Nekadašnje glavno sredstvo Wikipedia nalazi se danas na udaru. Naime, Ilon Mask je napravio još jedan u nizu iracionalnih poteza i najavio svoju Wikipediju, koja će se zvati upravo – Grokpedia. U čemu je razlika?
Pa, Mask tvrdi da je izjavio da ova dobro poznata enciklopedija na internetu otišla ,,ulevo“ odnosno da je postala ideološki obojena i stoga da ne pruža istinite informacije. On ju je čak nazvao ,,Wokepedia“ u podrugljivom smislu kako bi dodatno ukazao na problem informisanja preko ovog „portala“.
Neutralnost bi trebala da bude glavna odlika Grokpedije, ali se postavlja pitanje koliko je to realistično uzevši u obzir Maskov ekstravagantan pristup sadašnjici i specifično političko opredeljenje, kao i pređašnju povezanost sa sadašnjim predsednikom SAD, Donaldom Trampom. Podsećamo, prijateljstvo između ove dve sile (Maska i Trampa) puklo je još letos i Mask je najavio da će osnovati treću stranku koja će eventualno pogurati Ameriku u „pravom pravcu“.
Baš iz tog razloga diskutabilno je koliko će Grokpedia biti neutralna. U nekoliko navrata Mask je izazivao zvaničnike Wikipedije. Recimo, jednom je ponudio milijardu dolara Wikimedija fondaciji kako bi promenili naziv Wikipedije u nešto uvredljivo. Ponuda je, očigledno, bila odbijena, potom je Mask povukao pitanje finansiranja Wikipedije.
Ovaj rat traje već godinama i kulminirao je oktobra 2025. najavom Grokpedije. Zvaničnici Wikipedije su blago rečeno uznemireni, ali i dalje pribrani jer Grokpedia može biti jedna u nizu Maskovih najavljenih promena, koja će se eventualno „izduvati“. Ideja koja stoji iza novog Maskovog izuma jeste da Grokpedija bude univerzum, a ne samo enciklopedija kao što je to sadašnja stranica. On smatra da će AI preuzeti novinarske poslove i da će se progurati kao jedino sredstvo informisanja, te će Grokpedia „vladati internet svetom“. Realnost ne mora biti takva.
Sredinom oktobra je najavljena Grokpedia 1.0, milijarder Mask teži da ovim potezom još jednom zada udarac „woke kulturi“ kako on kaže i pruži realnu sliku i istinu. Mada, koliko je realno imati objektivnu enciklopediju, pogotovo kad ceo internet može da utiče na uređivanje članaka? Upravo to je bila Maskova hipoteza prilikom osnivanja, najviše ga je poremetila stranica na Wikipediji gde je ubačen detalj da je tokom Trampove inauguracije Mask salutirao kao nacista. On smatra da će njegov izum uz pomoć veštačke inteligencije biti dovoljno mudar da prepozna lažne informacije i uguši ih, odnosno momentalno skine. Ovo ipak zvuči malo kao cenzura.
Ako je Wikipedia, kako Mask kaže, alat za demokrate i levičare, a Grokpedia će biti suprotna – da li to znači da će da prevagne glas republikanaca i desničara? To ne možemo znati, ali je definitivno da ćemo od novembra imati bolji uvid u najnoviji Maskov izum (ili možda ne).
Kako veštačka inteligencija sve više olakšava stvaranje botova koji se ponašaju kao ljudi, društvena mreža X, u vlasništvu Elona Maska, razvija novu funkciju koja će otkrivati više informacija o korisnicima – s ciljem da pomogne ljudima da bolje razumeju s kim zapravo komuniciraju na platformi.
Prema objavi direktora proizvoda u X-u, Nikite Biera, mreža će početi da eksperimentiše sa prikazivanjem dodatnih podataka na profilima korisnika, uključujući datum kreiranja naloga, lokaciju, broj promena korisničkog imena i način na koji korisnik koristi usluge platforme. Ideja je da se tako pruži više konteksta o autentičnosti profila i pomogne u prepoznavanju botova ili naloga koji šire dezinformacije.
Bier je naveo da će X prvo testirati funkciju na nalozima zaposlenih, kako bi prikupili povratne informacije pre nego što je prošire na sve korisnike. On je dodao da će ljudi moći da isključe prikazivanje ovih informacija, ali će ta odluka biti vidljiva na njihovom profilu.
Ovakav pristup nije nov, sličnu funkciju već koristi Instagram. Direktor Instagrama Adam Mosseri nedavno je rekao da korisnici na toj mreži mogu da pogledaju odeljak „O ovom profilu“ i vide koliko dugo nalog postoji, iz koje je zemlje i koliko puta je menjao korisničko ime. Ti podaci, prema njegovim rečima, pomažu u proceni poverenja u profil.
Ako X zaista uvede ovu promenu, ona bi mogla donekle da poveća poverenje među korisnicima – iako prevaranti uvek pronalaze načine da zaobiđu nova pravila. Ova najava dolazi neposredno nakon velike akcije protiv botova, u kojoj je X uklonio čak 1,7 miliona naloga koji su ,,spamovali“ razne profile.
Nakon nedavnog neuspelog pokušaja, kada su brojni kontroverzni kreatori pokušali ponovo da pokrenu svoje YouTube kanale, kompanija je sada zvanično pokrenula novi program „druge šanse“, koji će kreatorima trajno uklonjenim sa platforme omogućiti da se vrate i ponovo objavljuju svoje klipove.
