Cene nafte rastu zbog mogućeg poremećaja u snabdevanju iz Irana

Cene nafte nastavile su rast i danas, jer je povećana zabrinutost oko situacije u Iranu. Protesti u Iranu mogli bi da smanje globalno snabdevanje te se trgovci naftom sada presabiraju da li će situacija u Iranu da poništi očekivanja za veću ponudu nafte iz Venecuele, prenosi Rojters.

Fjučersi nafte tipa Brent porasli su za 47 centi, ili 0,7 odsto, na 64,34 dolara po barelu, krećući se blizu dvomesečnog maksimuma. Američka nafta marke West Texas Intermediate porasla je za 45 centi, ili 0,8 odsto, na 59,95 dolara.

„Povećanje cene dolazi usred intenziviranja protesta u Iranu, što povećava mogućnost nekog oblika intervencije SAD“, rekli su u utorak stratezi za trgovinu robom investicione banke ING.

Iran, jedan od najvećih proizvođača Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), suočava se sa najvećim antivladinim demonstracijama u poslednjih nekoliko godina. Došlo je i do upozorenja američkog predsednika Donalda Trampa na moguću vojnu akciju zbog smrtonosnog nasilja nad demonstrantima.

Očekuje se da će se Tramp danas sastati sa višim savetnicima kako bi razgovarali o opcijama u vezi sa Iranom, rekao je američki zvaničnik za Rojters.

Američki predsednik je u ponedeljak rekao da će svaka zemlja koja posluje sa Iranom biti podvrgnuta carinskoj stopi od 25 odsto na bilo koji posao koji se obavlja sa Sjedinjenim Državama. Iran izvozi veliki deo svoje nafte u Kinu.

„S obzirom na to da su SAD i Kina postigle trgovinski sporazum, pitamo se da li bi SAD želele ponovo da zatalasaju čamac dodatnim carinama Kini“, rekli su stratezi ING-a.

Politički razvoj događaja je važan za tržišta nafte, jer je Iran glavni proizvođač pod sankcijama i svaka eskalacija bi mogla da poremeti snabdevanje ili doda geopolitičku premiju rizika.

„Nemiri u Iranu su, po našem mišljenju, povećali premiju geopolitičkog rizika u cenama nafte za oko 3-4 dolara po barelu“, navodi bankarska kuća Barkliz (Barclays) u napomeni.
Tržišta se takođe bore sa zabrinutošću zbog dodatne ponude sirove nafte koja pogađa tržište zbog očekivanog povratka Venecuele izvozu. Nakon svrgavanja predsednika Nikolasa Madura, Tramp je prošle nedelje rekao da će vlada u Karakasu predati SAD čak 50 miliona barela nafte koja podleže zapadnim sankcijama.

Globalne trgovačke kuće naftom pojavile su se kao rani pobednici u trci za kontrolu tokova venecuelanske sirove nafte, prestižući američke energetske gigante.

U drugim delovima sveta, geopolitičke tenzije su eskalirale dok su ruske snage rano u utorak pokrenule napade na dva najveća grada u Ukrajini, rekli su ukrajinski zvaničnici. U Sjedinjenim Državama, Trampova administracija je obnovila napade na Federalne rezerve, ističući zabrinutost na tržištima oko nezavisnosti centralne banke i dodatno povećavajući neizvesnost u vezi sa budućim ekonomskim uslovima i potražnjom za naftom.

Tramp: SAD i Venecuela postigli dogovor o izvozu nafte vredan dve milijarde dolara