Sve o zakonu o „legalizaciji“: Kolike su cene po gradovima, ko ne plaća naknadu i šta sa objektima u nacionalnim parkovima

Predlog “zakona o legalizaciji” ugledao je svetlost dana nakon ukazivanja javnosti da je zakon donet u netransparentnom postupku i brige da će nelegalni objekti izgrađeni u nacionalnim parkovima širom Srbije moći da se legalizuju za „male pare“. Predlog zakona će se već naredne nedelje naći na Skupštinskom dnevnom redu, a dobra vest, prema rečima investicionog savetnika Nikole Senešija je da je pobunjena stručna javnost uspela da zakon različitim oblicima vrlo stručnih i preciznih pritisaka „popravi“ pa je iz predloga zakona nestala tačka koja se tiče ozakonjenja objekata u nacionalnim parkovima.

„Pozitivna stvar je što smo mi kao pobunjena stručna javnost, koji smo nekako došli do predloga zakona dok je bio u fazi nacrta, uspeli da zakon popravimo različitim oblicima vrlo stručnih i preciznih pritisaka. Ono što smo prvo imali kao nacrt i ono što je izašlo iz Vlade je zakon koji je manje štetan u toj oblasti, i to što su u završnom nacrtu zakona izbačeni nacionalni parkovi. Ja sam vrlo ponosan na to što smo to uspeli da uradimo“, kaže Seneši za Novu ekonomiju.

Prema prvobitnom nacrtu u koji je nekoliko osoba imalo uvid, naknada za troškove evidentiranja nepokretnosti kretala se od 100 evra po zoni pa sve do 2.000 evra u nacionalim parkovima.

„Ta naknada je u prvobitnom nacrtu, iznosila u nacionalnim parkovima 2.000 evra u stambenoj jedinici u stambenom objektu i 10.000 evra u objektu sa više od 200 metara kvadratnih. Što znači da je zakon praktično favorizovao onu grupaciju ljudi koji su zidali ogromne blokove po Kopaoniku i Zlatiboru. Mi smo ranim izlaskom uspeli da to popravimo i to je imalo svoj odjek. Ranim izlaskom smo uspeli da pripremimo odbore Vlade u kojima ima i opozicionara, da to promene“, kaže Seneši.

Kako ističe, u članu 1. i 2. predloga zakona navedeno je eksplicitno na kakve objekte se odnosi zakon.

Zakon se odnosi i na objekte izgrađene u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti, na stambene objekte kategorije i privredne objekte za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, ali za koje je istekao zakonski rok za pribavljanje rešenja o upotrebnoj dozvoli.

Zakonom su obuhvaćeni i podzemne i nadzemne instalacije, odnosno infrastrukturni linijski objekti, objekti izgrađeni u drugoj zoni zaštite javnog dobra, objekti koji svojim manjim delom zauzimaju i deo površine zaštitnog pojasa javnog puta, kao i oni sagrađeni u zaštićenoj okolini vojnih objekata.

Ukoliko je neki objekat kao što je porodična ili stambena zgrada izgrađena nelegalno, a na tom mestu treba da bude izgrađen neki infrastrukturni projekat od posebnog značaja za Srbiju, investitor je dužan da vlasniku stambenog objekta obezbedi drugi odgovarajući stambeni objekat (ili stan) ili da mu isplati novčanu naknadu u visini sredstava koja su mu potrebna da obezbedi drugi odgovarajući stambeni objekat (ili stan).

Odredbe ovog zakona ne odnose se na vojne objekte ili komplekse, rudarske objekte, postrojenja i uređaji, one koji su izgrađeni u funkciji šumarstva i lovstva, kao i na objekte koji su izgrađeni na građevinskom zemlјištu za koje je zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja izuzeta mogućnost pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine.

Država može da upiše objekte u svoje vlasništvo?

Prema novom zakonu država može da preuzme neke od objekata u svoje vlasništvo. To se dešava sa objektima koji su izgrađeni u prvoj zoni zaštite prirodnog dobra, kulutnog dobra od velikog i kulturnog dobra od izuzetnog značaja, u drugoj zoni zaštite prirodnog dobra izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini, objekti upisani u Listu svetske kuluturne baštine ili izgrađeni u samom kulturnom dobru, na javnom vodnom dobru, u pružnom pojasu, u neposrednoj zoni sanitarne zaštite vodoizvorišta, kao i u pojasu eksproprijacije državnog puta (auto-put i brze saobraćajnice).

