Da li će Srbija postati baza za azijsku imigraciju: Zaposlenost blago opala, broj stranih radnika nepoznat

Zaposlenost u Srbiji u drugom i trećem kvartalu neznatno se smanjila pod uticajem kombinacije faktora. Migracije, što domaće, što strane, odlazak pojedinih investitora, manjak priliva stranih direktnih investicija, kao i rast zarada, sve je uticalo na to da zaposlenost ne bude na uzlaznoj putanji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za treći kvartal ove godine u odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih je manji za 4.358 lica, tojest za 0,2 odsto, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima smanjen za 5.329 lica, tj. za 0,3 odsto, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 2.259 lica, tj. za 0,5 odsto, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 1.288 lica, tj. za 2,8 odsto.

„Što se tiče zaposlenosti i nezaposlenosti, evidentno je da je stanje malo pogoršano u odnosu na ranije. Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine bila je 8,5 odsto, što je nešto više od 8,2 odsto zabeleženih u drugom kvartalu prošle godine. Broj zaposlenih u drugom kvartalu 2025. godine bio je za oko 14.000 manji nego u istom periodu prethodne godine, dok je broj nezaposlenih povećan za oko 9.000, uz smanjenje aktivnog stanovništva za oko 5.000“, kaže Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Manjak novih investicija, odlazak starih

Za ovakav razvoj situacije razlog verovatno leži u zatvaranju fabrika i odlasku investitora na jeftinije destinacije. Od početka ove godine tri firme koje posluju u Srbiji, Benetton, Johnson electric i Draxlmaier najavile su otpuštanje radnika. Nemačka kompanija Leoni je saopštila da će zatvoriti fabriku u Malošištu do kraja ove godine jer knjiži gubitke, a oko 1.900 radnih mesta će postepeno biti ukinuto i radnicima će biti isplaćene otpremnine. Ovo nije kraj spiska onih koji su odlučili da zatvore svoje poslovanje u Srbiji.

„Posebnu pažnju ovde treba posvetiti kretanju dohotka od investicija. Rashodna strana primarnog dohotka pokazuje da su prilivi po osnovu vlasničkog kapitala bili u 2024. godini 2,56 milijardi, a rashodi po osnovu iznošenja dividendi i uloga 2,594 milijarde. Ovaj trend je definitivno dobio obrnutu putanju, sada se ulazi u period daleko većeg odliva sredstava od direktnih investicija nego priliva. Spirala je pokrenuta i Srbija nije tu ništa posebno u odnosu na druge zemlje primaoce investicija“, kaže Dragovan Milićević, bivši državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu.
Ono što možemo očekivati u narednom periodu, barem na kratko, jeste povećanje nazaposlenosti zbog zatvaranja fabrika, stava je ovaj ekonomista.

Migracije

Milićević objašnjava da nam zaista fali dobrih podataka, naročito za teme koje muče stanovništvo decenijama, jer nijedna institucija u zemlji ne izlazi sa pravim podacima koliko radno sposobnih ljudi napušta ovu teritoriju da bi bolje živeli.

„Odgovor je pre svega u gotovo zabranjenoj temi u Srbiji, a to su migracije. Gotovo da je nemoguće naći precizan podatak o ovom negativnom trendu, a zvanična statistika barata sa podatkom o procenjenom broju stanovnika koji nije ništa drugo do broj stanovnika na popisu minus kretanje broja stanovnika, odnosno razlika živorođenih i umrlih. Broj stanovnika pada u Srbiji. Tabela priraštaja govori da je Srbija od 2012. do 2024. izgubila preko 541 hiljadu stanovnika, toliko je više umrlih od živorođenih. Međutim, daleko kvalitetniji odgovor na pitanja odnosa zaposlenih i nezaposlenih daje druga tabela. Prema podacima OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) od 2012. do 2023. iz Srbije se iselilo ukupno 551.800 stanovnika uglavnom mlađe životne dobi. Kada se sabere negativan priraštaj Srbija je ostala bez 1,1 miliona stanovnika u prethodnih 13 godina“, kaže Milićević. Kako dodaje, za OECD još ne postoje ažurni podaci za 2024. godinu.

Još jedan podatak o kojem se ne govori u Srbiji je i pitanje uvoza stranih radnika, koji se u statistici još uvek vode kao turisti, ali prema izjavama političara i drugih javnih institucija znamo da se uvoze radnici iz Gane, Etiopije, Turske i Nepala.

Ministarstvo spoljnih poslova je najavilo da će biti izdato 100.000 radnih dozvola, a samo deo će dobiti ljudi iz Gane. Iz Privredne komore Srbije je najavljen dolazak radnika iz Egipta za EXPO još u maju. Prema pisanju Radio Slobodna Evropa Kancelarija Vlade Srbije za IT i e-Upravu saopštila je u januaru da je od februara do kraja decembra prošle godine „ukupno je pozitivno rešeno 37.934 zahteva za Jedinstvenu dozvolu za privremeni boravak i rad stranih državljana u Republici Srbiji“.

Međutim, kako navodi RSE, šef diplomatije Srbije Marko Đurić izjavio je 19. jula da je prošle godine Srbija ukupno izdala blizu 80.000 radnih viza. Nismo uspeli da prema podacima o zaposlenosti utvrdimo da li se i kako ovi radnici vode u podacima statistike.

„RZS vodi podatke na osnovu ankete koja je neprecizna. Ali strani radnici moraju da dobiju dozvole za rad, zdravsteno osiguranje, tako da bi trebalo da se vode kao zaposleni u statistici“, objašnjava Milićević.

Cena rada

S obzirom da se minimalna cena rada u Srbiji određuje na osnovu kombinacije faktora – rasta BDP-a, inflacije, minimalne potrošačke korpe, ali i zaposlenosti i produktivnosti nije jasno zašto se država odlučila u ovoj godini za vanredno povećanje minimalne zarade, što onda povlači sa sobom i rast svih ostalih plata. Godina će prema svim prognozama što se tiče privrede biti mnogo lošija, inflacija je na oko četiri odsto u celom periodu, a mnogi investitori su već jasno rekli da su im plate previsoke.

„Energetska kriza koja preti, kao i povlačenje stranih investitora kao posledica mogućeg rasta cene energenata i minimalne cene rada može dovesti do bekstva kapitala. Migratorna kretanja i negativni priraštaj prete da poremete demografsku strukturu jer se potreba za radnom snagom nadomešćuje davanjem radnih i useljeničkih viza ljudima drugih zemalja (Indije, Pakistana, Šri Lanke, Bangladeša i sl). Da li će Srbija biti imigraciona baza kao i veliki deo Evrope gde će svoje uglavnom obrazovano stanovništvo da se seli u razvijenije zemlje, a naseljavati stanovništvo pomenutih zemalja nije teško pretpostaviti“, kaže Milićević.

Blagi rast nezaposlenih u Srbiji: Moguć razlog povratak ljudi s rada u inostranstvu