U EU se baci mnogo hrane zbog pogrešnog tumačenja roka trajanja

Evropska komisija objavila je veliku studiju o uticaju oznaka rokova trajanja na bacanje hrane u EU, prema kojoj se godišnje u EU baci oko 90 miliona tona hrane, od čega se 10 odsto baci zbog oznaka trajnosti prehrambenih proizvoda, saopšteno je iz kabineta hrvatske evroposlanice Biljane Borzan (SDP).

U saopštenju se napominje kako se pretpostavljalo da su velike količine bačene hrane povezane s pogrešnim označavanjem prehrambenih proizvoda i nerazumevanjem razlike između oznaka „upotrebiti do“ i „najbolje upotrebiti do“, a da sada postoje čvrsti podaci i statistike na temelju kojih se mogu predložiti zakonske i druge mere za suzbijanje problema.

Upozorava se da manje od polovine građana zemalja EU razume razliku između „upotrebiti do“ i „najbolje upotrebiti do“, oznaka koje su propisane evropskim zakonodavstvom i da, iako nakon isteka ove druge oznake, hrana može biti dobra za jelo još danima, nedeljama i mesecima, ona se masovno baca na dan isteka.

Oznaka „najbolje upotrebiti do“ znači da proizvođač tvrdi kako je do tog dana proizvod najkvalitetniji, pa na primer zadržava optimalnu hrskavost i boju.

U Švedskoj i Norveškoj su eksperimentalno zamenili tu oznaku s „najbolji kvalitet do“ i „najbolje do, ali upotrebljivo nakon“. 

„Evropska komisija bi svakako trebalo tu inicijativu da uzme u obzir“, smatra Borzan.

Ističe kako je jedan deo proizvođača obuhvaćenih velikim terenskim istraživanjem, izjavio kako namerno koriste kraće rokove trajanja nego što bi trebalo, jer se time štite od potencijalnih problema. Takođe istraživanja evropskih potrošačkih udruženja pokazala su da se ta strategija ponekad koristi i kako bi proizvodi kraće bili na policama, odnosno da trgovine moraju češće da naručuju.

Evroposlanica Borzan upozorava da je „dobar deo od 90 miliona tona hrane koliko se godišnje baci u EU, iskoristiv i zato EU i države članice imaju moralnu i političku obavezu da preduzmu mere da se to smanji“.

„Čak i da nema redova ispred narodnih kuhinja i činjenice da je skoro četvrtina građana u riziku od siromaštva, radi se o ogromnim količinama hrane u čijoj proizvodnji su utrošeni resursi poput vode, tla, goriva i radnih sati“, zaključila je Borzan.