Vladimir Jovanović (Ugosti.me): Balkanski pandan Booking.com kida lanac problema u turizmu

Od ovog leta, u Crnoj Gori posluje platforma ugosti.me, regionalni pandan velikim platformama za izdavanje i zakup smeštaja. Turisti iz Srbije preko nje mogu da rezervišu smeštaj u susednoj državi, ponuda smeštaja se povećava kako se završava provera koju sprovodi sama platforma, a plaćanje mogu da obave putem QR koda – transparentno, u dinarima, povoljnije nego na konkurentskim globalnim platformama (kao što su Booking.com ili AirBnB). Transparentna i dostupna im je i politika otkazivanja, kao i skriveni troškovi – jer ih nema.

Vladimir Jovanović, jedan od osnivača ove platforme, u razgovoru za Novu ekonomiju navodi da je njihov startap želeo da reši probleme sa kojima se suočavaju i izdavaoci smeštaja i njihovi gosti.

Na pitanje šta njihova platforma nudi više (ili bolje) od postojećih internet giganata, on navodi da svoje usluge vide kao dodatak postojećoj turističkoj ponudi, ali sa nekoliko važnih razlika.

„Mi kidamo lanac problema u turizmu i vraćamo ga u legalne okvire. Naše provizije su manje i transparentnije, prihode koje ostvaruju izdavaoci zakupa su vidljivi bankama, zbog čega banke mogu da im ponude konkurentije kredite… Gosti koji se zbog visokih cena okreću Instagramu ili drugim društvenim mrežama, gde svake godine neko bude prevaren, više neće morati da brinu. Za 24 sata novac koji su platili biće na računu izdavaoca, a oni će u istom periodu moći da podignu sa bankomata – ili potroše u prodavnici“.

Na pitanje na šta se odnosi „lanac problema u turizmu“, Jovanović navodi da je u pitanju „boljka od koje prati turistički sektor svuda u svetu, a naročito na našim malim balkanskim tržištima“.

„Lanac problema u turizmu počinje sa dominacijom globalnih platformi. One zbog veličine tržišta nemaju podsticaj da gađaju izazove pojedinačnih izdavaoca. Ne interesuju se za lokalnu situaciju, ne rešavaju probleme plaćanja, postoje dodatni troškovi u vidu kursnih razlika, bankarskih provizija za prenos novca… Sve to bi moglo da se reši, ali velike platforme nemaju podsticaj da to rade. Zbog toga one u potpunosti otvaraju ‘gig economy’ pristup, otvore vrata svim izdavaocima – bilo legalnim ili nelegalnim – bilo pravnim ili fizičkim licima… Tu dolazimo do druge karike u lancu: to promoviše sivu ekonomiju, pa ni izdavalac nema podsticaj da se registruje, između ostalog jer svako na njima može da se oglasi. Neko vam uzme 20 odsto celokupnog prihoda, prometa koji ostvarite, pa i vi pokušavate da uštedite na svaki način – najlakše je to učiniti na porezu i troškovima koja država ne može u potpunosti da isprati“, navodi Jovanović.

Prema njegovim rečima, izdavaoci zbog svega navedenog nastoje da umanje svoje operativne troškove, jer pored deklarativne provizije platforme (koja može biti prema izdavaocu ili prema gostu), imaju i skrivene troškove – kursne razlike, naknadu za podizanje novca preko PayPal-y ili Skrill-a, troškove bankomata…

„Sve su to izazovi koji povećavaju cenu koštanja usluge na platformi. Dodatno što usporava privrednu aktivnost: Ove transakcije ne samo da nisu u poreskom tretmanu države, nego je nevidljiva i bankama. Ni one ne mogu da ih vide, ne računaju ih u vaš prihod, zbog čega je oslabljena vaša kreditna sposobnost. Sve izazove koje ima Crna Gora imaju i veća tržišta, s tim što su oni ovde naglašeni nezainteresovanošću velikih platformi da reše vaše probleme. Imamo situaciju da te platforme u potpunosti ignorišu lokalne zakone, da ne rešavaju probleme izdavalaca, da reklamacije uvek idu u korist gosta… Samim tim, guraju sva manja tržišta – kad kažem mala mislim i države veličine Grčke – u neki vid zavisnog položaja“, smatra Jovanović.

Primera radi, Booking.com naplaćuje 15 ili 18 odsto od iznosa za svoju uslugu, ali gostima nudi opciju da besplatno otkažu smeštaj.

