Zamrznuti projekat čeka svoj trenutak

„Koliko možemo da vidimo na terenu, ’Novi Sad na vodi’ je trenutno na pauzi, kao uostalom i veliki broj većih projekata koji bi mogli izazvati bunt kod građana još od pada nadstrešnice i početka protesta. O samom projektu se malo i priča, a ne vidimo ni da se zvaničnim kanalima obezbeđuju dozvole i priprema teren za gradnju“, govori za Novu ekonomiju novinarka portala 021.rs Dragana Prica Kovačević.

Oni koji su pratili razvoj projekta očekuju nove proteste kada se nastavi sa njegovim sprovođenjem, kaže Prica Kovačević.

„I kada te pripreme i sama gradnja krenu, očekujemo da će se, upravo zbog verovatne reakcije javnosti, to raditi što tiše i neprimetnije. Odlikovaće ih, verovatno, isti nivo netransparentnosti koji prati ovaj projekat od samog početka“, govori ona.

Početak negodovanja

Luksuzni kompleks čija se izgradnja planira na novosadskoj obali Dunava izaziva oprečna mišljenja od kada je najavljen.

Prozvan „Novi Sad na vodi“, po uzoru na kontroverzni beogradski pandan, ovaj stambeni kompleks treba da „nikne“ kod Ribarskog ostrva, na prostoru Brodogradilišta Novi Sad.

Ovo zemljište je od 2017. godine u vlasništvu kompanije Uni-Galens, ćerke firme Galens Investa.

Miloš Vučević, tadašnji gradonačelnik Novog Sada, najavljivao je 2019. godine da će taj deo grada dobiti potpuno drugačiji izgled.

„Da danas taj prostor – kao što je radio London, kao što je radio Roterdam, kao što je radio Njujork i mnogi drugi gradovi, iskoristimo u jednom potpuno novom smislu, da dobijemo novi stambeno-poslovni kompleks“, rekao je tada Vučević, kako je preneo Radio Slobodna Evropa.

Ali nakon što je Brodogradilište prešlo u ruke Galensa, a planovi za izgradnju kompleksa na toj lokaciji bili najavljeni, pojedine organizacije počele su da negoduju.

Iz Društva arhitekata Novog Sada (DANS) tada su upozoravali da nemaju informacije šta se tačno sprema na tom prostoru.

Danas predsednica DANS-a Ana Ferik Ivanovič kaže da se sada radi na petom novosadskom mostu preko Dunava, ali da su, što se tiče Brodogradilišta „najverovatnije trenutno malo stopirali taj projekat“.

„Ono što je, po meni, najviše sporno jeste kompletna namena, koja će biti stambeno-poslovna, a oni je kriju iza ‘opštegradskog centra’, jako velika gustina izgrađenosti, jako visoka spratnost objekata i jako malo javnih i zelenih površina“, rekla je Ferik Ivanovič za Novu ekonomiju.

Prema njenim rečima, ceo prostor Brodogradilišta treba da bude namenjen za sport, turizam, rekreaciju i da bude svima dostupan.

„Onog dana kada postane ‘Novi Sad na vodi’, ovde će se bukvalno preko dve rampe ulaziti i izlaziti iz njega“, rekla je Ferik Ivanovič.

Ali oni koji odlučuju imali su drugačije namere sa ovim projektom.

Ćutanje Galensa

Iz kompanije Galens su se oglasili 2021. godine i kazali da će kompleks čiju izgradnju planiraju na lokaciji Brodogradilišta biti osmišljen po ugledu na slične projekte u Evropi.

„U budućnosti, kada se za to steknu zakonski uslovi i ako bude struka dala ‘zeleno svetlo’, na prostoru Brodogradilišta planiramo izgradnju najmodernijeg, humanog stambeno-poslovnog kompleksa, po ugledu na evropska uređena brodogradilišta pretvorena u nove omiljene gradske četvrti“, kazali su tada u Galensu.

Iz ove firme nisu odgovorili na pitanja Nove ekonomije o trenutnom statusu projekta i koracima koji predstoje.

Dragana Prica Kovačević kaže da se novinari koji godinama prate planove za ovaj deo grada suočavaju sa problemom dobijanja relevantnih informacija od gradskih vlasti i institucija.

„Načini izbegavanja uključuju birokratske prepreke i potpuno ignorisanje. Zato se dobar deo informacija pribavljao nezvaničnim kanalima, što od strane opozicionih političara, a što od ‘uzbunjivača’ iz javnih preduzeća i gradskih uprava“, kaže ona.

Govoreći o iskustvu sa Galensom, kaže da iz ove firma ne odgovaraju na pitanja nezavisnih medija, već „reaguju nakon objavljivanja tekstova poričući naše navode (koji su obično potkrepljeni dokazima) ili pokušavajući da diskredituju medije objavama u prorežimskim glasilima“.

„Galens se uglavnom na ovaj način i saopštenjima za javnost oglašavao, ali bez mogućnosti da novinari postavljaju pitanja i potpitanja. Na osnovu svega toga može da se tvrdi da su i vlast i investitor udruženi u procesu zatvaranja javnosti iz odlučivanja sa ciljem da se ovaj projekat realizuje onako kako su oni namerili i kako su se dogovorili“, rekla je Prica Kovačević.

Preduzeće Via inženjering izradilo je 2019. godine „Analizu saobraćaja pomoću mikro i makro simulacije saobraćajnih tokova na lokalitetu Brodogradilišta u Novom Sadu“, prema kojoj na ovoj lokaciji postoji mogućnost za izgradnju desetak zgrada.

Ovu analizu objavio je portal 021.rs, koji ju je dobio od novosadskog Javnog preduzeća „Urbanizam“ putem zahteva za pristup informaciji od javnog značaja.

