INTERVJU Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji: Svako nasilje nanosi štetu političkom dijalogu

Nemačka je najvažnija evropska zemlja za Srbiju, i politički i investiciono i trgovinski. Pa ipak, teška privredna situacija u čitavoj Evropi, posebno u ključnoj oblasti auto-industrije, uz silu domaćeg studentskog pokreta koja je do temelja poremetila aktuelnu srpsku vlast, utiče i na odnos dve zemlje. Vlast se protiv studenata bori na sve načine i sve većim nasiljem, okrivljujući redovno „zli Zapad“ za „obojenu revoluciju“ u Srbiji, dok predsednik Aleksandar Vučić evroparlamentarce javno naziva „najvećim evropskim ološem“.

U razgovoru za Novu ekonomiju na ove i druge teme, ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad decidirano tvrdi da su optužbe da Nemačka ili EU stoji iza obojene revolucije, „potpuno apsurdne“. Ona, međutim, podseća da su nemačke kompanije ovde zabrinute zbog korupcije i pravne sigurnosti i dodaje da Vlada Nemačke pažljivo prati situaciju i proteste.

Nemačka zapošljava 80.000 ljudi u Srbiji, ali u poslednje vreme svedoci smo povlačenja pojedinih stranih investitora, uključujući i nemačke, poput Draexlmaier-a na primer, i smanjivanja porudžbina od strane drugih. Šta vidite kao razlog za ovakav trend?

Mnogobrojni faktori utiču na investicione odluke, među njima globalna dinamika konjunkture i potražnje i tehnološke transformacije. Tome treba dodati specifične okvirne uslove u nekoj zemlji: pravnu sigurnost, infrastrukturu, transparentnu ekonomsku politiku, jasno i predvidljivo regulatorno okruženje. U slučaju Srbije, napredak u procesu pristupanja EU takođe predstavlja važan parametar za investicije. Promene u tim oblastima mogu dovesti do toga da kompanije smanje ili zatvore svoje pogone na određenim lokacijama. S druge strane, u proteklih 15 meseci smo učestvovali na tri polaganja kamena temeljca nemačkih kompanija u Srbiji.

Za veliki broj nemačkih kompanija i dalje važi: došli smo da bismo ovde radili dugoročno. Nemačka je već godinama najveći trgovinski partner Srbije. U geopolitički nemirnim vremenima „nearshoring“ ima važnu ulogu za investicione odluke. Od toga može profitirati i Srbija kao kandidat za članstvo u EU, ako odgovaraju okvirni uslovi. Podržavamo Srbiju u tome: Berlinskim procesom, da bi se unapredila regionalna integracija, i nemačko-srpskom razvojnom saradnjom čija će se 25. godišnjica obeležiti ove godine.

Posebno kada je reč o poboljšanju stručnog i dualnog obrazovanja, nemačke kompanije imaju ključnu ulogu. Pomoću nemačke razvojne saradnje je od 2014. više od 15.000 učenika i učenica srednjih škola učestvovalo u programu dualnog stručnog obrazovanja za koji je akreditovano više od 900 kompanija. Raspoloživost kvalifikovane radne snage je važan faktor za investicione odluke. Srbija, u tom pogledu, još raspolaže neiskorišćenim potencijalom.

Kakav je sentiment među nemačkim investitorima po pitanju ulaganja u Srbiju?

Moji razgovori sa predstavnicima nemačkih kompanija daju mešovitu sliku. Mnoge od njih cene geografski položaj Srbije, zaposlene koji su kvalifikovani i angažovani, uzdaju se u napredak u približavanju Srbije EU. Međutim, ankete takođe pokazuju šta ih brine: ekonomsko-politički okvirni uslovi, korupcija i pravna sigurnost, transparentnost javnih konkursa.

Investicione odluke se donose nekoliko godina unapred. Iznenadne promene okvirnih uslova od strane vlade dovode u pitanje ne samo aktuelne investicije, već mogu dugoročno podrivati poverenje u pravnu sigurnost i predvidljivost ekonomsko-političke orijentacije.

Da li od privrednika dobijate signale da aktuelni studentski protesti utiču na njihove odluke po pitanju ulaganja u Srbiju i na koji način?

Upravo kao što to radi Savezna vlada Nemačke, i nemačke kompanije pažljivo prate političku situaciju i trenutne proteste. Za investicione odluke se uzima u obzir dugoročna ukupna procena situacije. Vladavina prava, transparentnost i institucije koje funkcionišu su važni faktori, a ima ih još, kao što sam već obrazložila. Mnogi od tih faktora su deo reformi Srbije na putu ka EU.

Kako gledate na trenutnu političku situaciju u Srbiji? 

Sa zabrinutošću vidim sve veću polarizaciju i eroziju osnova za konstruktivan dijalog. Potreban je opštedruštveni dijalog koji je zasnovan na međusobnom poštovanju i koji dozvoljava kritične stavove.

