Proizvodnja struje u hidroelektranama najniža u istoriji EPS-a: Da li je kriva suša ili loše planiranje?

Zbog izrazito nepovoljnih hidroloških prilika u drugoj sušnoj godini zaredom, proizvodnja struje u hidroelektranama Elektroprivrede Srbije će ove godine biti najniža u istoriji proizvodnje EPS-a, saopšteno je iz ovog preduzeća. Iako suše i manjak padavina mogu da izazovu ozbiljne probleme u hidroelektranama, činjenica je da je, ako ništa drugo, EPS mogao da izvrši odgovarajuće procene i tako bude spreman da ublaži posledice loše hidrološke godine.

Kako se navodi u saopštenju EPS-a, uzrok loše hidrološke situacije su izuzetno male količine padavina u slivovima Drine i Dunava u poslednjih 18 meseci.

Od početka godine, hidro kapaciteti proizveli su oko 6,5 milijardi kilovat-sati električne energije, a od toga da li će se i koliko popraviti hidrološka situacija narednih meseci, zavisiće i konačni rezultat. Izvesno je, međutim, da će hidro proizvodnja u ovoj godini biti za oko 25 odsto manja nego u 2024, a za čak 40 procenata manja nego 2023, kada su hidroelektrane proizvele 12,66 milijardi kilovat-sati električne energije.

EPS očekuje i da će proizvodnja u hidroelektranama biti oko osam milijardi kilovat-sati, što je manje i od dosad najmanje godišnje proizvodnje od 8,3 milijarde kilovat-sati, koja je zabeležena pre 36 godina.

Iako su, dodaje se u saopštenju, revitalizacije u hidroelektranama „Đerdap 1“, „Bajina Bašta“ i „Zvornik“ doprinele spremnosti sistema, dotoci na rekama uvek diktiraju proizvodnju. Na Drini i Dunavu, gde su najveće hidroelektrane u EPS-u, tokom svih meseci ove godine, vodostaji su bili daleko niži od višegodišnjeg proseka. Koliko je vodostaj bio nizak pokazuje i to što je tokom ove i prošle godine bilo perioda kada Dunav nije bio plovan.

Naime, kako navodi EPS, od početka ovog veka, višegodišnji prosečan dotok na Dunavu je 5.257 kubika u sekundi, a tokom ove godine bio je svega 3.822 kubna metra u sekundi. I na Drini je, kako je navedeno, slična situacija – tokom poslednjih šest meseci beleže se veoma niski dotoci, a prosečan dotok u 2025. godini je svega 239 kubnih metara u sekundi, skoro 100 kubika manje od višegodišnjeg proseka.

Ipak, postavlja se pitanje da li su samo suše i niski vodostaji uticali na smanjenu proizvodnju električne energije iz hidroelektrana ili u EPS-u postoje neki drugi problemi.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za Novu ekonomiju da bi situacija bila bolja da je bolja i hidrološka situacija. Međutim, to ne znači da EPS za ovakav scenario nije mogao da bude pripremljen.

“Postoji nauka koja se zove hidrologija, koja treba da se koristi za planiranje. Generalno, EPS treba da angažuje stručnjake iz najrazličitijih oblasti – primera radi, geologe koji će istražiti zemljište na kom se kopa ugalj, rudarski inženjeri da kažu kako treba da se kopa, hidrologe koji će da urade predikciju padavina, pa da onda EPS zna da ne može da iskoristi čitavu akumulaciju. I onda se desilo to da su proizvodili više nego što su mogli da bi popravili svoje loše bilanse, jer nisu vršili predikciju padavina”, kaže Zdravković.

Naš sagovornik ističe da su hidroelektrane najbolji resurs za dopunu sistema kada se, primera radi, desi havarija na rudarskom basenu, zbog čega ne sme da dođe do toga da se akumulacija (rezerve vode) isprazni.

“EPS generalno nije spreman za probleme kada do njih dođe, jer njime ne upravljaju ljudi koji rade planski, već oni koji rade za trenutne rezultate i vode se rečenicom ‘que será, será’, iliti šta bude, biće”, zaključuje Zdravković.

Energetski stručnjak Velimir Gavrilović takođe kaže da loša hidrološka situacija jeste glavni razlog za ovako slabu proizvodnju struje u hidroelektranama.

“Treba imati u vidu da se nivo padavina ne posmatra samo u ovom trenutku, već se gleda od prethodne zime. Ako tokom zime nije bilo snega, nema šta da se topi, pa iz akumulacije mora da se troši nešto što je namenjeno za proleće”, kaže Gavrilović, dodajući da je proizvodnja u hidroelektranama najjeftiniji vid proizvodnje struje.

Nisu samo hidroelektrane problem

Gavrilović za Novu ekonomiju objašnjava da EPS ima problem i sa proizvodnjom lignita u Kolubari, koji je veoma lošeg kvaliteta, odnosno niske kalorijske vrednosti. Prema njegovim rečima, EPS i Ministarstvo rudarstva nemaju snagu da se izbore sa tim lošim kvalitetom.

“Kolubari se plaća po toni iskopane rude, a ne po toni kalorijske vrednosti. Kada bi se to regulisalo, kada bi se plaćalo samo za rudu određenog kvaliteta, onda bismo sprečili i buduće havarije, do kojih je dolazilo jer se kopalo praktično sve što je crno, bez obzira na kvalitet”, zaključuje Gavrilović.

Profesor Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara: Obnovljivi izvori su najbolji put za Srbiju – pre nego nuklearka