradu, inače glavnom gradu Republike Srbije. Ova lokacija se zove tako, podsetićemo i objasniti, zato što je reč o šatorima koji su postavljeni nasred centra ovog grada, a i u sredini između trenutnog sedišta trenutnog predsednika države, sa jedne strane, i stalnog boravišta stalne Narodne skupštine iste te države, sa druge strane. Za ovu lokaciju u upotrebi je i naziv Ćacilend, nazvan po „Ćacima/Ćacijima“, mitskim bićima nastalim u gramatičkom izjednačavanju suglasnika po nepismenosti, a kada su u pitanju ćirilična slova Đ i Ć. No, pošto su fakulteti i škole trenutno funkcionalni, te pošto su se i Đaci i juniori Ćaci tamo vratili, ostali su skoro samo šatori. Pa bi i zamalo-pa-i-simpatični naziv za zabavni politički park trebalo da bude zamenjen ovom preciznijom odrednicom. Srednja Šatornja, eto.

Srednja Šatornja je jedno nehigijensko naselje. I to ne toliko zbog toga što, recimo, nema klozete, jer oni postoje – nalazili su se svojevremeno (logično i prirodno) kod Ministarstva kulture. Nehigijena se, pre svega, ogleda u racionalnoj nečistoći zamisli da partija na vlasti ima pravo na Srednji Prst (ne na Halkidikiju, već na ruci), predstavljen kroz državno organizovani protest protiv onih koji protestuju protiv partije na čelu takve države. Kao i da se to pravo ostvaruje uz pomoć neoporezovanih gotovinskih novčanih nadoknada, koje se daju veoma povremenim učesnicima višemesečne (i državnim resursima potpomognute) blokade glavne beogradske saobraćajnice. Tajna narukvica za ovo jedno zaustavljanje saobraćaja, a za šta se, inače, dobija javna nanogvica – ako je neko drugo zaustavljanje u pitanju. U Srednjoj Šatornji su takvi običaji. Novo mesto, nove prakse.

Za razliku od uobičajenih naselja, gde su stanovnici stalni, Srednja Šatornja se odlikuje različitim tipovima malobrojnih meštana, koji su tu manje-više u lukrativnom prolazu. U pojedinim noćnim satima se u Srednjoj Šatornji mogu pojaviti tetovirani, zamaskirani, motkama opremljeni i u tesno-crno obučeni Srednješatornjanci, spemni da svoj nerodni kraj, do poslednjeg pfeniga devizne noćnice (što mu dođe dnevnica, samo noćna), brane od onih koji ni u ludilu unutra ne bi ušli. U drugim prilikama Srednju Šatornju  – nakratko i pod čvrstim nagovorom – posete i upicanjeni pripadnici i službenici vladajuće kaste, pa čak i poneki estradno poznatiji šatorosimpatizer. Svi oni su spremni da na oltar sopstvenih društvenih i bankarskih privilegija polože i svoje selfijem ovekovečeno nezamaskirano lice. Što je dokaz vernosti predsedniku ove mesne zajednice, koji u svom slobodnom vremenu obavlja i funkciju predsednika ove države. Ovo drugo se, pak, može utvrditi na njegovim selfijima.

Srednja Šatornja nema crkvu, ali predstavlja mesto sa izglednom religijskom vrednošću, sudeći makar po mnogobrojnim prolaznicima koji se krste pri pogledu na ovu platneno-političku znamenitost. Srednja Šatornja, sem verskog, ima i specifični turistički potencijal, jer je svakim danom sve spremnija da prihvati turiste iz Severne Koreje, zemlje čiji šatori preklinju da i oni budu na taj način povlašćeni ulogom u Odbrani Rukovodstva. Tu sad, naravno ostaje i finalno pitanje: da li će šatori Srednje Šatornje ostati toliko dugo na svom trenutnom mestu, a da bi se svi ovi potencijali ostvarili i sve navedene osobine dodatno utemeljile na svojim labavim kočićima. Taj odgovor će dati malo solidnije građevine, napravljene od cigle i betona, hiljadama kilometara daleko od našeg neizvesno privremenog pseudoideološkog kampa.  A te kuće i zgrade nalaze se u Briselu, Berlinu, Moskvi, Pekingu ili Vašingtonu. Što je takođe jedna geografska priča. Samo drugačija. Neki drugi put ćemo i o njoj. Sad je tema bila Srednja Šatornja.

Uz veliko izvinjenje ostalim Šatornjama.