Izveštaje o nasilnim napadima na demonstrante, novinare i članove civilnog društva treba rasvetliti bez izuzetaka, a odgovorna lica pozvati na odgovornost. Mora biti jasno da svi ljudi imaju pravo na to da se mirno zalažu za svoja politička ubeđenja. Svako nasilje nanosi štetu političkom dijalogu.

Da li predsednika Vučića Nemačka vidi kao garanta sprovođenja projekta Jadar, koji bi trebalo da snabdeva nemačke auto-kompanije litijumom i od posebnog je značaja za EU u kontekstu smanjenja zavisnosti od kritičnih sirovina iz Kine, ali istovremeno nailazi na široko protivljenje srpske javnosti?

Uspeh ovog projekta zavisi od pravnih okvirnih uslova i interakcije svih aktera – političkih institucija, uključenih privrednih kompanija, opštinskih uprava, naučnika i angažovanih građana i građanki.

EU i Vlada Srbije su u julu 2024. potpisale strateško partnerstvo u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila. Ono predstavlja okvir saradnje čiji je deo i projekat Jadar, koji je EU ove godine stavila na spisak strateških projekata u okviru Evropskog akta o kritičnim sirovinama (CRMA).

Ključni deo partnerstva je usmeren na razmenu znanja i tehnologija u vezi sa održivim istraživanjem, eksploatacijom, preradom i reciklažom sirovina, na razvoj lanaca vrednosti kao i na neograničeno primenjivanje visokih ekoloških i socijalnih standarda kao i standarda dobrog upravljanja.

Vidimo potencijal koji projekat Jadar ima za Srbiju, i stoga smo spremni da doprinesemo našom ekspertizom u oblasti primenjivanja najviših standarda u rudarskom procesu i lancu vrednosti koji se na njega nadovezuje, kada je reč o zaštiti životne sredine i biodiverziteta i o minimizaciji rizika. Ovo zahteva kooperativan pristup koji uključuje sve aktere i koji je zasnovan na solidnom razumevanju projekta. Rezerve stanovništva Srbije shvatamo ozbiljno i zalažemo se za transparentan dijalog sa svim akterima.

Kako ocenjujete trenutne izglede za približavanje Srbije EU, s obzirom na (ne)sprovođenje reformske agende, dugotrajni zastoj u otvaranju novih poglavlja u pregovorima sa EU, kao i na optužbe vlasti da Zapad, odnosno pojedine zemlje EU stoje iza studentskih protesta koje predsednik naziva „obojenom revolucijom“?

U rukama je svakog kandidata za članstvo koliko brzo napreduje na putu ka EU. Naša je želja da se ostvari veći napredak: završavanje reformi pravosuđa u svrhu veće vladavine prava, reforme u oblasti izbora koje je tražila Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (ODIHR), nezavisne, transparentne institucije, zaštita slobode izražavanja. Navedene reforme ne sprovode se za EU, nego za građane i građanke Srbije.

Proces pristupanja EU je ogroman izazov. Nemačka podržava Srbiju na ovom putu. Mi to radimo u mnogim oblastima kroz našu razvojnu saradnju, od energetske tranzicije i pomoći malim i srednjim preduzećima do podrške socijalnoj inkluziji, jer u našem interesu je da jaka, demokratska Srbija postane deo Evropske unije.

Isto tako je usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom važan faktor za približavanje Srbije EU. U suštinskim pitanjima svoje spoljne politike, Evropa mora govoriti jednim glasom i biti u stanju da deluje. To važi i za zemlje kandidate.

Optužbe da Nemačka ili EU stoje iza tzv. obojene revolucije potpuno su apsurdne.

U vezi s tim, kako Nemačka gleda na nedavne izjave predsednika koji je evroparlamentarce nazvao „najgorim evropskim ološem“?

Mogu samo da naglasim da su, baš kada postoje različita mišljenja, uzajamno poštovanje i konstruktivan dijalog neophodni.

Nemačka je zemlja sa velikom srpskom dijasporom u koju i dalje često odlaze radnici iz Srbije. U tom smislu, kakva je budućnost kvota za radnike sa Zapadnog Balkana i posebno iz Srbije? Da li će nova vlada ostati pri planovima za smanjenje ove kvote i kako će podmiriti potrebe sopstvenog tržišta za radnom snagom, koje se ne mogu zadovoljiti domaćom ponudom radne snage?

Koalicioni sporazum na kojem Savezna vlada zasniva svoju politiku veoma je jasan po tom pitanju. Predviđeno je da se regularne migracije u Nemačku u okviru tzv. Regulative za Zapadni Balkan ograniče na 25.000 osoba godišnje. Nedostatku stručne radne snage želimo se suprotstaviti tako što ćemo ubrzati postupak izdavanja radnih dozvola za kvalifikovane radnike.