Zapadni Balkan 2030: Region Traži Brže Integracije, Jače Partnerstvo

Konferencija “Zapadni Balkan 2030” u organizaciji magazina The Region uz podršku EIB-a i UNOPS-a okupila je u utorak, 12. novembra u Beogradu brojne ambasadore, ministre, visoke predstavnike EU, brojne stručnjake različitih institucija kao i biznis lidere.

Dobrodošlicu u ime organizatora poželela je glavna urednica magazina The Region Ana Novčić i zahvalila se EIB-u i UNOPS-u, sponzorima MTEL, SME HUB i EPS, kao i Japanskoj Poslovnoj Alijansi i Slovenačkom Poslovnom Klubu na podršci. “Danas smo ovde okupili predstavnike međunarodnih, evropskih i regionalnih institucija, Vlada, kao i investitore i inovatore – sve one koji zajedno oblikuju budućnost regiona. Naša ambicija kao organizatora je da konferencija Zapadni Balkan 2030 postane godišnji događaj na kojem se ideje pretvaraju u konkretne akcije i partnerstva”, navela je Novčić.

Tokom celodnevnih sesija učesnici su razmatrali perspektive za region Zapadnog Balkana do 2030. godine u pogledu procesa pridruživanja zemalja regiona Evropskoj uniji, energetske tranzicije i digitalizacije. Zaključak bi u najkraćem mogao da bude da region čeka još mnogo izazova, da su saradnja, partnerstva i obrazovanje prioritet i da im na tom putu stoji na raspolaganju pomoć i podrška institucija kako EU, tako i pojedinačnih država članica.

Ambasador Italije u Srbiji Luca Gori kazao je u uvodnom obraćanju da je svest o geopolitičkoj situaciji u Evropi postala važan element bezbednosne arhitekture i početna tačka kada govorimo o procesu proširenja EU na Zapadni Balkan. Sa druge strane je sam proces otvaranja i zatvaranja poglavlja i klastera i izazov je kako pomiriti ove dve dimenzije.  “Prvo treba da ponovo razmislimo o metodoglogiji pridruživanja i moramo da vodimo upravljanje kako bismo pogurali taj proces. Druga stvar je da reformišemo EU kako bi je učinili spremnom da primi nove članice”, kazao je Gori. Dodao je da danas u regionu imamo Crnu Goru i Albaniju koje su na prvoj liniji procesa proširenja ali i dodao da time nisu zadovoljni i pozvao Vladu Srbije da dostigne ove dve zemlje u tom procesu.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilde Mord kazala je da UN radi na mnogobrojnim poljima kako bi se region reformisao i istakla popravljanje prekograničnih regionalnih linija napajanja koje će smanjiti troškove, zatim konektivnost, infrastrukturu, transport. “Imaćemo manje zastoja i postići će se i dekarbonizacija”. Ljudski kapital je podjednako važan kao i digitalizacija. Od januara 2025. godine habovi za digitalizaciju EU su proširili svoje mogućnosti ka Zapadnom Balkanu. “Infrastuktura je temelj ali ulaganje u ljude i inovativnost je ono što jača čitav projekat kako bi integracija bila postignuta. Nastavićemo da radimo sa vladama i međunarodnim partnerima i pružićemo podršku”, kazala je ona.

Prvi panel bio je posvećen procesu priključenja država Zapadnog Balkana EU.

Regionalni direktor UNOPS za Evropu i Centralnu Aziju Tim Lardner istakao je da proces pristupanja EU nije samo politički nego uključuje i ekonomsku modernizaciju i svaka reforma čini da svaka konkretna država bude primamljivija za investicije pa tako i Zapadni Balkan. “UNOPS povezuje implementaciju projekata, činimo da te promene budu vidljvije i merljive za ljude. To su projekti EUPro, EUPro plus, podržavali smo mala i srednja preduzeća, olakšali procese sa 12,5 miliona evra grantova, podržali smo razne firme, promovisali smo lokalni rast i društvenu dobrobit i lokalnu kompetitivnost. Radili smo sa vladama u privlačenju investicija i rastu poslovanja. Digitalna transformacija je termin koji se dosta koristi i to je rešenje za borbu protiv korupcije, poboljšanje principa demokratije”, naveo je on.

Direktor regionalne centrale EIB Damien Sorrell smatra da su prioriteti u regionu Zapadnog Balkana zelena tranzicjia, konektivnost i kako obezbediti da u procesu priključenja svi standardi budu usaglašeni sa standardima EU. “Želimo da implementacija projekata bude brža. Ima odlaganja, ima problema vezano za inflaciju i povećanje troškova, moramo početi da implementiramo ubrzano, kako bi pokazali ljudima održive rezultate”, naveo je on i dodao da je tehnička pomoć jako bitna pored partnerstva. “Moramo zajedno da radimo i sarađujemo ispred različitih projekata. Kooperacija je ključ da bismo dostigli promenu. Mi ovo treba da radimo za nove genracije, oni treba da prave inovacije i da ostanu u Evropi”.

