Uredba o ograničenju marže ograničava i proizvođače, stručnjaci upozoravaju: Moguće nestašice i pad kvaliteta proizvoda

Uredba kojom se trgovačke marže ograničavaju na 20 odsto stupila je ove nedelje na snagu. Međutim, nisu ograničene samo trgovačke marže – već i cene dobavljača. Na taj način, objašnjavaju stručnjaci, cene u Srbiji su pod potpunom kontrolom države, a posledice mogu da osete i potrošači – kroz potencijalne nestašice i smanjenje kvaliteta proizvoda.

Nova Uredba, koja je nedavno stupila na snagu, ograničava trgovačke marže na maksimalno 20 odsto za 23 grupe proizvoda – hrane, sredstava za ličnu higijenu i kućnu hemiju. Iako trgovci novom merom države nisu zadovoljni, oni nisu jedini koji su njome pogođeni. Tu su i dobavljači.

“Fakturna cena dobavljača ne može biti veća od fakturne cene koja je važila na dan 1. avgust 2025. godine”, glasi član Uredbe kojim se ograničavaju cene dobavljača.

Ova vest prošla je ispod radara. Zvaničnici nisu u svojim javnim nastupima govorili o tome kako će praktično ograničiti cene dobavljača. Fokus je bio na novim merama za poboljšanje standarda, prvenstveno građana nižeg staleža.

Međutim, Uredba se menjala i pre nego što je stupila na snagu, jer su trgovci pokušali da izbegnu nova pravila. Tako su donete neke izmene, među kojima je i ova, kojom se ograničavaju cene dobavljača – što mogu biti i sami proizvođači. Oni, dakle, ne mogu da povećaju cene svojih proizvoda koje prodaju trgovcima, čak i ukoliko mu porastu troškovi proizvodnje.

Prema rečima profesora ekonomije u penziji Ljubomira Madžara, ovo zapravo znači da su cene zamrznute, samo je to drugačije formulisano.

“Ovo znači totalnu kontrolu cena od strane države. Ako troškovi porastu, trgovci će sigurno imati način da povećaju cene, jer nema tog boga koji može da zaustavi cene koje imaju svoju inerciju”, kaže Madžar za Novu ekonomiju.

S druge strane, objašnjava naš sagovornik, za dobavljače ovo znači totalnu kontrolu.

“Oni će biti pod najvećim pritiskom jer neće moći da povećaju cene na osnovu eventualnog rasta troškova”, zaključuje Madžar.

Da je ova stavka u Uredbi zapravo samo drugačije imenovano zamrzavanje cena, smatra i ekonomista Saša Đogović.

“Praktično su plafonirali cenu, tako da trgovci ne mogu da eskiviraju mere, kao što smo čuli da su pokušavali, pa je uredba morala da se menja”, kaže Đogović.

Prema njegovim rečima, na osnovu ove Uredbe, postoji bojazan da bi dobavljači mogli da izvuku deblji kraj.

“Dobro je makar što je ova uredba vremenski ograničena, pa ukoliko gubitaka i bude, oni će biti manji”, kaže Đogović.

Moguće nestašice

Kako Đogović kaže za Novu ekonomiju, ukoliko Uredba bude štetna za dobavljače – može da dođe i do nestašica.

“Dobavljači mogu da izazovu nestašice. Ako im porastu troškovi, cena postane preniska, oni mogu da obustave isporuku”, zaključuje Đogović.

Ograničene cene – slabiji kvalitet

Još jedna posledica ograničenih cena jeste slabiji kvalitet, ali i smanjenje gramaže. To za Novu ekonomiju ističe profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

“Mi već sada imamo takve primere. Recimo, umesto 10 keksa, u pakovanju ih je osam, a pakovanje na prvi pogled izgleda isto, ne deluje da se išta promenilo. Isto to može da se očekuje i sada”, kaže Savić.

On naglašava i da pored smanjene količine, može da se desi da proizvođači smanje kvalitet svoje robe, kako bi izbegli veće gubitke.

Trgovci nezadovoljni

Podsećamo, Uredba kojom se ograničavaju trgovačke marže za 23 proizvoda stupila je na snagu u ponedeljak, 1. septembra.

Tako će u narednih šest meseci marže biti ograničene na 20 odsto, što bi, kako tvrde predstavnici vlasti, trebalo da snizi cene za 10 do 20 procenata. I zaista, određeni proizvodi sniženi su upravo za toliko, mada se to ne može reći za sve.

To, međutim, ne odgovara trgovcima. Kompanija Delez, koja u Srbiji upravlja Maksi supermarketima, saopštila je da je nove mere Vlade imaju negativan uticaj na njeno poslovanje i da će zahtevati „značajna prilagođavanja“ za kompaniju i pažljivu analizu svih operativnih aspekata koji uključuju dobavljače, logistiku, radna mesta i investicije.

Prvi dan primene ograničenih marži: Koji su proizvodi sniženi i za koliko – šta je stvarno pojeftinilo, a šta – poskupelo?