21 pitanje za Fiskalni savet Srbije

1.Za dve i po godine, koliko postoji, stekao se utisak o Fiskalnom savetu da je poput „ptice zloslutnice“. Vi ste prvi  ukazivali na sve opasnosti koje su sa sobom nosile odluke Vlada, bilo kroz budžet, bilo kroz određene mere.

Vladimir Vučković:  Kada čujem da su svi nezadovoljnii, meni je drago. Nezadovoljni su  često u Vladi i Ministarstvu finansija, jer misle da previše kritkujemo, nezadovoljna je i javnost – novinari koji traže senzacije, jer tih senzacija nema kod nas. To za nas znači da nalazimo objektivnu, srednju liniju da ukažemo na problem, ozbiljnost situacije, a da opet to nije senzacionalistički. Pozicija nam je takva da se naše reči pažljivo tumače  i mogli bismo samo nepotrebno da pogoršamo situaciju javnim nastupima. S druge strane, ukoliko ne bismo objektivno ukazivali na probleme, koji jesu veliki, onda ne bi bilo svrhe ni da postojimo –  tako da je veoma bitno da na problem ukažemo konstruktivno i primereno.

2.Profesore Petroviću, vi vodite Fiskalni savet. Kolika je vaša odgovornost u tome da razotkrijete probleme u srpskim finansijama?

Pavle Petrović: Naš zadatak je da sve objektivno ocenimo. Međutim, svaka naša ocena prelama se kroz političku prizmu. To je dovodilo do toga da smo mi za dve i po godine postojanja komunicirali sa dve, odnosno tri vlade, ako ubrajamo i ovu rekonstrukciju.

3.Često je u toj komunikaciji bilo kritika na vaš račun, da samo upozoravate, a da ni sami niste, recimo, spremni da se odreknete i smanjite sopstvene plate koje su nekoliko puta veće od prosečne?

Pavle  Petrović: Ako ćemo u vezi sa našim platama, ta kritika  ne stoji. Mi smo predložili da se to sistemski reši u septembru 2012. godine i sada je na Skupštini da to promeni. Inače, kritike su sasvim prirodne. To znači da smo neke stvari pogodili.

4.A zar ne bi bilo prirodnije da umesto kritika postoji saradnja na relaciji Ministarstvo finansija – Fiskalni savet?

Pavle Petrović: Bolje rečeno, bilo je ciklusa u odnosima sa sva tri ministra finansija. Bilo je perioda saradnje i razumevanja i bilo je nesporazma kada smo ukazivali da predložene mere nisu bile odgovarajuće, imajući u vidu ozbiljnost situacije.

5.Kakav je sada period?

Nikola Altiparmakov: Činjenica je da smo imali tri ministra finansija sa kojima smo sarađivali, ali treći – Lazar Krstić je prvi koji dolazi iz pozicije tehnokrate, tako da to olakšava saradnju u stručno-tehničkom smislu. Logično je da prolazimo kroz cikluse saradnje i cikluse delimičkog sukobljavanja mišljenja. Da postoje samo ciklusi saradnje, ni bi bilo potrebe ni za postojanjem Fiskalnog  saveta. Upravo je to naš posao – da objektivnim, apolitičnim analizama podignemo stepen emancipacije političke elite i građana i da ukažemo na neophodnost nepopularnih mera.

6.Šta bi za vas bio signal da je Vlada sada zaista spremna da sprovede nepopularne mere?

Vladimir Vučković: Da rešava jedan po jedan problem i  redom i u isto vreme. Recimo, status preduzeća u restrukturiranju treba da se reši do sredine 2014. godine, da bi se to završilo treba usvojiti i sprovesti zakone koji su sada  u proceduri. Što je još važnije, treba precizirati rokove za njihovo sprovođenje i treba pratiti njihovo sprovođenje. Kada se zakoni usvoje, tada je teže eskivirati njihovo sprovođenje.

Pavle Petrović: Tu je, recimo, primer  Zakona o radu. Loš signal je da ne postoji dogovor unutar same Vlade kako bi taj zakon trebalo da izgleda, ima čak tri verzije i time se pokazuje odustvo snage da se reforme sprovode.

7.Koliko je tu pitanje snage, a koliko političkih odnosa unutar same Vlade? Recimo, na primeru penzija. One su izuzete iz solidarnog poreza. Iz dosadašnje prakse čini se politički nemogućim da se penzije diraju, s obzirom na to da je Vlada koaliciona.

Pavle Petrović: Pre godinu dana ta ista koaliciona Vlada se obavezala Strategijom na penzionu reformu i – ništa se nije dogodilo. U oktobru ove godine bila je javna sednica Vlade na kojoj je ministar finansija Lazar Krstić predstavio mere za oporavak ekonomije. Među njima je i penziona reforma u kojoj se navodi pomeranje granice za penzionisanje žena, kao i dinamika po kojoj će se to sprovoditi. Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić je sedeo na toj sednici i svojim prisustvom, pretpostavljam, dao  podršku. Sada svi mi, od stručne javnosti, preko investitora, očekujemo da se to i sprovede. Ako je to nemoguće uraditi, onda su potrebne promene unutar same Vlade, jer je alternativa nastaviti  na stari način i ići putem koji je neodrživ.

Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju časopisa „Nova ekonomija“