SAD uvele sankcije naftnim kompanijama Rosnjeft i Lukoil

Sjedinjene Američke Države uvele su nove sankcije protiv dve najveće ruske naftne kompanije – Rosnjefta i Lukoila. Ovo je, inače, prvi put da su SAD uvele sankcije Rusiji otkako se Donald Tramp vratio na vlast u januaru.

Američki ministar finansija, Skot Besent, rekao je da su sankcije neophodne zbog „Putinovog odbijanja da okonča ovaj besmisleni rat“ i da su kompanije koje su na meti sankcija odgovorne za finansiranje „ratne mašine“ Kremlja. On je dodao da su SAD spremne da preduzmu i dodatne korake.

Tramp je sankcije nazvao „sjajnima“, ali se stručnjaci i dalje ne slažu oko toga koliko će one zapravo biti efikasne u usporavanju ruskog ratnog napora i dovođenju Vladimira Putina za pregovarački sto – mnogi smatraju da će sve zavisiti od toga koliko agresivno SAD budu sprovodile sankcije.

Šta je objavljeno?

Sankcije koje je objavilo Ministarstvo finansija SAD predviđaju je da se sva imovina Rosnjefta i Lukoila u SAD zamrzne, dok će američkim kompanijama i pojedincima biti zabranjeno poslovanje sa njima. Mere obuhvataju i desetine njihovih podružnica. SAD takođe prete sekundarnim sankcijama stranim finansijskim institucijama koje nastave da posluju sa Rosnjeftom i Lukoilom – što bi moglo da uključi i banke koje učestvuju u prodaji ruske nafte u Kini, Indiji i Turskoj.

Prema podacima Blumberga, Rosnjeft i Lukoil su dve najveće naftne kompanije u Rusiji i čine gotovo polovinu ruskog izvoza sirove nafte. Oba preduzeća su već prošle nedelje bila meta sankcija Ujedinjenog Kraljevstva, dok će Evropska unija u četvrtak objaviti novi paket mera protiv Rusije.

Zašto baš sada?

Tokom predsedničke kampanje 2024. godine, Tramp je tvrdio da bi mogao da okonča rat u Ukrajini „za 24 sata“ ako bude izabran. Međutim, po povratku u Belu kuću, suočio se sa znatno težim zadatkom nego što je očekivao. Njegov stav prema ratu je kolebao – od izjave prošlog meseca da Ukrajina može da povrati svu teritoriju izgubljenu od 2022, do ove nedelje, kada je sugerisao da bi region Donbasa trebalo podeliti tako da većina ostane pod ruskom kontrolom, piše Gardijan.

Ove nedelje, Tramp je iznenada otkazao planirani drugi samit sa Putinom, nakon izveštaja da je njegova administracija nezadovoljna uslovima koje je postavila ruska strana.

„Svaki put kada razgovaram sa Vladimirom, razgovori su dobri, ali nikuda ne vode”, rekao je Tramp.

Kakvi će biti efekti?

Porezi iz energetskog sektora čine oko četvrtinu ruskog budžeta, a dodatne sankcije bi mogle dodatno da ograniče sposobnost Rosnjefta i Lukoila da posluju, čime bi se pojačao pritisak na Putina.

Maršal Bilingsli, zvaničnik ministarstva finansija tokom Trampovog prvog mandata, rekao je da je pretnja bankama koje posluju sa ovim kompanijama među najvažnijim merama, jer bi mogla otežati nabavku ruske nafte.

„Čak i ako indijske, kineske ili turske rafinerije žele da nastave kupovinu, njihove banke bi mogle da kažu ne”, rekao je.

Neki analitičari nagađaju da bi rezultat novih sankcije mogao da bude pad isporuke ruske nafte Indiji, koja je u poslednje tri godine postala veliki kupac.

U konačnici, efekat novih mera zavisiće od toga koliko aktivno SAD budu sprovodile pretnje prema finansijskim institucijama koje posluju sa Rosnjeftom i Lukoilom. Bajdenova administracija je svojevremeno odlučila da ne uvede sankcije tim kompanijama, bojeći se da bi to moglo povećati cene energenata u trenutku kada je inflacija napokon bila pod kontrolom.

Danas: Sankcije zaustavile prodaju ćerki-firmi NIS-a u regionu