Može li Srbija da izađe iz neokolonijalnog položaja i uredi sektor stranih investicija?

Zašto su nam plate niske i vazduh zagađen dok država deluje nemoćno pred stranim kompanijama? Ovo je tema koja će biti bliže analizirana u saradnji sa studentima, a poziv je upućen svim građanima i slobodnim zborovima – u petak, 16. januar 2026. godine, Restoran Špajz, Trifkovićev trg 2, Novi Sad u 19h.

Na ovom događaju otvoriće se pitanje stranih investicija i neokolonijalizma u Srbiji, kao i pitanje mogućih rešenja. Jedno od mogućih rešenja je ponuđeno u  je tema knjige koju ćemo predstaviti na događaju: ‘Mehanizam za kontrolu stranih ulaganja: predlog za Srbiju u vreme zelenog kolonijalizma’ dr Aleksandra Matkovića. Knjiga će se besplatno deliti na samom događaju.

Plate, zagađenje i nemoć države su jasni znaci onoga što danas zovemo neokolonijalizam u ekonomiji. Kako objašnjava Matković, neokolonijalizam ovde znači da se odluke o našem tehnološkom razvoju nameću spolja bez kontrole, dok u Srbiji stanovništvo gubi pravo na odlučivanje o svojoj budućnosti. Pa su logične i posledice koje sada gledamo u vidu zagađenja, niskih plata i razgrađenih prava. Stanovništvo je praktično odvojeno od ideje da može da upravlja svojim razvojem: da li želi da bude rudarska zemlja, IT zemlja, zemlja koja kombinuje poljoprivredu i tehnologiju – ili nešto četvrto, objašnjava autor knjige.

“Naime, u tehnološkoj strukturi globalne ekonomije presudno je da li zemlja razvija sopstvene napredne tehnologije ili je svedena na jeftinu radnu snagu, resurse i subvencije za tuđe lance „motanja kablova“. U slučaju Srbije, problem nije samo to što je ušla u ovu drugu kategoriju, već što iz nje više ne može da izađe: ekonomski odnosi su nas postepeno doveli u situaciju da gubimo suverenitet, jer ne možemo da se menjamo dokle god se držimo ovog modela,” kaže Matković.

Sve o čemu se faktički odlučuje jeste koju ćemo korporaciju i koju državu opslužiti sopstvenom radnom snagom i resursima, jer ne postoji demokratska kontrola nad tehnološkim razvojem koji je preduslov za svaku takvu odluku.

A to je, prema rečima autora Matkovića, neokolonijalizam. Da bi se to promenilo, biće potrebna i ekonomska, a ne samo politička promena. Iz analize koju je Matković obradio u knjizi se nameće rešenje: ono počinje uspostavljanjem stvarne kontrole nad stranim investicijama – prekidom prakse blanko subvencija i tajnih ugovora, ograničavanjem posebnih režima i planskim usmeravanjem ulaganja upravo u razvoj domaćih tehnoloških kapaciteta, da ne bismo bili zavisni od onih spolja.

Zato pravo pitanje više nije da li imamo investicije, nego da li imamo kontrolu nad tehnologijom i razvojem – i u čijem interesu- se oni planiraju, kaže Matković.

Aleksandar Matković u Novoj ekonomiji danas: Srbija nema mehanizam za praćenje stranih investicija