Problemi u Apoteci Beograd ponovo su došli u centar pažnje sredinom meseca, kada su zaposleni organizovali štrajk zbog neisplaćenih plata za jul i avgust. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je izjavljivao da je prodaja privatnom vlasniku jedino rešenje za ovu uglednu apotekarsku ustanovu u vlasništvu Grada, pa čak i predstavnicima opozicije nudio da preuzmu upravljanje nad njom.
Dok zaposleni u Apoteci Beograd čekaju razrešenje situacije (ili traže posao u privatnom sektoru), Nova ekonomija je analizirala finansijske izveštaje ove ustanove za poslednjih pet godina (2019-2023). Analiza ukazuje da su prihodi Apoteke Beograd u ovom periodu opali za preko deset odsto, da su ih ukupni rashodi svake godine premašivali, ali i da se ovaj budžetski deficit (odnosno razlika između rashoda i prihoda) – konstantno smanjuje. Istovremeno, nivo ukupnog dugovanja je stabilan ili u blagom padu, a potraživanje same Apoteke prema drugim organizacijama mere se u stotinama miliona dinara.
Apoteka je, sudeći prema finansijskim izveštajima koje je Nova ekonomija dobila pravnim putem, samo dva puta za pet godina dobila novac iz Republičkog budžeta: 2021. godine u iznosu od 4,7 miliona dinara i u 2023. godini 123,2 miliona dinara, koji je, ispostaviće se, bio namenjen za jednokratnu pomoć zaposlenima.
U toku 2023. godine, Apoteka Beograd je imala prihode i primanja od prodaje nefinansijske imovine u iznosu od 4,8 milijardi dinara, dok su njeni izdaci kao i prethodnih godina bili viši – preko pet milijardi dinara.
Zbog toga je ova ustanova bila u „minusu“ od 248,8 miliona dinara, a neplaćeni dugovi prema dobavljačima iznosili su 1,02 milijarde dinara – skoro 200 miliona manje nego lane.
Od tog iznosa, dug za lekove i pomagala bio je 692,9 miliona dinara.
Prošle godine Apoteka je imala dug za energente u iznosu od 10,4 miliona dinara, od čega za daljinsko grejanje 2,09 miliona, NIS-u je bila dužna 1,04 miliona, a Elektroprivredi skoro 7,3 miliona.
Rashodi za zaposlene (odnosno plate, socijalni doprinosi, naknade, socijalna davanja i drugo) činili su više od četvrtine svih troškova Apoteke, a dostigli su 1,4 milijardi dinara.
Prošle godine, 2023, novčane kazne i penali po rešenju sudova bili su manji nego ranijih godina – samo 551.000 dinara.
Sa druge strane, Apoteka Beograd od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) prošle godine potraživala čak 382,2 miliona dinara. Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika im je dugovao 1,4 miliona dinara, a ostala potraživanja su dostizala 100 miliona dinara.
Ukupna nenaplaćena potraživanja bila su 484,5 miliona za 2023. godinu, i bila su za 250 miliona manja nego prošle, 2022. godine.
Iz finansijskih izveštaja Apoteka Beograd vidi se da je ovo preduzeće poslednjih pet godina poslovalo sa sličnim ali sve manjim prihodima, da su se troškovi preduzeća smanjivali, a zaduženja su ili mirovala ili se smanjivala. Zapravo, poslednje dve godine (2022. i 2023. godine) deficit preduzeća bio je dosta manji nego ranije.
Tako su u 2022. godini prihodi preduzeća iznosili 4,9 milijardi dinara, ali je deficit te godine skoro duplo umanjen u odnosu na prethodnu godinu i iznosio je 330 miliona dinara.
Sva neizmirena dugovanja prema dobavljačima su u 2022. godini bila viša od 1,3 milijarde dinara.
Samo rashodi za zaposlene te godine bili su nešto viši od 1,3 milijarde dinara, dok su kazne i penali po rešenju sudova iznosili 1,3 miliona dinara.
Dug za lekove na recept je 2022. godine premašivao sumu od 970 miliona dinara, ali je za energente bio manji nego ranije – samo 354.000 dinara.
I 2022. godine situacija sa ostalim potraživanjima je bila slična kao i prethodne, pa su ukupna potraživanja Apoteka Beograd narasla do 731 milion dinara.