Na ilustraciji se vide dve zgrade od oko 20 spratova na samom kraju parcele, još desetak višespratnica, sportsko-rekreativni tereni pored uređene zelene površine, i marina u kojoj su privezani čamci, ali iz „Urbanizma“ su rekli da se radi o okvirnoj ilustraciji i da ona „ne oslikava planirano urbanističko rešenje za prostor Brodogradilišta“.

U analizi prostor je podeljen u pet zona – jedna je stambena, jedna poslovna, a ostale su mešovite. U jednoj je planiran i hotel.

Prema proceni iznetoj u analizi, u budućem „Novom Sadu na vodi“ na prostoru Brodogradilišta moglo bi se izgraditi 2.299 stanova, a ukupna kvadratura planiranih objekata je 39.600 kvadrata.

Ali šta god da će se na Brodogradilištu raditi, bilo je potrebno izmeniti Gradski urbanistički plan (GUP).

Nezadovoljstvo prekipelo

U 2022. godini Novi Sad je postao poprište građanskih protesta koje je obeležilo nasilje.

U julu je ispred Skupštine Vojvodine održan protest protiv usvajanja GUP-a, a sa građanima su se sukobili policija i privatno obezbeđenje.

Protiv dvojice pripadnika obezbeđenja podneta je krivična prijava, ali je odbačena jer po oceni tužilaštva ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Kontroverzne izmene GUP-a su usvojene. Nasilje na protestu podstaklo je nove demonstracije, ali oni nisu imali rezultate.

Građani i borci za zaštitu prirode digli su glas i protiv seče drveća na Šodrošu i Ribarcu, za koju se izražava bojazan da je u vezi sa „Novim Sadom na vodi“, odnosno da predstavlja svojevrsnu pripremu terena za ovaj projekat.

Drveće je posečeno zbog izgradnje takozvanog Kineskog mosta, koji gradi kineska korporacija CRBC, a koji treba da spoji Novi Sad i Sremsku Kamenicu.

Građani su se 2022. godine sukobili sa policijom koja je štitila radnike dok su sekli šumu.

Oni su upozoravali da će izgradnja ugroziti prirodu na Šodrošu i kritikovali su način na koji je izrađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu radi izgradnje mosta.

Ni ovi protesti nisu uspeli da zaustave vlasti.

Srbija se u oktobru 2023. godine zadužila kod kineske Export-Import banke za 149 miliona evra za pokrivanje troškova gradnje mosta, pri čemu će se ostatak do pune cene pokriti sredstvima iz budžeta, pisao je 021.rs.

Zvanični je rok za završetak radova, prema pisanju portala 021.rs, 20. maj 2027. godine. Ovaj portal je na osnovu uvida u građevinsku dozvolu objavio da je cena mosta procenjena na više od 105 miliona evra bez PDV-a.

Plan sazreva

U januaru prošle godine na rani javni uvid stavljen je plan za transformaciju priobalja Dunava u Novom Sadu. „Javno preduzeće ’Urbanizam’ objavilo je plan za revitalizaciju Brodogradilišta, koji prati smernice iznete u Generalnom urbanističkom planu Novog Sada.

Kako je tada postalo jasno, planira se izgradnja zgrada od 14 i 20 spratova, parkinga, veslačke staze i novog nasipa, čiji će deo poslužiti i kao staza za pešake i bicikliste.

Planirane su turističko-sportsko-rekreativne površine na 7.000 metara kvadratnih, a visina objekata bi bila najviše prizemlje plus dva sprata.

Radi se o širokom spektru zatvorenih i otvorenih sportskih objekata, dok bi najmanje 30 odsto zemljišta činile zelene površine.

Veslačka staza treba da ima dimenzije 2150×120 metara i da zauzima prostor između naselja Adice i Telep i Kameničke ade. Dimenzije staze biće u skladu sa standardima evropskih, svetskih i olimpijskih trka i obezbediće prostor za održavanje domaćih i međunarodnih takmičenja, navodi se u planu.

Ali upravo je sistem odbrane od poplava ključan element projekta. Predviđeno je da nasip bude u stanju da zaštiti Novi Sad od poplave kakva se javlja jednom u hiljadu godina.

Kako je javio portal Gradnja.rs, dogradnja odbrambene linije realizovaće se u vidu AB zida sa gornjom kotom od 81,8 metara. Uz AB zid predviđeni su i zaštitni pojasevi. U branjenom području, u zoni od AB zida do 10 metara predviđen je slobodan prostora za potrebe održavanja odbrambene linije i u njemu nije predviđena izgradnja objekata.

U branjenom području na udaljenosti od 10 do 22,5 m od AB zida predviđena je izgradnja saobraćajne i komunalne infrastrukture.

Ana Ferik Ivanovič kaže da za kej mora da se radi dvostruka zaštita, s obzirom na to da je zamisao da se razdvoje dva ostrva – Ribarsko ostrvo i Kamenička ada, koja su skoro povezana pod vodom u Dunavu.

„Oni hoće da to razdvoje i da naprave ulaz za marinu, komercijalna marina na mestu Šodroša je jedan od planova koji idu zajedno sa ‘Novim Sadom na vodi’“, govori ona.

Kako kaže, ta dva ostrva čine prirodnu celinu i na njima postoji drveće staro sto godina, čije je korenje čvršće od nekih betonskih temelja i „drži obalu da se Dunav ne razlije“.

„Šodroš treba da ostane prirodna oaza, tu ima jako puno zaštićenih vrsta ptica i biljaka. Treba da ostane jedna prirodna denivelacija u odnosu na nivoe vode kad Dunav pada ili raste“, kaže Ana Ferik Ivanovič.