Koliko će Srbija dati za EXPO, a koliko su dale druge zemlje koje su organizovale ovaj događaj?

Srbija će 2027. godine prema prognozama Ministarstva finansija imati rast bruto domaćieg proizvoda (BDP) od pet odsto. On će, prema prognozama, iznositi 12.034 milijarde dinara u godini kada se održava specijalizovana međunarodna izložba EXPO 2027 Belgrade. Srbija će te godine, ako verujemo podacima Ministarstva finansija, izdvojiti više od jednog procenta BDP-a za organizovanje izložbe. Izračunali smo koliko su države koje su organizovale specijalizovane izložbe izdvojile novca, a koliko će, prema prognozama to učiniti Srbija.

Učešće na samoj izložbi zvanično je do sada potvrdilo 117 zemalja, a Srbija je sa Međunarodnim biroom za izložbe (BIE) potpisala ugovor o privilegijama i pogodnostima neophodnim za učešće na izložbi.

Takođe, Srbija se obavezala da će dati finansijsku podršku određenim državama i organizacijama za učešće na specijalizovanoj izložbi Beogradu. Za to će biti izdvojeno maksimalno 4,9 milijardi dinara (oko 42 miliona evra), a iznos individualne podrške će se definisati u ugovorima o učešću sa pojedinačnim zemljama.

Tema ove izložbe je „Igraj za čovečanstvo-Sport i muzika za sve“ i ovo je u odnosu na prethodnih pet, jedina koja se bavi ovom temom jer su teme prethodnih bile ekologija, vode i okeani.

Prostom računicom, na osnovu dostupnih podataka, izračiunali smo koliko su države koje su do sada organizovale ovu specijalizovanu izložbu, odnosno “mali EXPO” izdvajale novca i koliko je to bilo procenata bruto društvenog proizvoda.

Na osnovu podataka Svetske banke o BDP-u zemalja koje su organizovale EXPO, u godinama kada su organizovale izložbu i na osnovu podataka koliko je koštala organizacija izložbi, uporedili smo prostom računicom koliko će Srbija procenata svog BDP-a izdvojiti za ove potrebe a koliko su to učinile druge zemlje. 

U revidiranom izveštaju Ministarstva finansija navodi se procena da će BDP Srbije 2027. godine kada će biti i održan EXPO, biti 12.034 milijarde dinara (odnosno 119,2 miliona dolara). Procenu koliko će koštati EXPO dala je i Vlada Srbije u delu o kapitalnim projektima. Naime, za EXPO Vlada Srbije procenjuje da će biti potrošeno 1,7 milijardi evra. U tu cifru spada i Nacionalni stadion od 576 miliona evra.

To bi, prema procenama Vlade značilo da će EXPO sa stadionom koštati državu 2,06 milijardi dolara. 

Ako se ta cifra uzme u obzir, to bi značilo da će novac za EXPO učestvovati sa 1,7 odsto BDP-a Srbije za 2027. godinu.

Bez cene o Nacionalnom stadionu, računica bi bila da će Srbija izdvojiti 1,006 odsto BDP-a za EXPO izložbu.

Poslednja specijalizovana izložba održana je u Kazahstanu odnosno u gradu Astana 2017. godine. Tema ove izložbe bila je „Energija budućnosti“ (Future energy). Prema podacima Međunarodnog biroa za izložbe ova specijalizovana Expo izložba prostirala se na 25 hektara i imala je 3,97 miliona posetilaca i 137 učesnika.

Bruto domaći proizvod Kazahstana je te godine, prema podacima Svetske banke, bio 166,8 milijardi dolara odnosno 8.943 dolara po glavi stanovnika. Kazahstan je prema pisanju medija potrošio 2,1 milijardu dolara na organizaciju izložbe. Ova cifra, prostom računicom predstavlja 1,25 odsto BDP-a zemlje.  

Samo mesto održavanja izložbe bilo je smešteno na levoj strani Astane kao glavnog grada, a plan lokacije osmislila je kompanija Adrian Smith + Gordon Gill Architecture tako da je prostor mogao da se transformiše nakon izložbe. Sam izložbeni prostor bio je projektovan u skladu sa temom sa zgradama koje su orijentisane tako da se mogla optimizovati smanjenje potrošnje energije i maksimiziranje potencijala za proizvodnju iste u toku godine.

Tema je, kako se navodi na sajtu Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) odražavala spremnost Kazahstana da pređe na zelenu ekonomiju, promoviše dijalog u korist energetske bezbednosti na globalnom nivou i doprinese razvoju i korišćenju alternativnih izvora energije.

Pre Astane, specijalizovani EXPO je održan u Južnoj Koreji 2012. godine u gradu Jeosu (Yeosu). Tema ove izložbe je bila “The living ocean and coast” (Živi okean i obala) i prostirala se na 25 hektara, a izložba je imala 8,2 miliona posetilaca i 103 učesnika. 

Tema “Živi okean i obala” izabrana je sa ciljem da ljudi prepoznaju važnost okeana i kako se okeani menjaju zbog globalnog zagrevanja.

Bruto domaći proizvod Južne Koreje u 2012. godini iznosio je 1,27 biliona dolara, dok je izložba EXPO koštala 1,8 milijardi dolara. Uzevši to u obzir, može se zaključiti da je za EXPO dato 0,14 odsto BDP-a.

Ovaj specijalizovani EXPO doveo je do globalnog usvajanja takozvane “Jeosu deklaracije”. 

Tokom pripremne faze izložbe izgrađena je nova i proširena već postojeća infrastruktura poput puteva i mostova, a izgrađena je i linija brzih vozova koja povezuje glavni grad Seul sa ulazom u EXPO.

“Mesto Ekspo-a i dalje je turistička atrakcija zahvaljujući pogodnom prevozu i saobraćajnim vezama”, navodi se na sajtu BIE.

Koliko košta dekoracija za Novu godinu u gradovima u Srbiji: Bor će da sija za 80.000 evra