Indeks: Srbija četvrta u Evropi po orgnizovanom kriminalu, ključni „državni akteri“

Srbija je zauzela četvrto mesto po kriminalu od 44 zemlje Evrope u indeksu koji je objavila Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog krimnala (GI-TOC), organizacija civilnog društva sa sedištem u Ženevi.

Gori od Srbije su jedino Rusija, Ukrajina i Italija, navodi se u indeksu koji je objavljen u ponedeljak.

Globalni indeks organizovanog kriminala procenjuje nivo kriminala i otpornost na organizovani kriminal za 193 zemlje na osnovu tri ključna stuba – kriminalnih tržišta, kriminalnih aktera i otpornosti.

Radi poređenja, Bosna i Hercegovina je na 6. mestu po kriminalu, Crna Gora je na 10. mestu, Bugarska na 11, Albanija na 15, Hrvatska na 17, a Severna Makedonija na 18. mestu. Rumunija i Mađarska su dosta bolje, na 22. odnosno 28. mestu u Evropi.

Dok je po nivou kriminala Srbija rangirana visoko, po nivou otpornosti rangirana je nisko – na 35. mestu od 44 evropske države.

Posmatrano na svetskom nivou, Srbija je na 47. mestu od 193 zemlje u indeksu kriminala, odnosno na 91. mestu u indeksu otpornosti.

„Državni akteri igraju ključnu ulogu u organizovanom kriminalnom pejzažu Srbije, gde političke elite navodno vrše uticaj na ključna kriminalna tržišta“, navodi se u izveštaju GI-TOC za Srbiju.

Izveštaji ukazuju da su delovi vlade i organa za sprovođenje zakona saučesnici u prisilnom radu, trgovini ljudima u svrhu seksualne seksualne eksploatacije i švercu oružja velikih razmera, uz minimalnu odgovornost za umešane zvaničnike.

Kako se navodi, korupcija u državnim institucijama olakšava nezakonite finansijske transakcije i štiti kriminalna preduzeća,a visoki zvaničnici su povezani sa ozloglašenim ličnostima organizovanog kriminala.

„Slučajevi koji uključuju nezakonitu seču drveća od strane državnih preduzeća, umešanost Ministarstva zaštite životne sredine u nezakonitu trgovinu divljim životinjama i finansijski kriminal povezan sa vladinim infrastrukturnim projektima ističu duboko isprepletanje političkih i kriminalnih interesa“, piše u indeksu.

Takođe je prijavljena dokumentovana saradnja između bandi za krijumčarenje ljudi i srpske granične policije, a mreže organizovanog kriminala navodno se koriste za zastrašivanje političkih protivnika i manipulaciju izbornim procesima.

Postoje državne šeme iznude usmerene na privatna preduzeća, a posrednici povezani sa vladom navodno kontrolišu pristup javnim ugovorima, licencama i osnovnim komunalnim uslugama u zamenu za političku lojalnost ili finansijsko mito, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da strani kriminalni akteri ne kontrolišu direktno kriminalna tržišta Srbije, ali vrše značajan uticaj putem transnacionalnih mreža.

„Crnogorske grupe, posebno Kavački i Škaljarski klanovi, su najistaknutije, dok avganistanske, marokanske i sirijske bande krijumčara deluju duž severnih granica. Albanske mreže sa Kosova takođe igraju ulogu u prekograničnoj trgovini oružjem. srpske grupe održavaju veze sa organizacijama u Južnoj i Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi, olakšavajući globalnu trgovinu narkoticima i oružjem“, piše u izveštaju.

Takođe se navodi da su ruski i turski akteri povezani sa ilegalnim finansijskim tokovima i švercom putem ekonomskih i političkih kanala.

Pored toga, rastuće veze Srbije sa Rusijom, Kinom i zemljama Zaliva izazvale su zabrinutost zbog transparentnosti stranih investicija i infrastrukturnih projekata, kojima često nedostaju konkurentske ponude i jasan nadzor, što podstiče sumnje na korupciju, piše u izveštaju.

Srpski privatni sektor je duboko isprepleten sa organizovanim kriminalom, jer velika preduzeća često posluju pod uticajem visokorangiranih političkih ličnosti, navode autori.

„Kompanije u vlasništvu ili povezane sa vladinim zvaničnicima dobijaju preferencijalni tretman u tenderima i investicijama, često služeći kao posrednici za ilegalne finansijske tokove. Preduzeća van političkih krugova se više puta suočavaju sa prisilom, a inspekcije i revizije se koriste kao alati kontrole.  Privatne firme se često bave nameštenim tenderima, obezbeđujući unosne ugovore uprkos nedostatku potrebnog iskustva ili legitimiteta“, stoji u pregledu za Srbiju.

Kako se navodi, korupcija u državnim agencijama omogućava preduzećima da steknu državnu imovinu po ceni nižoj od tržišne, dok neformalna plaćanja u gotovini političarima obezbeđuju pristup osnovnim uslugama i regulatornim odobrenjima.

Industrije poput građevinarstva, trgovine kriptovalutama i kockanja služe kao primarna sredstva za pranje novca, a kriminalne mreže iskorišćavaju ove sektore kako bi integrisale ilegalni profit u legitimnu ekonomiju, nalazi su izveštaja.

Istovremeno, državnu upravu u Srbiji karakteriše politička centralizacija i ograničena transparentnost, uz stalnu zabrinutost oko integriteta izbora i odgovornosti vlade, piše u GI-TOC izveštaju.

„Vladajuća stranka vrši značajan uticaj na javne institucije, medije i izborni proces, što doprinosi zabrinutosti oko demokratskog upravljanja. Iako su sprovedene ustavne reforme radi jačanja nezavisnosti sudstva, i dalje postoji zabrinutost zbog političkog uticaja na ključna imenovanja. Korupcija nastavlja da potkopava upravljanje, a izveštaji ukazuju na postojanje veza između određenih političkih ličnosti i mreža organizovanog kriminala. Štaviše, politička elita ima gotovo neograničenu moć, a demokratija opada zbog centralizovanog, neinkluzivnog i netransparentnog procesa donošenja odluka koji otežava zakonodavni nadzor“, piše u izveštaju za Srbiju.

Navodi se i da rasprostranjeni protesti odražavaju nezadovoljstvo upravljanjem i političkim odlukama.

Švedska obustavlja pomoć državnim institucijama Srbije: Razlog sve veća korupcija i nepoštovanje vladavine prava