Od tragedije do čekanja na saslušanje

Ovog meseca konačno bi trebalo da bude saslušan Goran Vesić, bivši ministar osumnjičen da je sa još 13 osoba oštetio budžet za 115 miliona dolara u projektu rekonstrukcije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. Dok se čeka da postupak krene sa mrtve tačke, vlast pokreće teorije zavere koje je tužilaštvo već odbacilo

U rano jutro, 1. avgusta, Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je akciju hapšenja u vezi sa tragedijom u Novom Sadu koja je odnela 16. života, tačno devet meseci ranije. Uhapšen je bivši ministar Tomislav Momirović, dok su mediji inicijalno pisali da je istragom obuhvaćeno 15 osoba. Međutim, jedan ključni akter izbegao je Momirovićevu sudbinu.

Dan uoči akcije tužilaštva, Goran Vesić je primljen u bolnicu, zbog navodnih bolova u trbuhu, povišene temperature i povraćanja, malaksalosti i dehridatacije. Portal Euronews objavio je da se bivšem ministru građevinarstva nakon prijema pogoršalo zdravstveno stanje, te je u ranu zoru i operisan.

Neka od otkrića Nove ekonomije o padu nadstrešnice:

• Slučaj nadstrešnica: Vučićeva saradnica sazivala i vodila sastanke institucija o radovima na železnici
• Nova ekonomija objavljuje projekat radova na Železničkoj stanici: CIP ipak planirao dodavanje stakla i čelika na nadstrešnicu
• Na dan pada nadstrešnice građani upozoravali da oko nje otpada materijal, svedočio policajac pred tužiocem

Od tada postupak stoji u mestu, jer Vesić nije mogao biti saslušan. Prema poslednjim informacijama, urađeno je veštačenje njegovog zdravstvenog stanja i zakazano saslušanje za 17. novembar.

Vesić, Momirović i ostali sumnjiče se da su budžetu naneli štetu, a privatnim firmama doneli korist veću od 115 miliona dolara time što su u projektu rekonstrukcije pruge omogućili prekomerno trošenje državnog novca, bez adekvatne kontrole, kako je objavio KRIK.

Ni drugi postupak, za koji je nadležno Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, nije daleko stigao. Dok se u Beogradu vodi postupak u vezi sa mogućom korupcijom, u Novom Sadu optužnica se odnosi na teška dela protiv opšte sigurnosti.

Ali ovo nije sprečilo predstavnike vlasti, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da uoči godišnjice tragedije pokreću teorije zavere o padu nadstrešnice.

Misteriozna savetnica i navodi o upozorenjima građana

Nije poznato da li bilo koje tužilaštvo namerava da sasluša saradnicu predsednika Srbije Natašu Vukšić, koja je, kako je pokazalo istraživanje Nove ekonomije, sazivala i vodila sastanke rukovodilaca ovog projekta. Njeno saslušanje bilo bi neophodno da bi se utvrdile tačne razmere uticaja predsednika Aleksandra Vučića na rekonstrukciju železnice.

„Javni tužilac je dužan da ispita svako lice koje ima bilo kakva posredna, a naročito neposredna saznanja o izvršenju predmetnog krivičnog dela. U konkretnom slučaju novinari su otkrili da je njena uloga mnogo značajnija od neke sporedne konsultativne. Moralo bi da se utvrdi na koji način je uticala na sam proces renoviranja nadstrešnice“, kaže za Novu ekonomiju advokat Vladimir Tupanjac.

Posebno je važno utvrditi u čije ime je postupala, odnosno ko ju je ovlastio, a očigledno je da je to neko mnogo moćan, smatra Tupanjac.

Iako predsednik i njegovi saradnici nemaju nikakvu nadležnost za ovakve projekte, Vukšić je sazivala i vodila sastanke aktera u projektu. U više navrata je bila uključena i u prepisku institucija zaduženih za rekonstrukciju pruge.

„Sastancima je rukovodila Nataša Vukšić, ona je pomagala i u završavanju faze 2, a to je pruga na relaciji Stara Pazova – Novi Sad. Međutim ja ne znam ispred koje institucije je ona bila. Sastanke koje je ona vodila ona je i sazivala. Neke sastanke sam sazivao ja, neke Anita Dimoski, neke investitor“, govorio je pred tužiocem jedan od svedoka koji su ispitani nakon pada nadstrešnice. Nataša Vukšić bila je uključena i u mejl prepisku rukovodilaca.

Ali ništa od toga nije bilo poznato dok se na projektu železnice radilo.