Od tog iznosa 615 miliona je dugovao RFZO i 2,3 miliona Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Ostala potraživanja vredela su 113,6 miliona dinara.
Kada su u pitanju lekovi, u reviziji finansijskih izveštaja koju je izvršila Državna revizorska institucija, uočeno je da pomoćna knjiga zaliha robe Apoteka Beograd ne sadrži podatke o roku trajanja robe, „a što u toku budžetske godine rezultiralo rashodovanjem značajnih količina robe usled isteka roka trajanja“.
„Zbog stanja prekomernih zaliha sirovina i ambalaže u toku 2022. godine Apoteka Beograd je u toku 2022. godine formirala Stalnu komisiju za praćenje zaliha u apotekama i laboratorijama Apoteke Beograd, sa zadatkom da prati zalihe i dostavlja predloge koji se odnose na uočene probleme sa robom na zalihama (rokovi upotrebe i višak zaliha). Komisija prilikom rada nema na raspolaganju podatke iz pomoćne knjige zaliha koji se odnose na rokove trajanja robe, već podatke o količinama i vrsti robe koja je pred istekom roka trajanja dobija od upravnika apoteka kao pojedinačnih organizacionih jedinica“, navela je tada DRI.
Ni 2021. godina nije prošla bez gubitaka. Iako su prihodi Apoteke te godine iznosili 4,8 milijardi dinara, rashodi su bili mnogo veći – čak 5,5 milijardi dinara.
Tako je Apoteka bila u deficitu skoro 616,4 miliona dinara, a neizmirene obaveze prema dobavljačima (da ne kažemo dugovi) bili su 1,06 milijardi dinara.
Od te brojke, najveći dug otpada na „lekove na recept“ (644,6 miliona dinara), ostale obaveze (7,1 milion), Javno komunalnom preduzeću (6,4 miliona dinara) i za enegrente (2,9 miliona).
Od dugova za energente najveći je bio Elektroprivredi Srbije 2,08 miliona dinara.
Vidimo da se rashodi za plate već godinama ne menjaju, pa su troškovi za zaposlene u Apoteci Beograd i te godine bili istovetni – 1,3 milijarde dinara.
Na popravke i održavanje zgrada i objekata potrošeno je nešto više od četiri miliona dinara, a na popravku i održavanje opreme 12,4 miliona.
Za rashodnu stranu ove godine bile su važne i tužbe koje pokreću dobavljači zbog nenaplaćenih dugova, pa je tako ovo preduzeće na novčane kazne i penale po rešenju sudova 2021. godine dalo 2,6 miliona dinara.
Kada su u pitanju nenaplaćena potraživanja Apoteke Beograd za 2021. godinu, ona su bila malo manja nego 2020. i iznosila su 759,9 miliona dinara.
RFZO je Apoteci dugovao 634,9 miliona dinara, a Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika 3,06 miliona dinara. Preostali iznos od 122 miliona bio je za „ostala potraživanja“.
Apoteka Beograd je u 2019. godini bila u deficitu 680 miliona dinara, dok je 2020. godinu završila u najvećem godišnjem „minusu“ u poslednje vreme. Deficit je tada bio čak 850,5 miliona dinara.
O dugovanju svedoče i brojke koje su u vezi sa neizmirenim obavezama prema dobavljačima, pa je tako Apoteka 2020. godine bila zadužena prema dobavljačima u ukupnom iznosu od 1,08 milijardi dinara.
Najveći deo tog duga išao je za lekove na recept u iznosu od skoro 688 miliona dinara i druge lekove, u iznosu od skoro 305 miliona dinara.
U milionima je iznosio i dug za energente, čak 7,6 miliona dinara, od čega je Elektroprivredi Apoteka bila dužna skro 4,2 miliona, a NIS-u 822.000 dinara. Za daljinsko grejanje te godine Apoteka je dugovala 2,6 miliona dinara.
Iste godine Javno komunalnom preduzeću Apoteka je bila dužna 8,2 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji.
Nenaplaćena potraživanja Apoteke Beograd 2020. godine bila su u ukupnom iznosu od 783,4 miliona dinara.
