Nemačka štampa: EBOR težište aktivnosti prebacila na Zapadni Balkan

Nemačka štampa piše da je Evropska banka za obnovu i razvoj, koju još zovu i „Bankom za Istočnu Evropu“ – težište aktivnosti prebacila na Zapadni Balkan.

Kako navode, upravo je Zapadni Balkan postao atraktivniji za investiranje, prenosi Radio Dojče vele.

Pošto je pristup Turske Evropskoj uniji propala stvar, finansijska podrška Evrope je usmerena na kandidate za prijem iz čitavog Balkana.

Prema informacijama Frankfurter algemajne cajtunga, EBRD se nigde ne angažuje intenzivnije nego u regionu Zapadnog Balkana, koji čini šest privreda – Albanija, Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Kosovo.

List dodaje da investicije u tih šest ekonomija „iznose godišnje više od 560 evra po stanovniku“.

„Poređenja radi, u istočnoevropskim članicama EU, na primer u Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj ili u baltičkim zemljama, iznose 330 evra. U zemljama Severne Afrike, kao što su Egipat, Jordan, Liban ili Tunis, taj iznos je 43 evra“.

„EBRD, koja je koncentrisana pre svega na Istočnu Evropu, uložila je 10 milijardi evra u 600 projekata na Zapadnom Balkanu. Gotovo polovina tog novca, 4,7 milijarde evra, otišla je u najmnogoljudniju zemlju Srbiju, slede Bosna i Hercegovina (2,1 milijarde), Makedonija (1,6) i Albanija (1,0)“, navodi se u tekstu.

Povodom jučerašnjeg Investicionog samita za Zapadni Balkan, koji je u svom sedištu u Londonu organizovala EBRD, frankfurtski dnevnik primećuje da se on „održava samo dve i po nedelje nakon što je objavljena nova strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan koja hoće da ponudi regionu pouzdanu perspektivu pristupa. Srbiji i Crnoj Gori je stavljena u izgled perspektiva pristupa do 2025, dakle manje od sedam godina“.

Nova strategija Brisela je skrenula pažnju poslovnog sveta na region.

„Svaki put kada EU pošalje pozitivan signal u pravcu Zapadnog Balkana, tamo se javi povećanje investicija. Planovi o proširenju sa planom pristupa i reformskim uslovima čine investicije atraktivnijim i lakše ih je planirati“, rekao je za frankfurtski dnevnik predsednik EBRD Suma Čakrabarti.

„I Evropska investiciona banka (EIB) u Luksemburgu je pojačala svoje angažovanje na Zapadnom Balkanu. Ona je tamo od 2007. podelila oko sedam milijardi evra, samo u 2017. godini – 548 miliona. U tekućoj – još mladoj – godini, u Srbiji su potpisani ugovori o novim kreditima i namenskoj finansijskoj pomoći u vrednosti od 347 miliona evra. EIB, koja pripada članovima EU, sada se smatra vodećim međunarodnim investitorom na Zapadnom Balkanu“, piše frankfurtski list.

„Tradicionalno je Turska najvažniji primalac sredstava EBRD i EIB van EU, ali tamo su sada opale njihove aktivnosti. Slično važi i za tzv. pretpristupnu pomoć (IPA) Komisije. I tu je Ankara najveći profiter, no sada se stvar pomera na Zapadni Balkan. Kao deo nove strategije, IPA hoće da poveća pomoć tom regionu. Srbija već sada dobija po glavi stanovnika mnogo više novca od Turske“, navodi Frankfurter algemajne cajtung.

Austrijski dnevnik Salcburger nahrihten piše o vodnom bogatstvu Zapadnog Balkana i tome kako ga ugrožavaju – hidrocentrale.

„Između Slovenije i Grčke je planirana ili je u toku izgradnja ni manje ni više nego 3.000 hidrocentrala“, kaže Ulrih Ajhelman iz organizacije Rivervoč.

„Ovi zahvati u prirodu regiona se pravdaju – ako se uopšte pravdaju – okretanjem obnovljivim izvorima energije i zaštiti klime. Zemlje regiona su se sa zemljama EU okupile u tzv. Energetsku zajednicu čije je sedište u Becu i obavezale se da do 2020. pokriju izmedu 25 i 40 odsto svoje potrebe za energijom iz obnovljivih izvora. U to spada i snaga vode. Potreba za delanjem postoji: 16 velikih, zastarelih termoelektrana u regionu proizvode isto toliko prašine, čađi i prljavštine koliko i 296 termoelektrana u čitavoj EU“, konstatuje list.

Dodaje da najvažniji energetski problem u regionu nije nestašica struje, već loša efikasnost -„još uvek se greje uz otvoren prozor, a izanđali strujovodi gube najveći deo svog učinka“.

„Osim toga, većina novih hidrocentrala ne može ni da promeni bilans sa klimom. Da bi mogla da se odmeni samo jedna od velikih termoelektrana na Bosni ili na Kosovu, sve one zajedno su premale – sa kapacitetom od pet, a ponekad samo jednog, megavata. No, koliko god da je neka hidrocentrala mala, ona nepovratno menja tok reke“.