EPS stabilizovao proizvodnju, ali ostaje u lošoj situaciji: Šta pokazuje izveštaj Saveza energetičara Srbije

Proizvodnja Elektroprivrede Srbije (EPS) je, nakon većeg broja propusta početkom ove decenije, delimično stabilizovana velikim troškovima i ulaganjima, ali ne treba se opuštati, jer EPS i dalje nije potpuno oporavljen, a na njega se naslanja još energetskih preduzeća. U energetskom sistemu Srbije ima dosta problema, a neki od njih su slaba ulaganja u obnovljive izvore energije, značajno oslanjanje na ugalj, slaba kontrola od strane Skupštine, kao i troškovi projekata koji rastu. Ovo su samo neki od zaključaka izveštaja “Elektroenergetika Republike Srbije 2025” Saveza energetičara.

Pregled izveštaja elektroprivrednih preduzeća i relevantnih aktera elektroprivrede Srbije za 2025. godinu predstavili su danas u Palati nauke prof. dr Nikola Rajaković i dr Ilija Batas Bjelić.

“Počelo je naplaćivanje zakasnele ili neuspešne tranzicije”, istakao je Rajaković na samom početku opšti utisak izveštaja.

Kako se navodi u izveštaju, kada je u pitanju EPS, trenutno su najveća očekivanja od otvaranja ugljenokopa u kopu Radljevo u kontekstu smanjenja ili otklanjanja potreba za uvozom uglja. Dodaje se da se proizvodni miks ne razvija u skladu sa potrebama potrošnje, u kojoj su pored zimskih sve izraženija visoka letnja opterećenja i koja pokazuju prirodnu vezu potrošnje na hlađenje i proizvodnje u solarnim elektranama.

“EPS je u lošoj situaciji, a ako je on u lošoj situaciji, onda su i EMS i EDS koji se na njega naslanjaju”, rekao je Batas Bjelić.

Proizvodnja struje u EPS-u se stabilizuje nakon kolapsa

Proizvodnja struje u elektroprivredi Republike Srbije na dužem nizu godina uglavnom je stabilna, uz poneka odstupanja, navodi se u izveštaju. Naime, ukupna proizvodnja električne energije u poslednjih više od 10 godina kretala se u rasponu od 33-38 TWh. Najveća je zabeležena 2016. (36,8 TWh), da bi u kriznoj 2022. pala na 31,1 TWh.

Naime, EPS-ova kriza 2021/22, uzrokovana lošim upravljanjem, lošim kvalitetom uglja i kvarovima opreme dovela je proizvodnju 2022. na višegodišnji minimum.

Iza toga sledi oporavak 2023. (37,7 TWh). Potrošnja je takođe stabilna i kreće se u opsegu od 34–35 TWh.

EPS je u 2025. proizveo 30,5 TWh.

Struktura proizvodnje tokom 2025. ostaje dominantno naslonjena na lignit (oko 70 odsto), hidro proizvodnja je zavisna od hidroloških prilika (oko 26), vetroproizvodnja je dostigla udeo od oko 3,8 odsto (do 2017. vetra praktično nije bilo), dok je proizvodnja iz solarnih elektrana prema izveštajima još uvek simbolična u ukupnom energetskom miksu, ali sa značajnim godišnjim procentualnim rastom, drugu godinu za redom, i očekuje se da se taj rast nastavi.

“Mi i dalje ne pokušavamo da se otarasimo uglja, nego idemo linijom manjeg otpora, pa uvozimo ugalj iz inostranstva”, rekao je Batas Bjelić.

Ipak, uprkos boljoj proizvodnji, ne treba se opuštati.

“Ne smemo sebi da dopustimo iluzije tog tipa da kažemo da je ove godine bila odlična proizvodnja, pa će tako biti i sledeće. Ove suše su katastrofalne”, rekao je Batas Bjelić.

Problem je i slab faktor korišćenja kapaciteta, istakao je on.

Raste vrednost energetskih projekata

Autori istraživanja smatraju da je važno ukazati da je tekuća dekada (do 2030. godine) odlučujuća za uspešan nastavak energetske tranzicije čiji je finalni cilj dekarbonizovani i održiv energetski miks u Srbiji u 2050. godini.

