Da li će MOL nastaviti da povećava svoj udeo u NIS-u i mogu li akcije građana promeniti ruke?

MOL i Gaspromnjeft, kao većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS) potpisali su glavne odredbe obavezujućeg sporazuma o kupovini celokupanog ruskog udela od 56,15 odsto u ovoj kompaniji. Manjinski udeo imaće i arapski ADNOC, a ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je i da će Srbija povećati svoj udeo za pet procenata. Iako trenutno nije jasno, niti zvanično saopšteno, koliki će biti arapski udeo, niti kako će Srbija uvećati svoj – stručnjaci u saglasni u tome da tih pet procenata neće značajnije uticati na naš položaj u kompaniji.

Mađarski Mol će, ukoliko zvanični Vašington to odobri, postati većinski vlasnik NIS-a, tako što će od ruskog Gaspromnjefta kupiti 56,15 odsto akcija. Kako je i sam Mol saopštio, a prethodno najavili srpski zvaničnici, u toku su i pregovori sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata ADNOC, koja će potencijalno biti manjinski akcionar. A prema rečima Đedović Handanović, u ovu računicu “uglaviće se” i dodatnih pet odsto za Srbiju.

Naime, kako je najavljeno, Srbija će svoj udeo povećati sa 29,87 na 34,87 odsto. Razlog za to je, kako je najavila ministarka, što bi povećanje vlasničkog udela omogućilo Srbiji da aktivnije učestvuje u donošenju odluka u okviru kompanije. Međutim, ukoliko i ADNOC i NIS budu dobili svoj “deo kolača”, pitanje je kako je moguće da Mol zadrži većinski udeo, odnosno 50 odsto plus jednu akciju. Preciznije, postavlja se pitanje zašto bi ADNOC ulazio u vlasništvo, ukoliko će imati svega nekoliko procenata akcija.

Iz drugog ugla, ukoliko manjinski udeo pripadne ADNOC-u, onda je pitanje kako će, i od koga, Srbija nabaviti svojih pet odsto vlasništva.

Iako su sve ove informacije i dalje nepoznate, broker Nenad Gujaničić za Novu ekonomiju pojašnjava na koji bi način ovo moglo da se realizuje.

“MOL će, kada se potpiše kupoprodajni ugovor, morati da objavi javnu ponudu za preuzimanje deonica od manjinskih akcionara. Tada će, ukoliko se sve realizuje onako kako je dosad objavljeno, on moći da poveća svoj udeo u vlasništvu kupovinom od malih akcionara, na oko 60 odsto”, objašnjava Gujaničić.

Na taj način, dakle, udeo manjinskih akcionara bi se smanjio, udeo MOL-a povećao, a istovremeno bi se otvorio prostor za uvećanje vlasništva Srbije, kao i upliva ADNOC-a.

Gujaničić kaže da je u teoriji moguće i da se izvrši dokapitalizacija, odnosno da NIS emituje nove akcije, čime bi se promenio odnos vlasništva – u konačnici, mali akcionari, građani, imali bi manji procenat akcija, dok bi NIS, MOL ili ADNOC, na taj način uvećali svoj udeo. Ipak, veće su šanse, prema njegovom mišljenju, da će MOL samo objaviti javni poziv za preuzimanje deonica od manjinskih akcionara.

Pet procenata – neznačajna razlika

A koju bi uopšte razliku pravilo dodatnih pet procenata? Gujaničić objašnjava da je razlika u broju glasova u skupštini akcionara, što može da donese nova prava, ali ne vidi drugu mogućnost i drugu prednost koju bi to moglo da ima.

“Ta čitava priča treba da pokaže građanima, da ne kažem glasačima, da je sve u redu, da smo iz velikog geopolitičkog problema isplivali i jači nego što smo bili, sa još većim udelom nego što smo imali”, zaključuje Gujaničić.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, takođe kaže za Novu ekonomiju da, iako nemamo dovoljno precizne informacije, uvećanje akcija u vlasništvu države neće biti toliko značajno kao što vlast predstavlja.

“Ukoliko se to desi, imali bismo više od trećine vlasništva, a onda neke odluke ne mogu da se donose bez nas. Recimo, ukoliko većinski vlasnik hoće da likvidira Rafineriju Pančevo, a za to im treba dvotrećinska većina, ne mogu bez nas”, kaže Kovačević.

Mol – loše rešenje?

Ipak, sagovornik Nove ekonomije ovo ne vidi kao dobru vest.

“Mol je, ako mene pitate, loše rešenje, jer je u pitanju velika kompanija za koju se pokazalo da stavlja u drugi razred svoje kapacitete u drugim državama. Znamo, na primer, kako je prošla Hrvatska sa rafinerijom u Sisku. To je, svakako, očekivana praksa u svim firmama koje posluju i na inostranim tržištima”, kaže Kovačević.

Ono što je, međutim, poznato, i što je i sam Mol saopštio, jeste da će Rafinerija nastaviti sa radom.

Prema Kovačevićevim rečima, na delu se pokazalo da Rusi nisu naši “prijatelji”, kako vlast često predstavlja, te da se sve svodi na lični interes.

Podsećanja radi, SAD su uvele sankcije NIS-u pre godinu dana, i to zbog ruskog vlasništva, a one su, nakon nekoliko meseci odlaganja, stupile na snagu u oktobru. Ubrzo je zaustavljena prerada u Rafineriji. Na samom kraju godine, NIS-u je odobrena nova licenca kojom se omogućava poslovanje, a zahvaljujući kojoj je i Rafinerija ponovo pokrenuta. Rok koji je američka administracija iznela za promenu vlasništva, do kada se očekuje finalizacija procesa, jeste 24. mart.

MOL potpisao okvirni sporazum o kupovini svih ruskih akcija u NIS-u