Partner osnivač i generalna direktorka Sustineri Partners Biljana Braithwaite istakla je da su sve važnija pitanja upravljanja i kakvu vrednost kreiraju finansijske institucije i biznisi ali i kako upravljaju svojim ruzicima. “ESG nije mnogo popularan trenutno ali svaki investitor, a ovo nije samo evropski koncept, to je počela da koristi i Kina, pitaće da li je projekat održiv i transparentan. I to će vas svako pitati. Mi još nismo spremni. Krucijalno je da vidimo da to nije zapravo praćenje nekih pravila”, navela je ona.

Šef za saradnju u delegaciji EU u Srbiji Mauro Di Veroli istakao je značaj investicija u prosecu pridruživanja. “Reč je o ekonomskom rastu i države kandidati moraju da imaju dovoljno snage da se pridruže jedinstvenom ekonomskom tržištu. Privatne investicjje su jako važne u procesu priključenja i zato EU želi to da ostvari u Srbiji i regionu”, kazao je on i dodao da je od 2009. dato 4,4 milijarde evra u grantovima za transport, energetske mreže, digitalno okruženje i ljudski kapital, za bolnice, škole. Kazao je i da Srbija sada ima mogućnost da otključa dodatne fondove vredne 1,6 milijardi evra ukoliko bude ispunjavala kriterijume koje propiše EU.

Ambasador Japana u Srbiji Akira Imamura kazao je da Japan smatra Srbiju veoma važnom za stabilnost ovog regiona. „Evropska stabilnost je u interesu i Japana. Japan veoma podržava investicije u Srbiji i obe vlade su prilikom posete srpske delegacije Japanu u setembru ove godine potpisale izjavu kojom su podvukle značaj bilateralnih odnosa i kada stupi na snagu sledeće godine mislim da će to biti sjajan signal za japanske investitore u Srbiji“, kazao je ambasador. Istakao je japanske napore da se dovedu investitoti u Srbiju. „I tu ne pričamo samo o izvozu japanskih kompanija na srpsko tržište već i o visokokvalitetnim poslovima i podizanju kvalifikacija srpske radne snage. To je dobrobit za srpski narod“, naveo je japanski ambasador.

Tema drugog panela bila je zelena tranzicija.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edward Ferguson govorio je o tome koliko je Velika Britanija odmakla u procesu energetske tranzicije i dekarbonizacije ističući da je sve počelo važnom odlukom o postavljanju cilja da se do 2050. dostigne energetska nezavisnost. “Nedavno smo postali prva zemlja G7 koja je eliminisala ugalj iz naših energetskih postrojenja. Investiramo mnogo u OIE, imamo veliki broj farmi, koristimo kapacitete kiše, vetra i dosta investiramo u solarnu energiju. Istovremeno, politike se menjaju i pojednostavljujemo naš sistem da bi projekti mogli brže da se realizuju. Odmakli smo se od pristupa ‘ko pre devojci njemu devojka’ i trudimo se da sve opslužimo jako brzo”, objasnio je on.

Zamenik generalnog sekretara Regionalnog saveta za saradnju Arslan Umut Ergezer izneo je podatak da je za klimatsku adaptaciju Zapadnog Balkana potrebno 40 milijardi evra i da ta sredstva ne mogu da obezbede donatori. “Privatni sektor mora da pomogne jer javne finansije neće biti dovoljne, privatni sektor je orijentisan na profite i jako je bitan povrat te vrednosti. U prostoru javnih politika ovo je mnogo težak zadatak, vlade moraju da uzmu u obzir zaposlenost i konkurentnost ovih projekata”, istakao je on.

Pomoćnica ministra rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene Maja Vukadinović kazala je da je Srbija u eneregtsku tranziciju ušla kasnije u odnosu na druge evropske države i s obzirom na to da dve trećine električne energije dobija iz uglja, ne može doneti odluku da odjednom zatvori sve elektrane jer bi milioni ljudi ostali bez električne energije. “Ugalj mora ostati oslonac dok se ne izgrade drugi kapaciteti i skladišta ne budu razvijena na nivou da mogu potpuno da zamene ugalj. Plan je da do 2030. skoro svaki drugi kilovat-čas bude iz OIE”, navela je ona. Što se planova za nove kapacitete tiče tu su izgradnja solarno-baterijskog postojenja od jednog gigavata, reverzibilna HE Bistrica, do 2030. skladište za vodonik, a planira se i izgradnja solarno-termalne elektrane u Novom Sadu zapremine 870.000 kubnih metara koja će skladištiti energiju tokom leta koja će se zimi koristiti.