U leto 2024. godine pušten je u rad deo stanične zgrade Žеlеzničkе stanicе Novi Sad, a tom prilikom se u javnosti pojavio tadašnji ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Goran Vеsić.

On je tada najavio da ćе svе drugе stanicе na brzoj pruzi izmеđu Novog Sada i Suboticе biti završene do kraja avgusta ili počеtkom sеptеmbra, a sama pruga puštena u rad najkasnijе počеtkom dеcеmbra.

A onda se dogodio 1. novembar. Četrnaest osoba poginulo je na mestu u nezapamćenoj tragediji, dve su podlegle povredama u narednom periodu, a jedna je preživela sa teškim povredama.

Dok se javnost nosila sa šokom, tugom i besom, nešto se komešalo i „iza kulisa“. Nekoliko dana nakon incidenta, službenik Srbija voza na stanici u Novom Sadu Goran Dodić obratio se Igoru Stankoviću, komandiru Policijske ispostave za bezbednost na železnici.

„Rekao mi je da ima informacije da su blagajnici koji su bili angažovani u šalter sali u krilu B dana 1. novembra 2024. godine imali više prijava od strane građana, odnosno putnika, koji su prilikom kupovine karata ukazivali da sa vrha zgrade gde je bila nadstrešnica neki materijal u vidu šljunka otpada“, izjavio je Stanković pred tužiocem u Novom Sadu u decembru.

Dodić, šef novosadske Sekcije za vuču vozova u Srbija vozu, rekao je da je do ovih informacija došao u razgovoru sa radnicima nakon nesreće, svedočio je Stanković.

Naveo je i da mu je Dodić kazao da su dve „vidno uznemirene“ blagajnice, Mirjana Mitić i Suzana Vidaković, primile dojavu građana da se nešto obrušava sa prostora na krovu iznad nadstrešnice, i na to ukazale šefovima.

„Pored toga mi je ukazao da je nakon pete prijave od strane građana sišao Veselin Simović, koji je šef sekcije, i da je tom prilikom psovao, u smislu šta se sad prijavljuje kada nema ništa“, rekao je Stanković, prema iskazu u koji je uvid imala Nova ekonomija.

Međutim, sam Dodić je dao drugačiju izjavu, kao i niz zaposlenih na Železničkoj stanici Novi Sad. Oni su negirali da su se građani žalili na dan nesreće. Koliko je poznato, nije bilo dalje istrage u ovom pravcu.

Od masovnih protesta do represije

Vrlo brzo nakon pada nadstrešnice počeli su protesti. Najpre su demonstranti blokirali saobraćajnice na 15 minuta kako bi odavali počast, budući da 16. žrtva nije još bila podlegla povredama.

Nakon napada na studente beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti tokom jedne takve ćutnje, počele su blokade obrazovnih ustanova. Vrlo brzo su ove blokade uzele maha, a direktno demokratski organizovan studentski pokret postao glavni pokretač protesta.

Studenti su uspeli da pritiskom na vlast izdejstvuju objavljivanje ogromnog broja dokumenata u vezi sa rekonstrukcijom železnice, na osnovu kojih su otkrivene brojne informacije o projektu.

Protesti su dostigli vrhunac 15. marta 2025. godine u Beogradu. Arhiv javnih skupova procenio je da je ovom skupu prisustvovalo između 275.000 i 325.000 ljudi, ako ne i više.

Ali okupljanje je obeležio incident koji do danas nije razjašnjen. Oko 12 minuta nakon što je počelo održavanje počasti poginulima, tišinu je prekinuo glasan šum, nalik vozilu koje se približava. Okupljena masa ljudi, na potezu od Terazija do Jugoslovenskog dramskog pozorišta, raspršila se ka trotoaru sa obe strane ulice.

Narednih dana, građani koji su bili na protestu prijavljivali su da su tom prilikom osećali nesvesticu, mučninu, dezorijentisanost ili druge simptome. Sve ovo podstaklo je sumnju da se radilo o upotrebi neke vrste zvučnog uređaja ili oružja, ali istina još uvek nije utvrđena.

Vlast je u međuvremenu krenula u pojačanu represiju. Organizovani su skupovi protiv blokada, a ispred Skupštine Srbije podignuto je neformalno šatorsko naselje pristalica režima, poznato kao „Ćacilend“.

Policija je sve više pokazivala silu. Sredinom avgusta dogodio se slučaj koji je zgrozio javnost, kada je studentkinja i aktivistkinja Nikolina Sinđelić posvedočila da su je tokom protesta maltretirali pripadnici Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata i njen komandant, Marko Kričak.

