E-bolovanje, ima li razloga za brigu o podacima?

Od prvog januara ove godine počela je primena Zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju stupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-bolovanje-poslodavac“. Ovaj zakon odnosi se na elektronsko rešenje koje zamenjuje i skraćuje proceduru prilikom otvaranja i zatvaranja bolovanja. Poslodavci će od sada putem platforme elektronske uprave „e-Bolovanje-Poslodavac“ imati podatke koji su im potrebni kako bi evidentirali da je njihov zaposleni na bolovanju, do kada je planirano bolovanje, ali i podatak o tome na koji način će biti isplaćena zarada zaposlenom za taj mesec.

U zakonu se navodi da poslodavac pristupa e-Bolovanju i da ga koristi za prijem potvrde i izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad, za podnošenje zahteva za obračun naknada zarada za vreme bolovanja i prijem obračuna od strane nadležnog organa.

Poslodavac preko ove platforme može da podnosi prigovore, odnosno zahteve i da prima obaveštenja koja sadrže podatke o oceni lekarskih komisija, ali i o prigovorima i zahtevima i oceni lekarske komisije.

Može li poslodavac sada da vidi našu šifru bolesti?

U javnosti se spekuliše o tome može li poslodavac sada da vidi šifru naše bolesti koja je osnov za bolovanje.

Doktor Vladan Marković iz Sindikata lekara i farmaceuta kaže za Novu ekonomiju da je digitalizacija neminovna, da lekari nemaju ništa protiv ovog sistema i da bi on trebalo da olakša posao i sam postupak tokom otvaranja bolovanja.

„Sistem je jednostavniji, nema problema kada je u pitanju unos podataka. Ranije, kada je bila papirna forma, lekari su morali da unose tačne podatke, da znaju koji je prvi dan bolovanja, da računaju po datumima koji je poslednji, da se ne prelazi 30 zakonskih dana nakon čega pacijent treba da se prosleđuje na komisiju,“ kaže on.

Dodaje i da se sada kroz sistem može videti da li pacijent već ima otvoreno bolovanje po nekom drugom osnovu i da se lekari „ne moraju oslanjati na reč pacijenta“.

Marković kaže da poslodavac ne bi trebalo da vidi podatke i detalje bolovanja kada se uloguje u ovaj sistem.

„Poslodavac vidi kada je otvoreno bolovanje, datum i osnov bolovanja – da je to bolest, povreda, nega člana porodice, bolovanje roditelja zbog deteta. Ali nikakve druge podatke poslodavac ne može da vidi“, ističe on.

Kada postoji osnov za bolovanje, a pacijent je bio kod privatnog lekara, nalazi moraju da završe u državnom sistemu i da se na osnovu toga bolovanje otvori.

Međutim, briga se javlja kada su u pitanju tehnički uslovi za funkcionisanje ovog sistema.

Dodaje da se, zbog nedovršenog i nesavršenog sistema javljaju poteškoće i problemi kod nekih specijalista, ali da se radi na rešavanju problema sa IT službom i da lekari treba da prijavljuju sve poteškoće na koje nailaze u radu. Razlog za brigu lekari nalaze i u pitanju „šta ukoliko dođe do pada sistema“?

Neki od specijalista, napominje on, kao što su ginekolozi, imaju problem sa sistemom e-bolovanje. Jer ovaj sistem nije u potpunosti implementiran odnosno ne funkcioniše perfektno.

Kako je rekao, poslodavci i dalje traže doznake u papirnoj formi, a upućivanje lekarskoj komisiji postaje dodatna obaveza za lekare.

Ukoliko bi poslodavac imao šifru bolesti to bi bilo kršenje zakona

Ukoliko bi poslodavac imao uvid u šifru naše bolesti, to bi bilo u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka ali i zaštitom privatnosti, smatra advokat Rodoljub Šabić.

Kako je rekao za Novu ekonomiju, poslodavac treba da zna samo one činjenice koje su od značaja za njegov odnos sa zaposlenim.

„Prema tome, treba da mu je dostupan brz, jasan i efikasan podatak koji potvrđuje da zaposleni jeste nesposoban za rad u određenom periodu“, kaže Šabić.

Podseća da bi, pre donošenja ovakvih sistema u kojima se koriste lični podaci građana, trebalo da se prvo zatraži mišljenje poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.

Šifru bolesti može da vidi poslodavac ali samo ako je ugovorom definisano

Zakon je jasno definisao da doznaka ne treba da sadrži dijagnozu pacijenta, pa tako sistem e-bolovanja šalje isključivo doznaku koja je bez dijagnoze, napominju i iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj u svom podkastu na ovu temu.

Međutim, kako je naveo predstavnik Ministarstva zdravlja Nikola Radman u NALED-ovom podakstu, postoje slučajevi definisani ugovorom o radu ili kolektivnim ugovorom određenih kompanija koje žele da radnicima (pacijentima) isplate stoprocentnu zaradu na osnovu određene bolesti koju zaposleni ima.

„Često su to C-dijagnoze koje su vezane za neke od malignih bolesti, ali i određene druge dijagnoze“, napominje on.

Tako pacijenti koji žele da iskoriste ovu mogućnost kod svog poslodavca treba da to zahtevaju na inicijalnom pregledu kod lekara, da bi lekar čekirao da se dijagnoza pojavi u sistemu kako bi poslodavac mogao da je vidi.

“ To je isključivo samo na zahtev pacijenta. Tako da ćemo i na taj način olakšati poslodavcima da imaju uvid za određenog pacijenta da je određena dijagnoza koja potvrđuje način obračuna njegove zarade“, rekao je on.

Kazne od 5.000 do 200.000 dinara

Izuzeće od korišćenja ovog sistema ima Bezbednosno-informativna agencija, Vojska Srbije za vojna lica, i fizička lica koja zapošljavaju kućno pomoćno osoblje, navodi se u zakonu.

Kazne za poslodavce koji ne budu pristupili i koristili softversko rešenje „e-Bolovanje-Poslodavac“ određene su zakonom. Tako će se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kazniti poslodavac-pravni lice koji ne pristupi ovom sistemu na vreme. Preduzetnik koji zapošljava jedno ili više lica, a koji ne pristupi sistemu e-bolovanja, dobiće kaznu od 10.000 do 50.000 dinara.

Novčanom kaznom od 5.000 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice kod poslodavca, odnosno zastupnik poslodavca ukoliko je u pitanju preduzetnik.

Poslodavac je bio dužan da se registruje i pristupi softverskom rešenju „e-Bolovanje – Poslodavac“ do 1. januara 2026. godine, izuzev preduzetnika koji zapošljavaju jedno ili više lica koji su dužni da se registruju i pristupe softverskom rešenju „e-Bolovanje – Poslodavac“ do 1. januara 2027. godine.

SSSS: Na bolovanje ide samo onaj ko mora, pošto su odbici preveliki