Saopštenje glasi: ,,Čuli smo od naše zajednice kreatora da žele više mogućnosti da se vrate na YouTube. Zato sa zadovoljstvom objavljujemo da uvodimo pilot program koji će određenim kvalifikovanim influenserima omogućiti da obnove svoje prisustvo na platformi.“
Reč ,,kvalifikovani“ je ključna jer je YouTube naveo da će uzimati u obzir više faktora prilikom odlučivanja ko može da dobije drugu šansu. Među tim faktorima biće i to da li je kreator počinio naročito teška ili ponovljena kršenja pravila platforme, kao i da li je njegovo ponašanje – na YouTube-u ili van njega – nanelo štetu ili ugrozilo zajednicu.
Dakle, ovo neće biti slobodan ulaz za sve ranije banovane korisnike. Ali, kako se navodi, to nije sprečilo neke od kontroverznijih influensera da odmah pokušaju da se vrate, kako bi povratili zaradu.
Prošle nedelje, YouTube je odmah uklonio nove naloge koje su napravili teoretičar zavere Aleks Džons i ekstremno desni komentator Nik Fuentes, obojica uvereni da je program amnestije već stupio na snagu.
To ipak nije bio slučaj za njih, ali sada će upravo oni biti među mnogim bivšim influenserima koji će pokušati da se vrate, što bi moglo dovesti do pojave više kontroverznog ili spornog sadržaja na platformi.
S druge strane, izvesno je da će neki kontroverzni kreatori iskoristiti ovu priliku da se namerno ponovo izbace sa platforme, kako bi ukazali na navodnu pristrasnost YouTube-ovih sistema i ograničenja njihove interpretacije „slobode govora“.
Zbog toga se može reći da YouTube možda nesvesno otvara prostor upravo tim identitetima, pretvarajući platformu u neku vrstu pozornice za njihove ideološke pohode.
Pred svoj 15. rođendan Instagram je prestigao sva očekivanja. Direktor Mete, Mark Zakerberg, objavio je da ta, nekada skromna aplikacija za deljenje fotografija, koju je imao dovoljno vizije da kupi za „samo“ milijardu dolara 2012. godine, sada ima više od tri milijarde aktivnih korisnika.
Tri milijarde – to je skoro 37 odsto populacije Zemlje. Kada bi bio država, Instagram bi bio veći od Indije, Kine, SAD i Evropske unije zajedno. Instagram, pokrenut 6. oktobra 2010, pravo je čudo od deteta u porodici društvenih mreža. (WhatsApp je, kažu u Meti, srednje dete – i on ima tri milijarde korisnika, mada se može raspravljati da li se to uopšte računa kao društvena mreža.)
Nikada nijedno carstvo, stvarno ili virtuelno (a danas je pitanje da li se to uopšte može razlikovati), nije nastalo ovako brzo.
Sudeći po ovom tempu rasta, sasvim je verovatno da će Instagram uskoro prestići svog „starijeg brata“ i postati sinonim za društvene mreže 2020-ih (a možda i 2030-ih), kao što je Facebook bio tokom 2010-ih. TikTok mu je za petama, ali još uvek daleko iza – sa oko 1,6 milijardi aktivnih korisnika.
Ali, kako Meta zapravo broji aktivne korisnike Instagrama? I da li je ova brojka realna?
To je važno pitanje, jer Zakerberg u poslednje vreme menja način na koji prikazuje brojke. U julu je kompanija jednostavno saopštila da 3,48 milijardi ljudi koristi Metinu „porodicu aplikacija“ svakog dana. Poslednji put kada je posebno naveo broj Instagram korisnika, na kvartalnom pozivu sa investitorima 2022. godine, naveo je cifru od dve milijarde mesečno aktivnih korisnika – što je uobičajeni standard (isto se koristi i za TikTok i WhatsApp).
Zatim je pričao o ,,mesečno aktivnim korisnicima“ (MAUs), na šta je i mislio kad je predstavio brojku od tri milijarde, tako da prema njegovoj objavi može se zaključiti da je to broj korisnika na dnevnom nivou. Kako je rekao – ,,milijarde sa velikim m“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Amerika je pokazala da raspolaže izuzetnom vojnom silom i da može da zada veoma ozbilјne i precizne udarce protivnicima. Ubojita vojna moć sama po sebi može da donese rezultate u rušenju slabih režima, kao što je u Venecueli, ali je Iran neuporedivo veći zalogaj
U savremenom političkom narativu Srbije, ekonomski uspeh se često predstavlja kao dar vizionarskog vođstva, dok se suštinski temelji održivog razvoja – vladavina prava i jake demokratske institucije – neretk...
Kompanija koja je godinama bila među najprofitabilnijima u Srbiji završila je 2025. godinu sa gubitkom od oko 12 milijardi dinara (prema zvanično do sada objavljenim finansijskim izveštajima), dok se petrohemijski kompleks, dodatno pogođen sankcijama i tržišnom nestabilnošću, nalazi na ivici održivosti
Nova Ekonomija Vesti iz izdanja AikBank
Način na koji biznisi tretiraju svoja slobodna novčana sredstva direktno oslikava njihovu tržišnu zrelost. Dok se u segmentu stanovništva o štednji često govori kao o „nevidljivom osloncu“, u sferi biznisa d...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