Ukoliko Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za upis svojine, nadležna Republička direkcija za imovinu i građevinski inspektor će doneti rešenje o uklanjanju objekata na ovakvim mestima.

Koliki su troškovi?

Članom broj osam, u Predlogu zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima navodi se postupak upisa nepokretnosti i tačna naknada za to.

Za troškove evidentiranja, onaj koji podnosi prijavu, plaća naknadu u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta čija se visina utvrđuje na osnovu dostavljenog zoning plana jedinice lokalne samouprave.

Podnosilac prijave koji želi da upiše nekretninu u svoje vlasništvo na porodičnom stambenom objektu ili posebnom delu objekta- stanu u stambenoj ili poslovno-stambenoj zgradi za koju investitor nije poznat ili nije dostupan Agenciji mora da dostavi dokaz o uplati naknade čija se visina određuje prema zonama.

U Beogradu u ekstra zoni ta cena je 1.000 evra, u prvoj zoni 800, drugoj i trećoj 300, četvrtoj 200, petoj zoni 150 evra i u šestoj i drugim zonama 100 evra.

U gradovima koji imaju više od 100.000 stanovnika u ekstra i prvoj zoni cena naknade je 500 evra, u drugoj zoni 250, trećoj 150 evra, dok je u četvrtoj i drugim zonama 100 evra.

U gradovima i opštinama koje imaju između 50.000 i 100.000 stanovnika u ekstra i prvoj zoni naknada je 300 evra, u drugoj 200, trećoj i ostalim zonama 100 evra dok je u opštinama koje imaju ispod 50.000 stanovnika i selima naknada 100 evra.

Za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500 metara kvadratnih se ne plaća naknada, dok se za ove objekte površine sa više od 500 metara kvadratnih plaća naknada u visini od 10 evra po metru kvadratnom površine.

Svi iznosi se određuju u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna, navodi se u predlogu zakona. To znači da će građani prilikom upisa pratiti kurs evra i u tom iznosu uplaćivati naknadu.

Seneši se osvrnuo i na ovaj član zakona, komentarišući da je „neozbiljno da zemlja koja ima stabilnu nacionalnu valutu, paušalno definiše cene u evrima“.

U predlogu se navodi i da se, kada je investitor izgradnje stambene odnosno stambeno-poslovne zgrade poznat i dostupan plaća naknadu u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemlјišta, a pravo svojine na posebnim delovima zgrade-stanovima upisuje u korist vlasnika posebnih delova zgrade-stanova, bez plaćanja naknade.

Ako investitor ne plati naknadu propisanu ovim zakonom, Agencija donosi potvrdu o upisu prava svojine na zgradi sa zabeležbom da naknada nije plaćena, a vlasnicima posebnih delova nepokretnosti, na osnovu ugovora o kupovini stana ili drugog pravno valјanog osnova o sticanju, izdaje potvrdu za upis prava svojine na stanu u korist vlasnika stana, bez plaćanja naknade.

Za objekte izgrađene na osnovu privremene građevinske dozvole i objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola, ne plaća se naknada za evidentiranje ukoliko vlasnik objekta dostavi dokaz da je naknada, odnosno doprinos za uređivanje građevinskog zemlјišta izmiren u postupku koji je prethodio izdavanju rešenja o privremenoj, odnosno građevinskoj dozvoli.

U slučaju da je prilikom izvođenja radova na izgradnji objekata došlo do odstupanja od izdatih dozvola u pogledu površine ili namene, podnosilac prijave plaća razliku u naknadi koju utvrđuje Agencija i o tome obaveštava podnosioca prijave.

Ukoliko se objekat koji je predmet upisa, nalazi na delu teritorije jedinice lokalne samouprave za koji nije određena zona u skladu sa odredbama ovog zakona, naknada za upis određuje se prema visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemlјišta, u visini doprinosa za najbližu zonu sa kojom se taj objekat graniči.

Naknada se raspoređuje u iznosu od 20 odsto u korist jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi objekat, 70 odsto u korist budžeta Republike Srbije, odnosno u korist autonomne pokrajine ukoliko je objekat sagrađen na teritoriji autonomne pokrajine i 10 odsto u korist Agencije.

Legalizacija za 100 evra: Ne očekuje se dramatično pojeftinjenje nekretnina