„To dovodi do situacija da vi čekate gosta koji treba da vas plati u kešu, pa se dešavaju zloupotrebe – da komšija komšiji rezerviše u sred sezone – pet dana ceo hotel. (Vlasnik) onda treba da čeka 24 sata, da se potvrdi da se gosti nisu pojavili, i onda on mora da proba da izda četiri dana ceo smeštaj u sred sezone. Mi imamo primere gde su ljudi finansijski uništeni zahvaljujući tim nesigurnostima. A sezona je jako kratka. Realna sezona u Crnoj Gori je od 20. jula do kraja avgusta. Sve ostalo su margine. Tu dolazimo do treće karike, a to je pravna nesigurnost i izbegavanje plaćanja poreza. Tih 15 do 20 odsto (koje naplaćuju platforme) nisu podložni oporezivanju države-domaćina. To odlazi u neke ‘poreske rajeve’. Ne postoji način da se oni uvedu u legalne tokove. Iz tog razloga, država postaje – ne baš talac – ali su joj vezane ruke. Ukoliko bi se bilo kakve drastične mere sprovele koje dozvoljavaju ovakvo poslovanje, rizikujete da one u potpunosti isključe pojedinačnu državu iz svog sistema, čime dodatno umanjujete posredne prihode. Dakle, države imaju posredne, ali ne i neposredne koristi od (platformi)“, naveo je Jovanović.

Dakle, država gubi poresku osnovicu od platformi, odnosno poreze koji bi bili dostupni na osnovu izdavanja, ali i turističku taksu, koju izdavaoci takođe „krate“ kako bi povećali sopstvenu marginu. Lokalne samouprave gube prihode od istih turističkih taksi, a dolazi i do stagnacije inovacija, jer lokalni „izazivači“ koji bi „izašli na crtu“ globalnim platformama počinju da se oslanjaju na „koristi sive ekonomije.

To je poslednja karika u lancu kada govorimo o globalnim platformama. Mi se tako zaključavamo sami u sebe, u lanac gde mi postajemo operateri sopstvenog turizma.

Jovanović navodi da se njihovo rešenje uskoro oslanjati na velike jezičke modele (Large Language Model – LLM), putem kojih ćete, shodno vašim parametrima, gostima ponuditi personalizovan odmor.

„Naša komparativna prednost jeste i to što smo mi od samog početka dizajniranja ugosti.me, optimizovani za pretragu LLM-ova i spajanje sa njima. Suština je da se mi ne zasnivamo samo na smeštaju, već i na svim legalnim uslugama – bilo da je u pitanju poseta nacionalnim parkovima, vožnje brodićem… Razvijamo našeg čet agenta koji će u komunikaciji sa velikim LLM-ovima davati informacije o tome šta je najzanimljivije i najaktuelnije, a razvijamo i sopstveni sistem za upravljanje odnosima sa klijentima (engl. Customer Relationship Management – CRM), koji će po navikama gostiju nuditi ono što bi oni želeli da vide“, kazao je Jovanović.

Dobra analogija je, prema njegovim rečima, AliEkspres.

„‘Hoću to, to i to. Jesi li hteo i ovo – može'“. A to platite na jednom računu. To je 15 različitih narudžbina u 15 različitih prodavnica, 15 odvojenih ugovora, ali je napravljeno da se plaća na jednoj kasi. Mi ćemo tako ponuditi jako konkurentne cene, jer sa svim aktuelnim inflatornim dešavanjima, sa dešavanjima oko kamatnih stopa, makroekonomskom klimom – model velikih platformi sa velikim naknadama, velikim marketing budžetima, velikim operacijama – jednostavno nije više održiv. To će morati da se menja. Mega-korporacije više neće moći da rade kao da je stanje redovno“, smatra on.

Ugosti.me navodi da, iako izazivača među digitalnim platformama za izdavanje smeštaja ima mnogo, oni ne pokušavaju da „Golijate“ koji postoje decenijama pobede samo na cenovnom modelu.

„Svi žele da ponude isto, samo malo jeftinije. A mi cenu vidimo kao posledicu ekosistema koji će biti na mnogo zdravijim osnovama. Trenutno imamo plaćanje iz SEPA (tu su sve zemlje u okruženju sem Bosne i Hercegovine) i Srbije. Radimo aktivno na omogućavanju direktnog plaćanju iz dalekoistočnih država, na primer, i želimo da prihvatimo njihov sistem rada koji je ‘payment agnostic’, što bi značilo da je sredstvo plaćanja nevažno. Trudimo se da se odaljimo od skupih tradicionalnih sistema, a da olakšamo plaćanje gostima. Imamo potpunu pravnu usklađenost, svаka rezervacija je pрaćena izdatim fiskalnim računom, po zakonu. Time nastaje prava mogućnost konkurencije. Kada izdavaoci smeštaja dobiju mogućnost da se ‘igraju’ svojim cenama na našoj platformi, mi možemo da zajedno da komuniciramo i ka gostima – i proširimo samu sezonu. Crna Gora koristi samo vrhunac letnje sezone, a realno može najlepše stvari da ponudi u graničnim mesecima, kada je vreme najprijatnije, kada se može obići priroda ili različiti festivali“, zaključuje Jovanović.

Sjaj i beda crnogorskog turizma: Kad paradajz hoće da bude elitni turista