Zašto je tako, najbolje pokazuje činjenica da su potrebne investicije do 2030. godine u integralni energetski sektor procenjene na 15 do 20 milijardi evra. Ovo su za Srbiju izuzetno veliki iznosi, navodi se u izveštaju, a prema svim sagledavanjima neophodni su u ukupnoj energetskoj infrastrukturi, kako u elektroenergetici, tako i u naftno-gasnom sektoru, u sektoru grejanja i hlađenja, u industriji, energetskoj efikasnosti i ostalim uticajnim delovima ukupne ekonomije.

A kao i kod mnogih projekata, i oni u energetici povećavali su svoju vrednost.

“Najavljeno uvećanje troškova za RHE Bistrica je 15 odsto, dok su troškovi Kostolca B3 za 18 odsto premašili plan”, objasnio je Batas Bjelić.

Takođe, troškovi RHE Đerdap 3 uvećani su za čak 85 odsto.

“Vidimo da se država zaduživala dosta, ali vidimo da je potrebno da se iskusva iz finansijskog sektora usmere na energetiku”, kaže Batas Bjelić.

CBAM stvara probleme

EPS prodaje sve manje struje, a jedan od razloga je taksa CBAM.

“CBAM nije samo doneo lošiju cenu – odneo je oko 600 MW ponuda na berzi”, jedan je od zaključaka izveštaja.

CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) je, inače, mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje cena ugljenika, koji od 1. januara 2026. godine uvodi obaveznu naplatu emisija ugljen-dioksida (CO2) za robu koja se uvozi na tržište EU, a koja se bazira na uglju.

A kada govorimo o regulatornim merama država, neke od njih kasne. Primera radi, nije doneta uredba o strateškim energetskim projektima, nije održan treći krug aukcija za obnovljive izvore, studija uticaja na životnu energiju RHE Bistrica nije završena…

Takođe, porez na CO2 od četiri evra po toni je za oko 20 puta ispod tržišne vrednosti, što Batas Bjelić smatra problematičnim.

“Nismo pripremljeni ušli u realnost”, rekao je on, komentarišući reforme države koje nisu sprovedene ili nisu sprovedene na zadovoljavajući način.

“Najveća kritika je nedovoljna posvećenost energetskoj tranziciji”, dodao je.

Kada je reč o nuklearnoj energiji, ona ne daje celovito rešenje za CBAM. Takođe, stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je, tokom diskusije, da će Srbija u najboljem slučaju nuklearnu energetiku moći da proizvodi 2040. godine.

I stav Saveta energetičara je da nuklearna energija dobra rezervna opcija, ali da fokus treba da bude na energetskom miksu koji je zasnovan na domaćim resursima, što su voda, vetar, sunce, biomasa, otpad, uz skladištenje i zeleni vodonik. To, smatraju, nije idealizovana slika, već obećavajuća tehnološka realnost.

Fali transparentnosti

Tehnički izveštaji energetskih preduzeća kasne, a problem je i nedostatak komunikacije, istakao je Batas Bjelić.

“Neblagovremeno objavljivanje smanjenog obima podataka ukazuje na želju da se podaci delom sakriju. Prikaz gubitaka bez tehničkih studija smanjuje kredibilitet EMS-a, EDS-a, Agencije za energetiku i Ministarstva rudarstva i energetike. Potrebna je hitna stručna revizija”, zaključuje se.

Neophodna je i bolja kontrola trošenja sredstava i poslovanja.

“Nedostaje nam i stručna kontrola kroz Skupštinu. Imamo situaciju da jedan akter ima cenu ispod tržišne, ali na kraju se pojavi za ozbiljnim profitom”, zaključio je Batas Bjelić, objašnjavajući da je potrebna bolja kontrola trošenja sredstava javnih preduzeća.

Na današnje predstavlje izveštaja nije došao nijedan predstavnik Ministarstva rudarstva i energetike, EPS-a, niti EMS-a.

U diskusiji nakon predstavljanja izveštaja, Goran Đukić, predsednik Resornog odbora za energetiku Srbija centra, rekao je da su do lošeg stanja u energetici dovela loša kadrovska rešenja.

„Nadri-lekarstvo i kvazi-energetika su nas doveli ovde gde smo. Ja nemam želju da budem guverner Narodne banke, ali ekonomisti vole da se bave energetikom, pa smo imali ministre energetike koji nemaju veze sa energetikom. Moramo struku da vratimo struci“, rekao je on.

Danas skup Savez energetičara o stanju elektroenergetike u Srbiji