Generalni direktor EPS-a Dušan Živković stava je da energetske kompanije treba da obezbede sigurno snabdevanje potrošačima i osiguraju energetsku sigurnost, a proces tranzicije doživljavaju kao proces kretanja između jako puno zainteresovanih strana – politike, dekarbonicazije, međunarodnih institucija, rasta BDP-a i operativnog poslovanja koje to treba sve da obezbedi. “Svaki direktor energetske kompanije mora da ima i finansijsku stabilnost da to sve sprovede, jako je puno okvira u kojima treba sve to postići. Puno je geopolitičkih izazova i jako nam je neophodna ta energetska stabilnost. Imali smo ozbiljnu energetsku krizu pre dve godine i nameće se da se pažljivo sagledava ceo proces koji mora da ide postepeno i pažljivo iz svih ovih razloga. Vreme je veoma intenzivnih zahteva, od energetske digitalizacije, razvoja i upotrebe veštačke inteligencije i jako je puno izazova do 2050”, istakao je on.

Učesnici poslednjeg panela razmenili su stavove na temu digitalizacije i modernizacije.

Zamenik premijera Severne Makedonije Ivan Stoilković kazao je da je regionalna saradnja temelj evropske integracije i da volja za saradnju postoji ali da su potrebne investicije. “Za Severnu Makedoniju saobraćaj i železnička infrastruktura su strateški resurs. Radimo na rekonsktrukciji Koridora 10 uz podršku EU i EIB. Hoćemo da izgradimo infrastrukturu koja će biti u skladu sa standardima EU. EU treba da se posmatra kao platforma za institucionalni napredak ne kao politički cilj”, naveo je ministar.

Ambasador Finske u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji Niklas Lindqvistint kazao je da je stav Finske da sve javne usluge treba da budu primarno digitalne, ali da niko ne trpi zbog toga što nije digitalno pismen. “Izveštaj od prošle godine pokazuje da je naša pokrivenost 85 odsto stanovništa koje zna kako da koristi digitalne usluge. EU ima cilj da do 2030. dostigne 80 odsto, mi smo već to prestigli”, kazao je on. Istakao je da je u planiranju važno napraviti stretagiju u koju ćete uključiti ljude i krajnje korisnike tog procesa. “To je ono što smo mi zaista iskusili u Finskoj i onda dobijate mnogo bolje rezultate kada imate jedan inkluzivni proces”, naveo je ambasador Finske u Srbiji.

Direktorka Centra za 4. Industrijsku revoluciju, programska direktorka NALED Jelena Bojović kazala je da je jedan od najsupešnijih modela kako je digitalizovan jedan važan proces bio projekat reforme sezonskog rada u poljoprivredi, koji je omogućio prijavu 80.000 građana koji su bili neregistrovani. “To smo uradili 2019. godine i to je jedini mobilni sistem za prijavu radnika. Sličan sistem se replicira u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji i Bosni i Hercegovini. Našli smo model koji radi u različitim sektorima i napravili kooperaciju u oblasti digitalizacije”, rekla je Bojović.

Direktor MTEL Crna Gora Zoran Milovanović smatra da je jako važno da se bavimo obrazovanjem. “Živimo u društvu gde se tehnologija jako brzo razvija, treba nam dnevno obrazovanje da bismo bili u koraku sa tim razvojem”, kazao je on i istakao da su sa stanovništa TELCO operatora dva izazova. “Sa komercijalnog aspekta da bismo plasirali neku uslugu moramo da pojasnimo o čemu se tu radi a šta je korist za nekoga da iskoristi neku uslugu, sa društveno- odgovornog aspekta moramo da plasiramo znanje. Veliki je izazov doći do svakoga pojedinačno i doneti parče informacije da u tom pojedincu probudi ideju zašto digitalizacija i čemu to sve služi”, rekao je Milovanović.

Direktor Švajcarsko-srpskog SME haba Aleksandar Goračinov kazao je da je njihov program pokazao da je digitalizacija samo alat a da je suština u transformaciji načina razmišljanja vlasnika kapitala. “Podržali smo 27 firmi u transformaciji vrednoj 1,9 miliona švajcarskih franaka. Mali deo je digitalizacija, a veći deo je profesionalizacija menadžmenta i međugeneracijska tranzicija vlasništva”, kazao je on i dodao da je ključno za srpska MSP da postanu konkuretna u globalnim okvirima.

Direktor Agencije za informaciono-komunikacione tehnoogije Republike Srpske Dražen Višnjić kazao je da vreme u kojem živimo donosi mnogo izazova. “Agencija razvija starteške projekcije razvoja u skladu sa tehnološkim horizontima. Što se tiče digitalizacije mi je vidimo kroz naše napore da uradimo kvantni skok na sledeći nivo – razvoj AI, robotike, napredne elektronike, medicine, enegretike, transporta i praktično svim sektorima”, naveo je on.