Američki napadi na Iran potresli zalivske partnere

Odluka Donalda Trampa da se pridruži izraelskom napadu na Iran uzdrmala je ostale države Persijskog zaliva, koje su ga pre samo nekoliko nedelja dočekale crvenim tepihom i pozvale da ne ulazi u sukobe, piše Fajnenšel tajms.

Lideri Zaliva prošlog meseca su slavili Trampa svečanim ceremonijama i obećanjima o ulaganjima vrednim trilione dolara. Ipak, iza kulisa, monarhije su ga pritiskale da se drži diplomatije sa Teheranom i izbegne rat u regionu, koji bi ugrozio njihovu bezbednost i stabilnost.

Iako je Iran politički i vojni rival najvećih ekonomija u Zalivu, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ove zemlje su poslednjih godina pokušale da poprave odnose kako bi sprečile nove sukobe.

„Poslednji put kada se vodio rat na Bliskom istoku, došlo je do fragmentacije regiona“, rekao je Albadr Alshateri, profesor na Nacionalnom odbrambenom koledžu u Abu Dabiju, aludirajući na američko delovanje u Iraku 2003. godine.

Građani su u nedelju ujutru osećali „mešavinu šoka i straha“, rekao je Eyad Alrefaj, sa departmana političkih nauka fakulteta u Jedahu u Saudijskoj Arabiji.

U Kuvajtu, najbližoj zalivskoj državi Iranu, reakcije javnosti su pomešane, od verovanja da sukob neće doći do njih do totalne panike.

Ministar finansija ove države, uverio je svoje zaposlene da kompleks kojim upravlja ima skloništa čiji je kapacitet 900 ljudi.

Britiš Ervejvs je obustavio letove za Dubai i Dohu, priduživši se nekoliko američkih i evropskih prevoznika, koji su već doneli ovu odluku.

U Kataru su mnogi roditelji odlučili da ne pošalju decu u škole ili otputovali na rani godišnji odmor.

Iako je javnost širom regiona obaveštena da nije došlo do promena u nivou radijacije, Bahrein je poslao 70 odsto državnih službenika kućama, aktivirao nastavu na daljinu u školama i apelovao na vozače da izbegavaju glavne puteve.

Napadi na Iran primer su kako izraelske vojne operacije širom regiona ometaju želju zalivskih zemalja da se fokusiraju na sopstveni ekonomski razvoj.

Protekle nedelje, lideri regiona su osudili izraelsku ofanzivu na njihovog dugogodišnjeg rivala, ostali u bliskom kontaktu s Teheranom i pozvali na povratak na pregovore između Irana i Trampove administracije.

Zalivske monarhije zabranile su Sjedinjenim Državama da pokrenu napade na Iran sa baza koje se nalaze na njihovoj teritoriji. Diplomate i analitičari kažu da su Vašingtonu savetovali da ne preduzima takav potez, u strahu da bi to dodatno povećalo tenzije u regionu ili čak dovelo zalivske države u poziciju da postanu mete iranskog režima.

Posle povećanog pritiska na Iran za vreme Trampovog prvog mandata, teheranski zvaničnici upozorili su na štetu po ekonomiju Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i odliv stranih radnika usled straha od nemira. Iran je 2019. godine okrivljen za uništavanje naftnih tankera u zalivu, kao i napade na energetsku infrastrukturu u Saudijskoj Arabiji. Nedostatak odgovora i pomoći od strane Sjedinjenih Država ovom prilikom izazvalo je sumnje u doslednost američke bezbednosne politike u državama regiona, te ih podstakao na pregovore i smanjivanje tenzija sa Teheranom.

„Najviše što zalivske države mogu da urade jeste da budu spremne da Iranu signaliziraju da nisu umešane i ponude pregovore“, istakao je Hasan Alhasan sa Međunarodnog instituta za strateške studije u Bahreinu.

Ipak, analitičari tvrde da odnosi između zemalja Zaliva i Sjedinjenih Država ostaju čvrsti, ukazujući na to su izjave zvaničnika zalivskih država u nedelju bile pažljivo sročene kako ne bi otvoreno kritikovali Trampovu intervenciju. Jedini izuzetak bio je Oman, koji je oštro osudio napade kao „nelegalne“.