Od tog iznosa najveće nenaplaćeno potraživanje je bilo od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. To znači da je RFZO Apoteci Beograd dugovao 663,3 miliona dinara, dok je Fond za socijalno osiguranje vojnih osgiuranika dugovalo ovom preduzeću 12,6 miliona dinara.
Kako je do ovakavog finansijskog stanja Apoteke došlo u toku godina i zašto danas nema lekova u apotekama – za sada nismo uspeli da saznamo.
U izjavi za Forbes Srbija jedna od upravnica Apoteka, rekla je da je do pogoršanja situacije i pada prometa došlo sa uvođenjem obaveze sprovođenja javnih nabavki.
Javne nabavke su, kako ona tvrdi, postale obavezne samo za ovu ustanovu i zahvaljujući tome su privatne apoteke postale nelojalna konkurencija.
„One su praktično dobile dozvolu da izdaju lekove na recept, ali nisu imale obavezu raspisivanja nabavki. Samim tim su postale konkurentnije i sa cenama, asortimanom i brzinom snabdevanja“, rekla je jedna od upravnica u izjavi za Forbes.
Državna revizorska institucija je 2022. godine u izveštaju skrenula pažnju da je svim članovima Nadzornog odbora Apoteke Beograd u toj godini istekao četvorogodišnji mandat a da novi članovi nisu imenovani, što nije u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
Takođe, Upravni i odbor je u toj godini imao četiri člana kojima je istekao mandat.
„Preporučujemo Gradu Beogradu koji vrši osnivačka prava nad Apotekom Beograd da u skladu sa zakonom datim ovlašćenjima, imenuje članove Nadzornog odbora Apoteke Beograd“, stoji u izveštaju.
Trenutni vršilac dužnosti direktora apotekarske ustanove Apoteka Beograd je tridesetšestogodišnji Nikola Prelević koji je i ranije bio na ovoj funkciji, a zvanično je imenovan 23. juna ove godine na period od šest meseci.
Prvu apoteku u Srbiji otvorio je u Beogradu magistar farmacije Matej Ivanović. Ova apoteka iz koje su se lekovima snabdevali stanovnici Beograda, ali i cele Srbije, počela je da radi 30. aprila 1830. godine.
Ona se nalazila preko puta Saborne crkve, u tadašnjoj Dubrovačkoj ulici, sada Ulica kralja Petra.
Apoteka je kasnije više puta menjala ime, vlasnika i lokaciju, da bi po završetku Drugog svetskog rata postala društvena svojina u okviru novoformiranog Apotekarskog preduzeća Beograd.
Godine 1964. preseljena je u Knez Mihailovu ulicu br. 27, gde se i danas nalazi.
Do 2007. godine osnivač Apoteke Beograd bila je Republika Srbija, odnosno Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a od 1. januara 2007. godine osnivačka prava prelaze na Skupštinu grada Beograda, kada je i promenjen naziv ustanove u Apoteka Beograd.
Ustanova je prvo radila u prostorijama „Jugoleka“, a 1972. godine je dobila poslovne prostorije u Domu zdravlja „Vračarˮ, gde je danas njeno sedište.
Apoteka Beograd je osnovana Odlukom Skupštine grada Beograda na sednici održanoj 29. novembra 2006. godine. Tom prilikom grad Beograd je od države preuzeo prava i obaveze osnivača nad Apotekom Beograd koja je do tada nosila naziv Apotekarska ustanova „Beograd”.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
U susret godini koja dolazi, Wolt je podelio podatke o tome šta su i koliko naručivali ljudi u Srbiji tokom 2024, kroz višemilionske dostave na klik. Priča o užicima, praktičnosti i momentima koji nas povezu...
Sve je počelo u 2021. godini kada se na zvaničnom Fejsbuk nalogu javnog preduzeća Pošta Srbije pojavila objava sa novim bojama logoa tog preduzeća. Sve do danas Pošta je u praksi nastavila da koristi te nove...
Predsednik Aleksandar Vučić u petak 13. decembra objavio je da je „zvanično obavešten“ da će vlada SAD uvesti sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS). Do objave ovog teksta još nema zvanične informaci...
Prisustvo Kine na Zapadnom Balkanu je u kontinuiranom porastu u prethodnih 15 godina. Iako postoje jasne razlike unutar regiona, sa Srbijom kao očiglednim vodećim partnerom azijske države, kinesko prisustvo ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