Sinđelić i drugi studenti koji su bili privođeni sa njom rekli su da su fizički maltretirani, a da je Kričak lično pretio silovanjem Nikolini.

MUP je negirao optužbe na račun policije. Nakon što je Sinđelić javno progovorila o policijskom nasilju, na društvenim mrežama osvanule su njene intimne fotografije, i to iz vremena kada je bila maloletna.

U međuvremenu su studenti formirali izbornu listu za predstojeće parlamentarne izbore, ali još uvek je nisu objavili.

Novosadski postupak posle „reseta“ optužnice

Dok se na ulici nastavlja preganjanje studenata, građana i policije, sudski postupci se polako vuku.

U Beogradu se čeka na saslušanje Vesića, a ni podizanje optužnice u Novom Sadu ne prolazi bez trzavica. Prvi put je optužnica u aprilu vraćena tužilaštvu na doradu odlukom Višeg suda.

Tužilaštvo je po drugi put podiglo optužnicu 16. septembra, a njom je obuhvaćeno 13 osoba.

Među njima su Goran Vesić, njegova pomoćnica u ministarstvu Anita Dimoski, bivša vršiteljka dužnosti direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković i bivši direktor IŽS Nebojša Šurlan.

Na optužnici su i projektanti i osobe odgovorne za tehničku kontrolu, izvođenje građevinskih radova, stručni nadzor i drugi.

Optužnica ih tereti za krivična dela kojima je omogućena upotreba javnog objekta – stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, krila B, iako su u toku bili građevinski radovi i za koji objekat nije izdata upotrebna dozvola.

Takođe, obuhvaćeni optužnicom za krivično delo su i oni u vezi sa prethodnim neodržavanjem konstrukcije objekta stanične zgrade, kao i krivična dela u fazi projektovanja i izvođenja radova prilikom renoviranja stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, prema saopštenju tužilaštva.

Uoči godišnjice tragedije, teorije zavere od predstavnika vlasti

Kako se približava prva godišnjica novosadske tragedije, predstavnici vlasti počeli su sve više da insinuiraju da je pad nadstrešnice bio nekakva namerno izazvana „diverzija“.

Ove teorije nisu novost, a prvi put su se čule u režimskim medijima vrlo brzo nakon incidenta.

Ovakve sumnje iznosili su teoretičar zavere Saša Borojević i osuđeni ratni zločinac i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj.

U narativ su se uključivali i ljudi poput advokata Vladimira Đukanovića i predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, a sve su pojačavali tabloidi poput Informera i pojedine televizije sa nacionalnom frekvencijom.

Kampanja je dostigla vrhunac kada je lično predsednik Aleksandar Vučić, gostujući na TV Pink, pokazao snimak na kom se vidi opozicioni odbornik iz Novog Sada Miša Bačulov kako prolazi ispred Železničke stanice, oko tri sata pre pada nadstrešnice.

Sam Bačulov je u javnosti govorio o tome da je bio na stanici tog 1. novembra. Posle Vučićevog TV nastupa, Bačulov je sam podneo zahtev da ga tužilaštvo ispita.

Ali uprkos teorijama zavere koje dolaze iz vlasti, samo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je odavno reklo – nije bilo diverzije. Uoči godišnjice pada nadstrešnice Bačulov je uhapšen, a režimski mediji su javili da je on navodno planirao da naudi sebi i za to optuži predsednika Aleksandra Vučića.

Tužilaštvo je u julu saopštilo da pad nadstrešnice nije posledica terorističkog čina, a forenzika nije utvrdila da su korišćene eksplozivne materije.

Kako se 1. novembar bliži, studenti i zborovi građana najavili su komemorativni skup u Novom Sadu.

„Naša borba je uvek podrazumevala da stanu rame uz rame studenti, poljoprivrednici, profesori, lekari, sveštenici… I da se setimo svi žrtava za koje je isključivo odgovorna korupcija države“, navedeno je između ostalog u usaglašenom odgovoru studenata televiziji N1.

Što se tiče same istrage o padu nadstrešnice, advokat Vladimir Tupanjac kaže da svi znamo da su institucije zarobljene i da se ne može očekivati istraga protiv najviših funkcionera izvršne vlasti.

„Koliko god da prikupljeni dokazi budu ukazivali na njihovu umešanost, dosadašnja praksa pokazuje da ne postoji javni tužilac koji ima dovoljno integriteta da procesuira slučajeve visoke korupcije, čak i kada naiđe na neke konkretne dokaze“, kaže on.