Nova ekonomija objavljuje projekat radova na Železničkoj stanici: CIP ipak planirao dodavanje stakla i čelika na nadstrešnicu

Uprkos izjavama zvaničnika, radovi na nadstrešnici Železničke stanice u Novom Sadu bili su predviđeni projektom rekonstrukcije i adaptacije stanice koji je radio Institut CIP. U ovom projektu, do kog je došla Nova ekonomija, CIP je naveo da je stanica zatečena u dobrom stanju, što po rečima stručnjaka govori u prilog tezi da je nosivost objekta narušena tokom rekonstrukcije.

Prikaz postojećeg stanja objekta dat je kroz snimanje objekta na licu mesta, a utvrđeno je da je stanica „u dobrom stanju i da se vizuelnim posmatranjem ne uočavaju oštećenja koja bi uticala na stabilnost objekta“.

Arhitekta Slobodan Maldini, koji je za Novu ekonomiju analizirao CIP-ov projekat, kaže da to praktićno potvrđuje da je objekat bio u redu pre rekonstrukcije.

“On je pre rekonstrukcije bio kvalitetan, to su oni potpisali. Oni su primili ispravan ‘auto’, a kad su ga isporučili, on se raspao”, rekao je Maldini za Novu ekonomiju.

Prema njegovim rečima, odgovorni se „ne mogu vaditi“ na malu verovatnoću da se radilo o grešci koju nije bilo moguće primetiti.

„Skrivena mana može da se pokaže posle 10 godina… ovo se desilo u kratkom vremenskom periodu. Ne mogu oni da se vade na neku skrivenu manu”, kaže Maldini.

Iz dokumenta se takođe vidi da arhivski primerak izvornog projekta iz 1964. godine za ceo objekat nije pronađen.

Projektantu su, uz drugu dokumentaciju, bili dostupni samo delovi arhivskog projekta za krilo D. Nadstrešnica iznad glavnog ulaza bila je deo krila B.

Arhitekta Maldini kaže da se sa takvim primerima sreo i lično.

„Ti projekti se čuvaju u arhivu, njima je deo arhive u Petrovaradinu, a deo u gradskoj kući Novog Sada, znam iz svojih slučajeva – nađem projekat i neko je isčupao strane, nekome je za nešto trebalo. To je sasvim moguće, ali su morali da insistiraju da se to nađe jer postoji trag, neki pismeni zapis. Ne mogu da se vade na nedostatak validne dokumentacije“, kazao je on.

Neposredno nakon nesreće u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešnice na železničkoj stanici poginulo 14 ljudi, direktor Instituta CIP tvrdio je da nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije.

Saobraćajni institut CIP nije odgovorio na pitanja Nove ekonomije, kao ni na pozive za komentar.

Ceo projekat pogledajte ovde:

Za nadstrešnicu predviđene cementne ploče i staklo

U pregledu predviđenih radova na stanici, navedeno je da je „objekat u građevinskom smislu u dobrom stanju“, ali da se „zbog nove organizacije prostora i usled višegodišnjeg neodržavanja uočavaju oštećenja na fasadi, krovu i u enterijeru“.

Projektom je za nadstrešnicu predviđeno da se „sanira i delimično zatvara – postojeći otvori kaljenim laminiranim staklom u inoks potkonstrukciji sa gornje strane“.

Sa donje strane, puni delovi nadstrešnice oblažu se cementnim pločama, vidi se iz dokumenta.

U projektu Instituta CIP se napominje da „predviđeni radovi ne ugrožavaju stabilnost postojećeg objekta, kao ni autentičan izgled objekta“.

Prethodno je, nakon nesreće, inženjer geologije Zoran Đajić istupio u javnost sa tvrdnjama da je upravo ta dodatna konstrukcija „povećala težinu nadstrešnice bar za trećinu“.

Đajić, koji je bio nadzornik za kamen na projektu rekonstrukcije, ranije je rekao da je pao deo nadstrešnice koji je bio pod tim dodatnim opterećenjem.

Podsetimo, nakon nesreće u kojoj je poginulo 14 ljudi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je pregledao celu dokumentaciju u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu i da to što je „bio neko premazivao, nije nikakav teret„.

Konzorcijum kineskih firmi CRIC-CCCC, koji su glavni izvođači projekta, tvrdio je da nadstrešnica nije ni bila predmet rekonstrukcije.

Na Železničkoj stanici bio je angažovan niz firmi, uključujući podizvođača Starting d.o.o, o čemu je Nova ekonomija pisala.

Dokumentacija bila i na revizionoj komisiji

Tehnička dokumentacija za projekat prošla je i revizionu komisiju, koja je prihvatila ovu dokumentaciju kao potpunu.

U izveštaju revizione komisije navodi se da je investitor dužan da postupi po merama izvestilaca stručne kontrole, a koje kažu da dozvoljenu vrednost deformacije fasadne rigle – vrste nosača – treba uskladiti sa usvojenim tipom aluminijumske podkonstrukcije fasade.

„To je ta ista rigla koja nosi nadstrešnicu i tu su rekli da je treba uskladiti sa tipom aluminijumske podkonstrukcije fasade. Sad je ta fasadna rigla deformisana jer je nadstrešnica pala, ona se poremetila“, rekao je Maldini.

Prema njegovim rečima, potrebno je izvršiti rekonstrukciju tog serklaža jer on nije više statički dovoljan, odnosno treba proveriti da li je on statički nosiv.

„Imali smo nadstrešnicu sa spoljašnje strane koja je u uticaju sila bila proračunata, ali je ona sada pala i nema je. Međutim, ne znamo kada su proračunavali i radili galeriju u unutrašnosti, da li je uzet u obzir uticaj spoljašnje nadstrešnice i da je ona klackalica, odnosno protivteg. Onog trenutka kada je jedan protivteg nestao, pitanje je kako će da reaguje drugi, a pritom je veza poremećena jer kada je to palo od siline ta rigla, odnosno horizontalni serklaž se pomerio i to je već zabrinjavajuće. Potrebno je to ispratiti i videti koliko se pomerio, i zameniti“, upozorava Maldini.

Kako posle pada nadstrešnice verovati u druge projekte koje rade iste firme: Metro, Beograd na vodi, Nacionalni stadion…