EPS planira do 2030. godine dobije 45 odsto struje iz OIE, od pretprošle je na skoro 42 odsto

Kako je saopšteno iz akcionarskog društva Elektroprivreda Srbije (EPS) do 2030. godine ova kompanija planira da 45 odsto proizvedene struje dobije iz obnovljivih izvora energije (OIE). U 2023. godini ova brojka je već bila na 41,58 odsto, a država se nacionalnim energetskim klimatskim planom ugovorila da do 2030 godine to bude na 45,2 odsto za struju dobijenu iz OIE.

OIE kapaciteti snage 843 MW sa kojima je EPS potpisao PPA ugovore (ugovor između proizvođača – prodavača i kupca električne energije) za otkup i balansiranje električne energije ove godine će proizvesti 2,2 teravat-sata električne energije, što je povećanje u odnosu na prošlu godinu kada je snaga tih projekata bila 723 MW, rekao je David Žarković, pomoćnik generalnog direktora EPS-a za poslove upravljanja elektroenergetskim portfeljom.

„Očekujemo da do kraja godine na mreži budu i dva velika vetroparka. U 2026. biće 1.433 MW iz OIE projekata sa očekivanom proizvodnjom 3,2 teravat-sata. Naredne 2027. imaćemo 1.786 MW sa 4,1 teravat- sati i 2028. godine 2.490 i MW iz OIE sa 5,9 teravat- sati. To su projekti sa kojima je EPS potpisao PPA ugovore na 15 godina za balansiranje i otkup energije i nisu uračunati nezavisni proizvođači iz obnovljivih izvora. Planiramo da 2028. godine 42 odsto energije bude proizvedeno iz hidro i obnovljivih izvora i da bude ostvaren cilj države da do 2030. godine 45 odsto električne energije bude iz OIE,“ rekao je Žarković.

On je ukazao da je EPS dominantan učesnik na tržištu u Srbiji i da je pozicija EPS takva da prirodno mora da preuzme najveći broj PPA ugovora o otkupu i balansiranju električne energije.

„Balansiranje je finansijska obaveza. Svaki učesnik može da preuzme balansnu odgovornost, ne treba mu neko kao EPS, slobodan je da to radi sam, pod istim uslovima, ali tržište tih usluga nije iskorišćeno. Svi su došli u EPS i uspeli smo da ponudimo najpovoljnije uslove,“ rekao je Žarković.

Tokom panela bilo je reči i o fenomenu negativnih cena, situaciji kada cene padaju zbog sve veće proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, i to u periodima dana kada potrošnja ne može da preuzme svu tu energiju.
„EPS ima 30 otvorenih PPA ugovora koje treba da aneksiramo zbog uvođenja negativnih cena, jer ih u postojećoj regulativi u Srbiji nema. I po promeni regulative i ubuduće težićemo da  delimo i benefite i rizike negativnih cena između nas i proizvođača,“ objasnio je Žarković.

Prema planu investicija za EPS iz 2023. godine, opredeljeno je deset milijardi evra u sledećih deset godina, a od toga četiri milijarde evra za OIE.

Prema poslednjem trogodišnjem planu poslovanja EPS-a, investicioni plan za period 2025-2027 zasniva se na održavanju i unapređenju parametara pouzdanosti elektroenergetskog sistema i povećanju OIE u energetskom miksu. Predviđena sredstva u trogodišnjem planu u totalu iznose 313 milijardi dinara, od toga  je za hidro sektor opredeljeno 60,9 milijardi dinara i sektor OIE 141,7 milijardi dinara. Sa druge strane Srbija se obavezala da će smanjiti i udeo struje koju dobija iz uglja za do 25 odsto do 2030. godine.

RERI: Ulazimo u energetsku tranziciju sa upitnim kapacitetima EPS-a