Srbija beleži duplo niži rast od planiranog. Šta nas čeka u narednoj godini?

Krajem svake godine licitira se i predviđa privredni rast za narednu, pa tako i ove. Vlasti u zemlji sa, kako kažu, najbrže rastućom ekonomijom u regionu, rast obećan prošle godine više i ne pominju, već se sada najavljuje najbrži rast u narednoj godini i to u celoj Evropi.

Političari bi voleli da smo svi kratkog pamćenja, ali javnost je ta koja treba da prosudi koliko su obećanja i ispunjena. Pošto za ovu godinu od obećanja rasta od 4,2 odsto nema ništa, kako onda verovati ponovo u bajku koja nam se servira za narednu?

Prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji koju objavljuje Ministarstvo finansija, očekivalo se da rast bruto društvenog proizvoda (BDP) ove godine bude 4,2 odsto, naredne 4 odsto i 2027. fantastičnih 5 odsto.

Međunarodni monetarni fond (MMF) ali i ostale institucije već su dobrano spustile prognozu za ovu godinu na 2,1 odsto.

Izjava aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića dalje negira prognozu rasta koju nam je Ministarstvo finansija serviralo krajem prošle godine.

„Verujem da ćemo imati rast od 3,6 odsto sledeće godine, a do 2030. godine četiri odsto. MMF predviđa da ćemo tada biti broj jedan ili dva na nivou cele Evrope“, dodao je Vučić. Prema onoj revidiranoj strategiji rast je trebao da bude naredne 4 odsto i 2027. godine na 5 odsto.

MMF, međutim, u svom izveštaju za region svrstava Srbiju daleko niže od ostalih zemalja u regionu kada je u pitanju rast BDP.

Ako se setimo čvrstih obećanja vlasti sa kraja prošle godine da ćemo sigurno rasti brzinom od 4,2 odsto, polako smo došli na 2,1 odsto u oktobru, a za narednu godinu, pa i onu posle nje, ekonomisti nisu ni u mogućnosti da sagledaju šta će se dešavati. Deo odgovora dobili smo od Branimira Jovanovića sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, koji prognozira ubedljivo najniži rast za Srbiju od 2 odsto ove godine.

„Zašto uglavnom sve institucije očekuju snažniji rast od sledeće godine? Prvi razlog je što se očekuje da se razreši domaća politička kriza – svi očekuju izbore verovatno na proleće, i nakon toga bi se ovaj izgubljeni rast zbog domaće krize delimično povratio. Drugi razlog je što se očekuje blaga stabilizacija globalnih tenzija – čini se da neće biti trgovinskog rata, da su carine sada već gotova stvar i da će se tenzije između Amerike i Kine malo smiriti. Naš institut takođe očekuje da dođe do promene vlasti, i zbog toga do pojedinih promena u ekonomskim politikama – da se više podržavaju domaće firme i da se možda ubrzaju EU integracije, što bi takođe ubrzalo rast,“ kaže Jovanović.

Inflacija

Nastavak smanjenja međugodišnje inflacije očekuje se i u narednom periodu, tako da se u 2025. godini procenjuje da će prosečna inflacija iznositi 3,5 odsto stoji u revidiranoj strategiji. Međutim, inflacija se kretala iznad 4 odsto, osim maja kada je bila na 3,8 odsto i septembra kada je bila na 2,9 odsto. Takođe se sada vidi i po najavama iz Narodne banke Srbije da će se inflacija kretati malo iznad granice zacrtanog cilja, odnosno preko 4,5 odsto.

Iz MMF-a kažu da bi vlasti „trebalo da ostanu na oprezu zbog potencijalnih rizika rasta inflacije“. Sijaset ekonomista najavljuje da će nam inflacija možda biti i najveći problem u budućnost jer nismo uspeli da je smirimo od početka rata u Ukrajini 2022. godine.

„Dakle, sniženje projekcije rasta BDP-a se svakako odražava na sve ostale indikatore koji su povezani sa BDP-om, kao što su deficit, javni dug i sl. Međutim, ovaj put se to ne vidi previše, jer su paralelno s nižim realnim rastom BDP-a projekcije inflacije povećane, zbog čega su promene u nominalnom BDP-u minimalne. Zato su i naše i sve ostale projekcije javnog duga i budžetskog deficita uglavnom bez velikih promena u odnosu na pre par meseci,“ kaže Jovanović.

Ali ukoliko se situacija sa padom BDP-a produži, a vidimo da su se očekivanja već izmenila, da li će se onda jače osetiti i pogoršanje drugih parametara koji se mere u odnosu na društveni proizvod?

Inflacija je dobra za državu i budžet, ali je na žalost loša po građane, kaže Milan Kovačević, konsultant ta strana ulaganja. Kako objašnjava, kada imate inflaciju uvećavaju se i količine novca od poreza u budžetu i ostali prilivi ali, on se, iz više razloga, pribojava fiskalnih izdataka.

„Najveća opasnost za ekonomiju su sankcije NIS-u i ja se jako bojim jer je sama kompanija veliki deo rasta BDP-a. Ako se sankcije ne skinu, možda bi i bilo najbolje da kompanija ode u stečaj nego da je održavamo iz budžeta. Sada kada znamo da će biti udara na cene, NBS bi trebalo da razmišlja kako da spusti inflaciju. Takođe, treba odustati od nekih trošnji iz budžeta da ne bi došlo do uvećanja javnog duga. A što se tiče mera, ne mogu se stvari administrativno rešavati, od toga nema koristi“, kaže Kovačević. Kako dodaje, sankcije NIS-u će biti problem i za niz drugih kompanija koje su vezane za ovog giganta, a to će se takođe osetiti u BDP-u.

Ukoliko se prolongira situacija sa sankcijama, svakako će i svi ostali parametri biti ugroženi, naglašava konsultant.

Kada pominjemo mere koje je država uvela maloprodajnim lancima, što je spustilo inflaciju u septembru na 2,9 odsto, iz izveštaja NBS vidi se da će od oktobra inflacija ići ipak na gore i to do juna sledeće godine. Prema ovim očekivanjima NBS, uredba države u vezi maloprodaje je imala efekat na mesečnom nivou.