Evro je pao na sedmonedeljni minimum u četvrtak, jer su se investitori kladili na razilaženje monetarnih politika evrozone i SAD.
Pri tome računaju da će kamatne stope u 19-članom bloku verovatno ostati na rekordno niskom nivou tokom 2018, a da će u SAD biti povećane četiri puta do kraja godine.
Dolar je ojačao u odnosu na većinu valuta, zabeležiši šestonedeljni maksimum u odnosu na korpu glavnih valuta, nakon što je predsednik Federalnih rezervi (Fed) Džrom Pauel, u prvom javnom obraćanju u sredu, izneo optimistične podatke o privredi SAD-a.
Na pad evra, koji se spustiona minimum od 1,2162 dolara, što je najslabiji nivo od 12. januara, uticali su statistički podaci prema kojima je rast proizvodnje u evrozoni dodatno usporio prošlog meseca.
Dolarski indeks se popeo na 90,868 poena, budući da je Pauelov optimizam o stanju privrede u obraćanju u Kongresu nagovestio da će centralna banka Amerike povećati kamatne stope četiri puta, umesto tri, kako su tržišta očekivala.
Dolarski indeks je, ipak, ove godine i dalje u minusu za 1,5 procenata, usled podozrivosti da Trampova administracija preferira slabiji dolar kako bi popravila svoj narastajući trgovinski deficit. Domaće međubankarsko devizno tržište otvorilo se u četvrtak na nivou od 117,65/95. Tokom prepodnevnog dela trgovanja dinar je oslabio na 117,70/118.00, uz fluktuacije od pet para.
Obim zabeležen na međubankarskom tržištu do 12,30 časova iznosio je 62,9 miliona evra po prosečnom kursu od 117,9682. Narodna banka Srbije je intervenisala kupovinom 90 miliona evra na međubankarskom tržištu. Tokom popodnevnog dela trgovanja dinar je oslabio na 117,80/118,10. Tržište se zatvorilo na nivou od 117,80/118,10.
Obim na međubankarskim prekonoćnim pozajmicama (BEONIA) iznosio je 1.850 miliona dinara na nivou od 2,45 do 2,60.
Kineske berze su oslabile usled pada akcija proizvođača čelika i aluminijuma nakon najave američkog predsednika Donalda Trampa da će uvesti visoke tarife na uvoz metala, što je izazvalo strahovanja od mogućeg svetskog trgovinskog rata.
Investitori su takođe oprezni u trgovanju uoči sednice Nacionalnog narodnog kongresa (NPC), najvišeg kineskog zakonodavnog tela, sledeće nedelje u Pekingu, i sve više su zabrinuti povodom rizika od bržeg podizanja kamatnih stopa u SAD, izveštava agencija Rojters.
Indeks najlikvidnijih akcija CSI300 pao je za 0,8 odsto na 4.016,46 poena, dok je Kompozitni indeks šangajske berze (ŠEC) izgubio 0,6 odsto vrednosti, spustivši se na 3.254,53 poena. Ove sedmice, indeks CSI300 je splasnuo za 1,3 posto, dok je ŠEC opao za 1,0 procenat.
Akcije vodećeg kineskog proizvođača čelika, kompanije „Baošan Ajron & Stil“ pale su za 3,9 odsto, dok je kompanija „Aluminium Korp ov Čajna“ završila trgovanje u minusu od 2,0 posto.
Iako Kina izvozi relativno malu količinu čelika u Sjedinjene Države, ona je na meti snažne kritike Trampove administracije na mnogim poljima, počev od aluminijumskih folija do prava intelektualne svojine, dodaje britanska agencija.