Uvoz goriva bio bi 25 odsto skuplji od onog dobijenog iz rafinerije Pančevo: MMF o opasnostima pred Srbijom

Rafinerija Naftne industrije Srbije u Pančevu snabdeva oko 80 procenata domaćeg tržišta goriva i pokušaji da se NIS-ova mreža za distribuciju goriva zameni uvozom suočili bi se sa nepremostivim logističkim ograničenjima, uključujući nedostatak naftovoda koji povezuju Srbiju sa rafinerijama u susednim zemljama, navode ekonomisti Međunarodnog monetarnog fonda u poslednjem izveštaju o Srbiji.

„Ekonomisti u MMF-u procenjuju da bi oslanjanje na kopneni i rečni transport za uvoz dizela i benzina moglo da pokrije najviše 80 procenata domaće potrošnje, dok bi ovaj uvoz bio oko 25 procenata skuplji od goriva dobijenog iz rafinerije Pančevo. Od aktiviranja sankcija početkom oktobra, uvoz sirove nafte preko naftovoda JANAF-a – jedinog naftovoda koji snabdeva rafineriju Pančevo sirovom naftom – je prestao. Od tada, NIS-ova rafinerija Pančevo nastavila je da prerađuje sopstvene rezerve nafte, koje su na kraju iscrpljene početkom decembra kada je domaća prerada obustavljena. U međuvremenu, vlasti su preventivno povećale sopstvene strateške rezerve benzina i dizela i oslobađaju ih tokom ovog prelaznog perioda. Vlasti neprestano rade na pronalaženju trajnog rešenja koje će rezultirati ukidanjem sankcija NIS-u, nastavkom rada NIS-a i bezbednim obnavljanjem redovnog snabdevanja gorivom“, stoji u izveštaju MMF-a.

Patrika Losževski, MMF-ov izvršni direktor za Republiku Srbiju i Vuk Đoković, njegov savetnik i bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija navode u izveštaju da neizvesnost oko projekcija ostaje povišena, što odražava prirodu i obim potencijalnih šokova. Rastuća globalna fragmentacija i rizik od produbljivanja geopolitičkih podela mogli bi da opterete trgovinu i izazovu nestabilnost na energetskim i finansijskim tržištima, predstavljajući dodatne izazove za Srbiju, ojašnjavaju Losževski i Đoković.

Izazovi u sektoru nafte i u sektoru osnovnih metala u Srbiji dodaju neizvesnost, a brzo prevazilaženje ovih prepreka značajno podstaklo bi izglede za rast, prema njihovom mišljenju.

Od početka krize sa NIS-om nismo čuli jasan plan kako srpske vlasti eventualno planiraju da premoste nadolazeći period i obezbede finansiranje u narednoj godini. Od političara u Srbiji smo mogli samo da čujemo da postoje nekakve „specijalne operacije“ kojima će se rešavati konkretno problem NIS-a, ali na šta se tačno misli i kakve operacije su u pitanju, o tome još uvek ništa ne znamo. Deo odgovora dobili smo u ovom izveštaju MMF-a.

„Deficit će biti finansiran novim domaćim i međunarodnim zaduživanjem, kao i korišćenjem značajnih državnih depozita, dok će (bruto) javni dug dodatno pasti sa 45,0 procenata BDP-a u 2025. godini na 44,5 procenata na kraju 2026. godine, jer će novo zaduživanje za finansiranje deficita biti niže od rasta BDP-a. U skladu sa posebnim fiskalnim pravilom, javne penzije će porasti za 12,2 procenta u nominalnom iznosu, s obzirom na to da je rast penzija povezan sa prosečnim rastom plata, koji je bio snažan u prethodnom periodu, dok će plate u javnom sektoru porasti za 5,1 procenat“, kažu u izveštaju dvojica ekonomista dodajući da je Fiskalni savet ocenio je da je „budžet zadržao svoj kredibilitet i pozdravio konzervativne projekcije prihoda“.

MMF: Srbija mora da ubrza reforme kako bi povećala produktivnost