Radnici Apoteka Beograd obustavili rad: Prihodi pali za više od 10 odsto

Radnici Apoteka Beograd su prvi put u istoriji postojanja, primorani da obustave rad. U jednodnevnu obustavu su ušli, kako su naveli, zbog nemogućnosti dostojanstvenog i bezbednog rada i nepostojanja uslova i sredstava za pružanje primarne zaštite zbog koje su i osnovani od Grada Beograda.

„Molimo za podršku i razumevanje, kako situacija u kojoj se danas nalaze naše apoteke, ne bi bila budućnost državnog apotekarstva kako u Beogradu tako i u Srbiji. Državne apoteke su uvek obezbeđivale sigurno, neprekidno, nekomercijalno snabdevanje građana lekovima i pomagalima u svim mestima iz plana mreže primarne zdravstvene zaštite“, naveli su u saopštenju istaknutom na ulazu u apoteku.

Podsetili su i da su zajedno sa domovima zdravlja, državne apoteke bile i ostale najdostupnija primarna zdravstvena zaštita svih građana Srbije.

„Za nas vi niste kupci, lek nije roba, kao što ni mi za vas nismo prodavci već najdostupniji zdravstveni radnici jer zdravlje nema cenu“, dodali su apotekari državne apoteke.

Još pre nego što su najavili obustavu rada, zaposleni Apoteka Beograd objavili su da sada imaju oko 65 apoteka sa oko 400 zaposlenih, kao i da su nekada imali 127 objekata i 1.300 zaposlenih.

Rešenje za Apoteke gradska vlast nije našla, a sam gradonačelnik Aleksandar Šapić je na jučerašnjoj konferenciji poručio zaposlenima u ovoj ustanovi da se obrate svom rukovodstvu i predsedniku Skupštine Grada Beograda Nikoli Nikodijeviću.

Kako je istakao, svi njegovi predlozi za pomoć su odbijeni.

„Apoteke Beograd su godinama u problemu. Subvencionišu se direktno iz budžeta Grada Beograda. Sve što sam imao da kažem o Apotekama Beograd sam kazao pre godinu dana. Tada sam predložio da se, poput Novog Sada i drugih gradova u Srbiji, uđe u koncesiju ili privatizaciju“, kazao je na on na konferenciji za novinare i dodao da su svi njegovi predlozi odbijeni.

Podsetio je da je nuđeno i da opozicija predloži direktora iz svojih redova, što je opozicija odbila, a da zaposleni nisu hteli da predlože direktora.

„Nudili smo im sva moguća rešenja, nijedno nisu prihvatili. Ipak, platili smo sve dugove koje su imali prema dobavljačima“, kazao je Šapić.

Zaposleni su još početkom godine ukazali na probleme koje apoteka ima, odnosno neprimanje plata i da apoteke nemaju dovoljno osnovnih lekova što im dodatno otežava poslovanje.

Dok su zaposleni u apoteci čekali rešenje problema, Nova ekonomija je analizirala finansijske izveštaje od 2019. do 2024. godine. Analiza je pokazala da su prihodi Apoteke Beograd u tom periodu opali za više od 10 odsto, da su ih ukupni rashodi svake godine premašivali, ali i da se ovaj budžetski deficit (odnosno razlika između rashoda i prihoda) – konstantno smanjuje.

Istovremeno, nivo ukupnog dugovanja je stabilan ili u blagom padu, a potraživanje same Apoteke prema drugim organizacijama mere se u stotinama miliona dinara.

Nikodijević tvrdio da nije normalno da u tržišnim uslovima Grad dotira Apoteke

Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević naveo sredinom septembra ove godine da je Grad više puta pomagao Apotekama kada je upućivao jednokratnu pomoć oko par stotina miliona dinara, kao i da „nije normalno da u tržišnim uslovima Grad iz budžeta dotira Apoteke“.

Finansijski izveštaji koje je Nova ekonomija dobila pravnim putem prošle godine pokazuju da je samo dva puta za pet godina Apoteka dobila novac iz Republičkog budžeta. To je učinjeno 2021. godine u iznosu od 4,7 miliona dinara i u 2023. godini 123,2 miliona dinara, koji je, ispostaviće se, bio namenjen za jednokratnu pomoć zaposlenima.

U toku 2023. godine, Apoteka Beograd je imala prihode i primanja od prodaje nefinansijske imovine u iznosu od 4,8 milijardi dinara, dok su njeni izdaci kao i prethodnih godina bili viši – više od pet milijardi dinara.

Zbog toga je ova ustanova bila u „minusu“ od 248,8 miliona dinara, a neplaćeni dugovi prema dobavljačima iznosili su 1,02 milijarde dinara – skoro 200 miliona manje nego lane.

Od tog iznosa, dug za lekove i pomagala bio je 692,9 miliona dinara.

Rashodi za zaposlene (odnosno plate, socijalni doprinosi, naknade, socijalna davanja i drugo) činili su više od četvrtine svih troškova Apoteke, a dostigli su 1,4 milijardi dinara.

Preduzeće trenutno u blokadi zbog 16,2 miliona dinara

Preduzeće Apoteka Beograd trenutno je u blokadi. Trenutna blokada u iznosu od tačno 16.208.506 dinara je počela 16. oktobra ove godine. Preduzeće je bilo u blokadi i prošle godine u septembru zbog prinudne naplate od 10,17 miliona dinara, koju je pokrenulo preduzeće Magna Pharmacia.

Kako su ranije pisali mediji, do pogoršanja situacije i pada prometa došlo je i sa uvođenjem obaveze sprovođenja javnih nabavki.

Javne nabavke su, kako je tvrdila jedna od radnica, postale obavezne samo za ovu ustanovu i zahvaljujući tome su privatne apoteke postale nelojalna konkurencija.

„One su praktično dobile dozvolu da izdaju lekove na recept, ali nisu imale obavezu raspisivanja nabavki. Samim tim su postale konkurentnije i sa cenama, asortimanom i brzinom snabdevanja“, rekla je jedna od upravnica u izjavi za Forbes.

Apoteka od 2006. godine u vlasništvu grada

Prvu apoteku u Srbiji otvorio je u Beogradu magistar farmacije Matej Ivanović. Ova apoteka iz koje su se lekovima snabdevali stanovnici Beograda, ali i cele Srbije, počela je da radi 30. aprila 1830. godine.

Ona se nalazila preko puta Saborne crkve, u tadašnjoj Dubrovačkoj ulici, sada Ulica kralja Petra.

Apoteka je kasnije više puta menjala ime, vlasnika i lokaciju, da bi po završetku Drugog svetskog rata postala društvena svojina u okviru novoformiranog Apotekarskog preduzeća Beograd.

Godine 1964. preseljena je u Knez Mihailovu ulicu br. 27, gde se i danas nalazi.

Do 2007. godine osnivač Apoteke Beograd bila je Republika Srbija, odnosno Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a od 1. januara 2007. godine osnivačka prava prelaze na Skupštinu grada Beograda, kada je i promenjen naziv ustanove u Apoteka Beograd.

Ustanova je prvo radila u prostorijama „Jugoleka“, a 1972. godine je dobila poslovne prostorije u Domu zdravlja „Vračarˮ, gde je danas njeno sedište.

Apoteka Beograd je osnovana Odlukom Skupštine grada Beograda na sednici održanoj 29. novembra 2006. godine. Tom prilikom grad Beograd je od države preuzeo prava i obaveze osnivača nad Apotekom Beograd koja je do tada nosila naziv Apotekarska ustanova „Beograd”.